Zašto je u biznisu rizično biti Veberov ’magarac’?

Mirjana Pašćan
Mirjana Pašćan
Editor, Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Iako intelektualac iz uglednih slojeva nemačkog društva, Maks Veber je često kritikovan zbog odabira reči neprimerenih eliti kojoj je pripadao. Tako je i izjavljivao da ne želi da bude ’magarac’, da nikada neće ni biti. Biti ’magarac’ za njega je značilo biti usko obrazovan, imati svoje polje stručnosti koja isključuje opšte obrazovanje i širinu. (Kome je to i zašto potrebno?)

Može se reći da su sve teme koje nemački sociolog, političar, pravnik, ekonomista Maks Veber (1864-1920) pokrenuo aktuelne i danas – od birokratije, vojske činovnika, kapitalističkog ustrojstva i zarade do sticanja bogatstva. Ipak, i 100 godina nakon njegove smrti posebno je aktuelna specijalizacija i uska stručnost koje su ga zanimale i u kojim je video koren mnogih društvenih problema i problema u poslovanju.

Pomenuti ’magarac’ je upravo taj koji nema široko obrazovanje, koji se drži samo svog polja rada. Veber je ovaj problem predvideo i opominjao da je ključan kako u obrazovanju tako i kasnije u biznisu.

Rizično je biti Veberov ‘magarac’

Veberovi analitičari i svedoci pišu da je i sam bio veliki radnik. Bio je dobar primer teorija koje je stvarao. Verovao je da je svaki čovek ’pozvan’ da radi i pisao je da postoji ’idealan tip’ kapitalističkog preduzetnika. Takav je skroman, za sebe lično nema ništa od bogatstva koje stiče osim osećaja da ’dobro izvršava svoj poziv’. Ali, šta je sa znanjem iz struke koje je potrebno da bi se posao dobro obavljao?

Ako bi se Veberova ideja o ’magarcu’ pretočila u savremenu poslovnu sliku, i dalje bi važilo da je veoma rizično biti taj ’magarac’. Ovo prevashodno važi za preduzetnike i poslovne ljude na visokim položajima, koji odlučuju i vode timove.

Obrazovna praksa i promene u školskim sistemima potvrđuju činjenicu da se mladi veoma rano usmeravaju na određene oblasti, biraju sami šta će učiti i tako se biraju put karijere, pa na kraju i ulaze u poslovni svet.

Kakve su posledice ovakvih Veberovih ’magarećih’ slutnji i predviđanja?

Još odbijanja da se bude ’magarac’

Dejvid Epštajn se bavio temom specijalizacije u današnjem svetu. Njegovi zaključci podržavaju Veberovo odbijanje da bude ’magarac’ jer je široko obrazovanje neophodno za pokretanje biznisa.

Da biste mogli da razumete gde se kriju tržišne mogućnosti, da biste mogli da kreirate nove ideje ili da vodite tim ljudi koji će da raste u svakom smislu, potrebno vam je široko ili opšte znanje“, piše Epštajn.

Ovako, po Epštajnu, izgleda jedna sasvim obična korporativna slika:

  • Mlad čovek završi fakultet gde ga uče da odabere smer i većinu predmeta
  • Takav mlad čovek je nedvosmisleno vredan i dobro je ocenjen
  • Ulazi u neku firmu kao mlađi saradnik i ohrabruje se da se drži svoje oblasti
  • Kada počne da dobija unapređenja, dolazi u situaciju da bude vođa i tu nastaje problem – on nema znanja izvan svoje stručnosti
  • Sledeće što ga čeka je obeshrabrujući osećaj, a neretko i odustajanje

Kompanije kao uzgavijačnice

Još jedan istraživač zainteresovan za ljudsko ponašanje Nik Hobson nadovezuje se na ovu sliku iz poslovne prakse i tvrdi da ljudi sa širokim obrazovanjem ne mogu da napreduju za šta su krive organizacije unutar kompanija.

Takve kompanije su uzgajivačnice ’magaraca’. Stvaraju vertikalne strukture u kojima se ljudi ne nagrađuju za saradnju, širenje i razmenu opšteg znanja. Naprotiv, obeshrabruju se. Čak iako se pojavi pojedinac koji je sklon širem interdisciplinarnom stilu rada, taj će se sigurno naći u teškoj birokratskoj borbi“, piše Hobson.  

Epštajn iznosi i podatke novijih istraživanja koja potvrđuju da većina ’specijalista’ na počecima karijera doživljavaju velike uspehe i velike prihode. Ali, u narednim fazama preskoče ih oni opšteg i šireg obrazovanja. Kao jedan od razloga može se i navesti činjenica da mlad čovek ne poznaje sebe dovoljno niti svoje sbosobnosti, menja se, i velike su šanse da kasnije promeni oblast kojom se bavi.

Kako stvari stoje, još od pomenutog Vebera, nije teško biti ’magarac’ kada si okružen gomilom drugih ’magaraca’.

Neprijatnost i odbijanje koje osećate kada idete protiv utvrđenih struja isplatiće vam se kasnije u poslu“, zaključuje i ohrabruje Hobson.

1 KOMENTAR

  1. Nista vam danas nije sigurno. Ja se drzim stalnog ulaganja u sebe i u vestine, ali to cesto poslodavci iskoriste za dodatne poslove koji nisu dodadno placeni. Ali u nasoj poslovnoj klimi i to je bolje nego biti visak

Komentari

Molimo unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime

Preporučujemo

Pratite nas