Ako ste u poslednjih nekoliko meseci proveli makar pola sata na TikTok-u, velike su šanse da vam je algoritam servirao snimak devojke koja pokazuje svoj doručak od nekoliko kriški krastavca i ledene kafe, uz natpis: „Do you really need that snack?“ Ili video u kojem mlada žena, gotovo šapatom, objašnjava da „glad nije neprijatelj, već osećaj koji treba prihvatiti“. Na prvi pogled, sve deluje kao još jedan trend iz sveta fitnesa i wellnessa. Međutim, iza estetski savršenih kadrova krije se nešto mnogo ozbiljnije.
Trend poznat kao SkinnyTok poslednjih meseci izaziva zabrinutost psihologa, nutricionista i regulatora širom sveta. U Francuskoj je čak pokrenuta inicijativa da se sadržaji koji promovišu ekstremnu mršavost detaljnije ispitaju zbog mogućeg uticaja na mentalno zdravlje mladih, dok je TikTok, pod pritiskom stručnjaka i javnosti, počeo da ograničava pretragu hashtaga #SkinnyTok i korisnike usmerava ka sadržajima koji promovišu pomoć i informacije o poremećajima u ishrani.
Novo lice stare propagande
Generacija Z odrasla je uz poruke o body positivity pokretu. Godinama su modne kampanje uključivale različite tipove tela, influenseri su govorili o prihvatanju sebe, a brendovi su pokušavali da se udalje od nedostižnih ideala lepote koji su obeležili devedesete i dvehiljadite.
A onda se nešto promenilo i pojavila se nova verzija stare ideje „nothing tastes as good as skinny feels“ ali ovoga puta, upakovana u društveno prihvatljiv jezik produktivnosti, discipline i „brige o sebi“. Niko vam više neće direktno reći da ne jedete. Reći će vam da budete „najbolja verzija sebe“, da razvijete samokontrolu, da izbegavate „lošu hranu“ i da „birate disciplinu umesto izgovora“.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da je SkinnyTok mnogo sofisticiraniji od nekadašnjih „pro-ana“ zajednica koje su otvoreno promovisale i glorifikovale poremećaje ishrane, poput anoreksije i bulimije. Današnji sadržaji koriste estetiku luksuza, minimalizma i wellness kulture kako bi poslali gotovo istu poruku. Pilates u boutique studiju, organska hrana, matcha umesto kafe, personalni trener, wellness vikendi, privatni nutricionista, pa čak i pristup skupim GLP-1 lekovima – sve su to stvari koje zahtevaju vreme, novac ili oboje.U tom kontekstu, mršavost počinje da funkcioniše kao svojevrsni simbol privilegije. To se jasno vidi i na društvenim mrežama. Najpopularniji sadržaji koji promovišu „idealni“ način života retko prikazuju samo nečije telo. Uz njega gotovo obavezno dolaze luksuzna kuhinja, minimalistički enterijer, skupi suplementi, aktivna garderoba poznatih brendova i pažljivo stilizovane jutarnje rutine. Mršavost se prodaje kao deo mnogo šire slike uspešnog života.
Zanimljivo je da su sociolozi još pre nekoliko decenija ukazivali na ovu vezu. Kako je gojaznost u razvijenim zemljama postajala češća u svim društvenim slojevima, vitkost je sve više počela da se povezuje sa višim obrazovanjem, većim prihodima i boljim pristupom zdravstvenoj zaštiti. Drugim rečima, ono što je nekada bilo pitanje estetike postalo je i pitanje klase.
Da je povratak ekstremne mršavosti mnogo više od prolaznog internet trenda pokazuje i fenomen Ozempica. Lek koji je razvijen za lečenje dijabetesa tipa 2 postao je jedna od najpoželjnijih beauty alatki današnjice, nakon što su poznate ličnosti i influenseri počeli da ga koriste zbog brzog gubitka telesne mase. U veoma kratkom roku, Ozempic i drugi GLP-1 lekovi promenili su način na koji razgovaramo o telu. Prvi put posle mnogo godina, mršavost više nije nešto što zahteva iscrpljujuće dijete ili višegodišnje vežbanje. Konačno je dostižna i „priuštiva“. A kada nešto postane dostupnije, raste i društveni pritisak da se to postigne. Zbog toga pojedini sociolozi govore o svojevrsnoj „farmaceutskoj normalizaciji mršavosti“. Ako postoji lek koji može da vas učini mršavijim, društvo vrlo brzo počinje da postavlja pitanje zašto ga ne koristite. Na taj način telo ponovo postaje projekat koji treba optimizovati, a višak kilograma sve češće se posmatra kao lični neuspeh, a ne kao složen spoj genetike, zdravlja, okruženja i životnih okolnosti.
