Kada želite da uspete u profesiji, ne treba da budete samo dobri (odlični) u tom poslu, već je obavezno i da ubedljivo deluje da pripadate toj profesiji. Morate da hodate na određen način, da govorite na određen način i da radite na određen način. Poželjno je, pa i preporuka, da vodite neobavezne razgovore, održavate kontakt očima, pružite čvrst stisak ruke i pokazujete širok osmeh.
Nije ovo nikakva dogma novosazdanog korporativnog sveta. Ovako je od kada se posluje. Kako je filozof Žan-Pol Sartr napisao, posao je „u potpunosti ceremonija. Javnost od nas zahteva da ga realizujemo kao ceremoniju.“
Koža u igri
U svojoj knjizi koja je objavljena pre nekoliko godina Koža u igri, Nasim Nikolas Taleb primećuje isti fenomen. Razvio je tezu da, s obzirom na to da postoje ceremonije i očekivanja u poslovnim krugovima, ako neko prkosi tim normama i suprotstavlja se očekivanjima, ali se ipak smatra dobrim u svom poslu, ta osoba moda da je još bolja nego što se pokazuje.
Ova ideja je zanimljivo prozvana i poznata je kao Talebov hirurg i može s lakoćom i ubedljivo da promeni vaš stav prema ljudima koje srećete.
Ne izgledaš kao hirurg
Mnogo ste puta čuli komentar da jedan genije za matematiku ne izgleda kao genije za metematiku, da jedan superheroj sa TV ekrana nikada ne bi ušao u vaš izbor superheroja jer ne izgleda ’superherojski’. Koliko ste samo puta ušli u bolnicu i ugledali preporučanog hirurga koji nikako ne izgleda kao hirurg, a još manje odličan.
Ceo ovaj sistem očekivanja funkcioniše zato jer svako ima određene slike, ideje ili predrasude o tome kako bi neka uloga trebalo da izgleda, tačnije njen nosilac.
„Ako vas zamolim da zamislite hirurga, frizera, stjuardesu, baštovana ili advokata, šta vam prvo pada na pamet? Često, u osnovi ovih stereotipa nema ničega što je zlonamerno. Oni su rezultat vaših iskustava. Ako ste uvek viđali sede, starije muškarce kao hirurge, tako ćete ih i zamišljati. Međutim, ovde se otkriva veliki problem. Ovi stereotipi postaju štetni kada počnete da procenjujete nečiju vrednost ili zasluge na osnovu tih predrasuda. To je trenutak kada kažete nešto poput: „Zar ne možeš da nađeš nekoga ko deluje malo više.. kao doktor?“ bila bi ukratko jedna od ideja koju je Taleb primetio i naveo u svojoj knjizi.
Talebov hirurg
Taleb poziva na promenu perspektive. Zamislimo da ste osoba koja „ne izgleda kao doktor.“ Jednostavno, niste nosilac svih ustaljenih stereotipa – niti imate sedu glavu, čvrsto držanje niti gledate strogo niti ste vremešni. Morali biste da se borite sa stereotipima da biste bili prepoznati kao dobri. Rekli bi vam da promenite način na koji se oblačite, govorite i izgledate kako biste delovali „više kao doktor.“ Ali niste to učinili, ili niste mogli ili niste želeli. Ipak, i dalje ste poštovani i uspešni lekar.
Dakle, Talebov hirurg predstavlja ideju koja je neka vrsta uputstva:
- Ako imate dva jednako kvalifikovana kandidata, izaberite onog koji je stigao do uspeha bez pomoći konvencionalnih očekivanja.
- Izaberite nekoga ko nije harizmatičan.
- Izaberite nekoga ko deluje neuredno.
- Izaberite nekoga ko ruši svako očekivanje i stereotip koji možete zamisliti.
Oni su tu ne samo zato što su dobri, već zato što su morali više da rade da bi bili prepoznati kao dobri.
Operacija je otvorena
Talebov hirurg je korisna prečica. Možete je koristiti za preispitivanje stereotipa koje nosite sa sobom i koje svako nosi sa sobom.
Kako možete da primenjujete Talebovog hirurga i da sledite jednu od ideja koju je u svojim knjigama preporučio Nasim Nikolas Taleb matematički statističar, esejista kome je neizvesnost omiljena tema.
