Danijel Denet: Nije sramota ne znati, sramota je nametati neznanje

Danijel Denet (1942-1924) je proveo svoju karijeru kao filozof proučavajući um, ali po sopstvenom priznanju, u srcu je uvek više bio inženjer.

Bio je Amerikanac, profesor, kognitivni naučnik, pisac koji istražuje filozofiju uma. Posebno su ga zanimale biologija i evolucija čiji je bio snažan pobornik. Često su uz njegovo ime dopisivali i da je bio ateista, „jedan od četvorice jahača novog ateizma“ u društvu sa Dokinsom, Harisom i Hičensom.

Danijel Denet je živeo neumornu strast za objašnjavanjem kako stvari funkcionišu i zašto se dešavaju onako kako se dešavaju. Kao dečak koji rasklapa omiljene igračke, želeo je da “otvori” ideje kako bi video kako svi ti kognitivni zupčanici i mehanizmi rade.

Danijel Denet i šta ako niste u pravu?

Neizbežno, ovakvo istrživanje i pristup životu doveli su ga do nebrojeno razgovora, debata i polemika s nekim od najsjajnijih umova sveta. Pisao je da ljudi nisu uvek najbolji u uviđanju mana u sopstvenom razmišljanju – čak i kada im je razmišljanje profesionalna specijalnost.

Ostaće zapamćen i po stavu da nije sramota ne znati, ali sramota je nametati neznanje. “Većinu ljudi ne treba kriviti zbog njihovog neznanja, ali ih treba kriviti ako ga namerno prenose” govorio je Danijel Denet.

Kako je rekao u jednom od intervjua:

„Mnogi ljudi se jednostavno ukopaju, duplo pojačaju svoj stav i odbijaju da napuste gledište koje je pod napadom njihovih kritičara. To samo po sebi nije loša stvar. Drago mi je što se moji kritičari tako odlučno i žestoko opiru mojim kritikama. Inače, nikada ne bismo došli do istine.“

Međutim, dodao je i ovo:

„Mislim da je veoma važno da uvek negde u pozadini svog uma imate pitanje:

„Šta ako nisam u pravu?“

Iako je to neprijatno pitanje za razmatranje, ta doza intelektualne sumnje ključna je za kritičko razmišljanje, spremnost i sposobnost da pažljivo razmislite o onome što čitate, čujete i u šta verujete o svetu. Kada jednom postanete otvoreni za kritičko razmišljanje, potrebno vam je i kognitivno oruđe da rastavite ideje i informacije kako biste videli da li objašnjenja zaista funkcionišu onako kako mislite.

Tri korisna alata

Danijel Denet je preminuo pre pola godine. Tokom duge karijere, govorio je i pisao sa velikim žarom o kognitivnim alatima koje svako može da usavrši kako bi poboljšao razmišljanje.

Ovo su tri koje je podelio u intervjuu za Big Think.

• Okamova oštrica

Stotinama godina, „Okamova oštrica“ je poznat alat u mentalnom arsenalu svakog kritičkog mislioca. Takođe je poznata i kao „princip štedljivosti,“ često se sažima u rečenicu: „Kada imate dva suprotstavljena objašnjenja za isti fenomen, jednostavnije je bolje.“

„Okamova oštrica“ je nazvana po Vilijamu od Okama, teologu i franjevcu iz 14. veka. Ali, naučnici i filozofi su vekovima zastupali njene verzije. Među njima su bili mislioci poput Aristotela i Tome Akvinskog, kao i moderni fizičari Isak Njutn, Ernst Mah i Stiven Hoking.

Denet je dao možda najjednostavniju formulaciju ove ideje: „Bez suvišnog smeća u teoriji. (Molim i hvala.)“

Okamova oštrica može pomoći i u svakodnevnim problemima. U intervjuu je pomenut primer terorističkih napada u Njujorku pre 23 godine. Nakon napada, medijima su počela da se šire različita objašnjenja o tome kako i zašto su se dogodili. Evo dva primera:

1. Islamski ekstremisti oteli su četiri aviona 11. septembra 2001. Dva su udarila u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, jedan u Pentagon, dok je četvrti pao u Pensilvaniji.
2. Američke vlasti su unapred postavile eksplozive u Kule bliznakinje, izdale naređenje o obustavi vazdušne odbrane tog dana i lansirale rakete koje su uništile Kule i Pentagon. Da bi prikrili napad, koristili su holograme da bi rakete izgledale kao avioni. Zatim su napade pripisali islamskim ekstremistima kako bi pokrenuli rat na Bliskom istoku, uz čuvanje tajne svih stotina saučesnika.