Lekari sve češće ukazuju da GLP-1 terapije kod osoba koje imaju ili su ranije imale poremećaje u ishrani mogu podstaći povratak restriktivnog ponašanja, upravo zato što značajno smanjuju osećaj gladi. Paradoksalno, lek koji je za mnoge revolucionarno medicinsko dostignuće u isto vreme postaje deo kulture koja ponovo idealizuje što manje telo.
Povratak mršavosti uz povratak konzervativnih vrednosti
Poslednjih godina brojni društveni analitičari primećuju zanimljivu podudarnost. U isto vreme kada širom sveta jačaju konzervativni politički pokreti, vraća se i ideal izrazito mršavog ženskog tela.
Naravno, bilo bi neodgovorno tvrditi da jedno direktno izaziva drugo. Društvene promene gotovo nikada nemaju samo jedan uzrok. Ipak, sociolozi i autori koji proučavaju kulturu smatraju da oba fenomena mogu biti deo iste šire reakcije na period u kojem su dominirale ideje o inkluzivnosti, različitosti i prihvatanju tela. Tokom prethodne decenije body positivity pokret pokušao je da proširi definiciju lepote. Na naslovnim stranama pojavila su se tela svih veličina i obima, a sve više žena javno je govorilo o pritisku koji osećaju zbog izgleda.
Danas, međutim, klatno kao da se pomera u drugom smeru. Ponovo postaje poželjno telo koje nije samo mršavo, već gotovo asketski disciplinovano. Takvo telo šalje poruku da njegov vlasnik ima dovoljno volje da se odrekne zadovoljstva zarad višeg cilja. Upravo zato pojedini autori smatraju da ekstremna mršavost postaje simbol vrednosti koje se često povezuju sa savremenim konzervativnim narativima: samodisciplina, red, kontrola i tradicionalno shvatanje ženskosti.
Zanimljivo je da se paralelno razvijaju i drugi trendovi poput tradwife sadržaja, u kojima se idealizuje tradicionalna uloga žene u porodici, kao i clean girl estetika, koja promoviše urednost, minimalizam i gotovo sterilnu verziju ženstvenosti. Svaki od ovih trendova sam po sebi nije problematičan. Problem nastaje kada algoritmi počnu da ih spajaju u jednu širu sliku „idealne žene“: tihe, poslušne, disciplinovane, vitke i uvek i u svakom smislu besprekorne.
Od trenda do ideologije
SkinnyTok verovatno nikada ne bi postao globalni fenomen da nema društvenih mreža. Naime, TikTok ne prikazuje isti sadržaj svima jer njegov algoritam vrlo brzo prepoznaje interesovanje korisnika. Dovoljno je da pogledate nekoliko videa o ishrani ili fitnesu, pa da vam narednih dana cela početna stranica bude ispunjena sadržajima koji veličaju mršavost. Psiholozi upozoravaju da upravo takvi algoritmi mogu stvoriti osećaj da je određeni ideal mnogo rasprostranjeniji nego što zaista jeste jer kada svakodnevno gledate desetine gotovo identičnih videa, lako je poverovati da „svi“ izgledaju tako i da je upravo to nova norma.
Brojevi pokazuju da zabrinutost stručnjaka nije preterana. Sam hashtag #SkinnyTok ove godine povezan je sa više od pola miliona objava, zbog čega su francuski regulator ARCOM i Evropska komisija pokrenuli postupke protiv TikToka, upozoravajući da algoritmi posebno često preporučuju ovakav sadržaj maloletnicima i korisnicima koji već pokazuju interesovanje za dijete ili mršavljenje. Još alarmantniji su podaci iz istrage francuskog regulatora, prema kojima je u periodu od samo mesec dana identifikovano više od pet i po hiljada objava koje promovišu ekstremnu mršavost. Te objave pregledane su skoro 100 miliona puta i prikupile su oko devet i po miliona lajkova, što pokazuje da se ne radi o marginalnoj internet zajednici, već o sadržaju koji algoritmi veoma uspešno šire.
Paralelno s tim, zdravstvene organizacije godinama beleže rast poremećaja u ishrani među adolescentima i mladim odraslima. Poremećaji u ishrani danas imaju jednu od najvećih stopa smrtnosti među psihijatrijskim oboljenjima, dok lekari upozoravaju da društvene mreže ne stvaraju same po sebi anoreksiju ili bulimiju, ali mogu da ubrzaju razvoj problema kod osoba koje već imaju određene predispozicije. Upravo zbog toga regulatori sve češće govore o ekstremnoj mršavosti kao pitanju javnog zdravlja, a ne samo internet kulture.