- Nemojte potcenjivati određene kolege
Postoje određeni tipovi osoba koje vole da preuzimaju kontrolu. To su glasni hvalisavci koji najviše uživaju u tome da se razmeću svojim prošlim postignućima. Ali, kao i u životu, ako dovoljno dugo posmatrate, počinjete da uočavate gde leži pravi talenat. Uočavate ko je motor iza uspeha. Nemojte da vas zavaraju glasnom, samouverenom arogancijom upakovanom u skupo odelo. Ne mešajte harizmu, samopouzdanje i šalu sa stvarnim talentom. Pogledajte ko je zaista dobar i ko dosledno postiže najbolje rezultate.
- Nemojte se pretvarati da ste nešto što niste
„Naravno, sve ovo ima i drugu stranu. Sartr je svakako bio u pravu kada je rekao da svaki posao ima svoju ceremoniju, ali njegova poenta se tu ne završava. U istom odlomku kaže: „Prodavac koji sanjari vređa kupca, jer takav prodavac nije u potpunosti prodavac. Društvo od njega zahteva da se ograniči na svoju funkciju prodavca.“ Sartr ističe da će kupci i klijenti očekivati da ispunjavate ulogu. Oni žele da plešete po njihovim pravilima, što može biti iscrpljujuće“ pišu Taleb i njegovi istomišljenici. Kada pokušavate da budete nešto što niste, sve se raspada.
- Neka vaš talenat govori sam za sebe
Nisu samo klijenti i kupci ti koji će očekivati da se ponašate na određeni način. I menadžeri su stali u red. Problem sa stereotipima je što neki menadžeri imaju fiksne predstave o tome kako izgleda „dobar zaposleni“. To je, na primer, neko ko govori na sastancima, radi posle 18h i smeje se baš kada treba. Ali, Talebov hirurg zapravo kaže da vaš talenat govori sam za sebe. Nemojte pokušavati da se uklopite u ulogu za koju niste predodređeni. Radite svoj posao na svoj način i najbolje što možete. Pokažite menadžerima da ste veći i bolji od njihovih stereotipa, preporučuje Taleb, hrabro ali potkovano praksom i iskustvom.
Taleb u Koži u igri
U jednom od poglavlja knjige Taleb piše:
“Koža u igri, primenjena kao pravilo, umanjuje efekte razlika koje su se povećavale razvojem civilizacije:
- razlike između delanja i prazne priče (baljezganja),
- posledice i namere,
- prakse i teorije,
- časti i reputacije,
- stručnosti i šarlatanstva,
- etičnog i legalnog,
- suštinskog i kozmetičkog,
- preduzetnika i izvršnog direktora,
- ljubavi i sponzorstva,
- ljubavi i novca…
Kako je moguće da maksimalno netolerantna manjina upravlja svetom i nameće nam svoj ukus? Otkud to da univerzalnost uništava upravo one ljude kojima bi trebalo da pomaže? Kako to da sada imamo više robova nego u doba Rimljana? Zašto hirurzi ne bi trebalo da izgledaju kao hirurzi? Zašto je hrišćanska teologija insistirala na ljudskoj prirodi Isusa Hrista koja je nužno različita od božanske? Kako nas istoričari zbunjuju pišući o ratu a ne o miru? Kako to da jeftino deklarisanje (bez ikakvog rizika) ne uspeva ni u ekonomskom ni u religijskom okruženju? Zašto politički kandidati s očiglednim karakternim nedostacima deluju stvarnije od birokrata s besprekornim kvalifikacijama? Zašto se divimo Hanibalu? Zašto kompanije bankrotiraju čim se pojave profesionalni menadžeri koji bi hteli da učine nešto dobro? Kako bi trebalo voditi inostrane poslove?
Zašto bihevioralni ekonomisti nemaju veze s proučavanjem ponašanja pojedinaca – a tržišta ne zavise mnogo od sklonosti učesnika? Kako je racionalnost u stvari preživljavanje i samo preživljavanje? Kakva je logika u osnovi preuzimanja rizika?
Ipak, za ovog autora suština kože u igri je pre svega u pravdi, časti i žrtvi, pojavama koje se tiču opstanka ljudi.