Drugi scenario ilustruje poentu Okamove oštrice. Ta teorija je poput složenog mehanizma sa previše pretpostavki i faktora koji bi morali da se idealno poklope. Nasuprot tome, prvi scenario objašnjava poznate činjenice s manje složenosti.

Okamova oštrica pomaže da se izbegnu greške u razmišljanju, pojednostave problemi i prepoznaju dezinformacije i teorije zavere. Ipak, nije nepogrešiva. Ponekad je istina veoma složena. Međutim, uklanjanje suvišnih detalja vodi nas bliže istini nego oslanjanje na najprivlačniju ideju.

Drugi alat „metla“

Drugi koginitivni alat koji nudi Denet je „Okamova metla“.

• „Okamova metla“ je nazvana po pomenutom franjevcu, ali ima savremeno poreklo, jer ju je uveo biolog Sidni Brenner u 20. veku kao „alat protiv razmišljanja“ koji dopunjuje poznatu oštricu.

Prema Denetu, Okamova metla opisuje ljudsku sklonost da „gurne“ relevantne činjenice pod tepih. Verovatno ste se susreli s Okamovom metlom u argumentu – kada druga osoba jednostavno odbija da se suoči s činjenicom koja podržava vašu stranu. Svako je sklon da zanemari poneku nezgodnu činjenicu.

Denet upozorava da gomila sakrivenih činjenica nije uvek očigledna i da ih je lako prevideti ako niste stručnjak u datoj oblasti.

„Vratimo se teoriji zavere o 11. septembru. Mnogi tvrde da avioni nisu mogli sami da sruše Kule bliznakinje jer mlazno gorivo ne sagoreva dovoljno visoko da bi istopilo čelične grede. Dakle, tvrde, mora da su bile rakete i postavljeni eksplozivi.

Ako niste inženjer, verovatno ne znate temperaturu topljenja industrijskog čelika. Kada neko tvrdi da mlazno gorivo ne može da sagoreva tako vruće, mogli biste pomisliti da u toj tvrdnji ima istine. Šta raditi u takvom trenutku?

Mislim da je najbolji savet za nekog ko nije stručnjak suočen s sumnjivom teorijom malo skromnosti,“ rekao je Denet. „Priznajte da niste stručnjak i da postoje stvari koje bi mogle biti očigledne stručnjaku, ali vama nikada ne bi pale na pamet.“

To je upravo ono što nalazimo u vezi s teorijama o 11. septembru. U posebnom izveštaju, profesor inženjeringa s MIT-a Tomas Igar i Kristofer Muso pokazali su da čelik počinje da se deformiše i gubi snagu na temperaturama daleko ispod tačke topljenja (omekšava na 425°C). Takva deformacija bila je dovoljna da uzrokuje savijanje i kolaps nekih spratova, što je izazvalo domino efekat.

Kako su Igar i Muso napisali u izveštaju: „Osnovna inženjerska procena dizajna Svetskog trgovinskog centra razotkriva mnoge mitove o njegovom rušenju. […] Kao naučnici i inženjeri, ne smemo podleći spekulativnom razmišljanju kada se dogodi tragedija poput ove. Kvantitativno razmišljanje može pomoći da se razdvoje činjenice od fikcije i izvuče pouka iz ove nesreće.“

Uključite se

• Uključite se u interakciju s drugima

Filozofi često rade sami, tiho razrađuju problem do najsitnijih detalja. Ponekad, kaže Denet, ovaj proces donese plodove i vodi do dubokih objašnjenja. Međutim, on tvrdi da su to izuzeci, a ne pravilo.

Mnogo češće, najbolje ideje i objašnjenja dolaze od onih koji su spremni da postavljaju pitanja, sarađuju i aktivno se uključuju u diskusije s drugima. Sokrat je ovo pokazao u svojom metodom pre više od dve hiljade godina, a nauka je vrhunski primer timskog rada. Čak su i oni koje vidimo kao nenadmašne genijalce, poput Ajnštajna, razgovarali s drugima kako bi došli do svojih najvećih otkrića.

„Zato se ne plašite da postavljate pitanja ljudima. Ako neko pokuša da prekine razgovor retoričkim pitanjem, odgovorite iskreno. Umesto da rasprave posmatrate kao takmičenja u kojima pobednik uzima sve, gledajte na njih kao na priliku za zajedničko učenje. Čak i ako se na kraju ne složite, usavršavate sopstvene ideje tako što ih brusite kroz kritike drugih. Razgovarati o tome i postavljati jedni drugima pitanja odličan je način da se napreduje. Na neki način, to je iznenađujuće, jer ako niko od vas ne zna odgovor, kakva je korist od postavljanja pitanja jedni drugima? Ali ponekad zapravo znate odgovore. Samo ih morate iskopati, a to zahteva naporan rad.“