Čelsi Holenbek, lična stilistkinja koja radi sa klijentima iz korporativnog sveta, često u intervjuima podseća na zamke u koje mnogi upadaju – kod odabira garderobe biraju ono što procenjuju da je formalno i dovoljno neutralno. „Rezultat je garderoba koja jeste primerena kancelariji, ali često ne govori ništa o osobi koja je nosi“ rekla je u jednom od poslednjih gostovanja.
Za Business Insider izdvojila je pet grešaka koje najčešće primećuje. Zanimljivo je da nijedna nema mnogo veze sa modnim trendovima. Njena poruka je da poslovno ne mora da znači bezlično, a profesionalno ne mora da znači strogo formalno.
Dobro odabrana poslovna garderoba trebalo bi da funkcioniše gotovo neprimetno – da bude udobna, praktična, prilagođena poslu i dovoljno lična da osoba u njoj ne izgleda kao da je obukla uniformu za ulogu koju tog dana treba da odigra.
Crno jeste sigurno, ali lako postaje monotonija
Jedna od najčešćih grešaka koju Holenbek primećuje jeste potpuno crna kombinacija koja se iz dana u dan ponavlja po gotovo istoj formuli: crne pantalone ravnog kroja, crna majica, crni sako i crne ravne cipele. Sa takvom kombinacijom nema ničeg pogrešnog. Crna je praktična, jednostavna za kombinovanje i gotovo uvek dovoljno formalna za poslovno okruženje. Problem nastaje kada svi elementi izgledaju isto, pa odeća izgubi dubinu i svaku naznaku ličnog stila.
Rešenje nije u dodavanju boja. Holenbek savetuje kombinovanje različitih tekstura – pamuka, vune, kašmira, kože ili antilopa. Potpuno crna kombinacija može izgledati sasvim drugačije kada se glatka tkanina spoji sa vunom ili kožom.
Sličan efekat mogu da naprave cipele. Umesto još jednog crnog para, to mogu biti mokasine u tamnobraon ili teget boji, antilop ili diskretan dezen. Isto pravilo važi za košulju i kravatu: ako su pantalone i sako crni, nije neophodno da i sve između njih bude crno.
Poenta nije privući pažnju po svaku cenu, već napraviti razliku između jednostavnog i nedovršenog.
Druga česta zabluda jeste da profesionalan izgled gotovo automatski podrazumeva odelo ili sako. U poslovima i prilikama u kojima postoji jasan kodeks oblačenja odelo, naravno, ostaje pravi izbor. Ali u svim drugim situacijama formalnost ne mora da bude jedini put do profesionalnog izgleda.
Za žene Holenbek predlaže kraću jaknu bez kragne, takozvanu lady jacket, koja završava oko struka i zadržava urednu liniju bez strogosti klasičnog sakoa. Muškarcima savetuje klasične pantalone uz nešto kraću elegantnu košulju koja može da se nosi preko pantalona. To je mala promena, ali govori o mnogo većoj promeni u poslovnom oblačenju. Kancelarija više nije samo prostor u kojem profesionalnost mora da se dokazuje uniformom. Važnije je da odeća izgleda promišljeno, uredno i primereno okruženju.
Detalji prave razliku između obučenog i dobro obučenog
Treća greška je izbegavanje modnih dodataka iz straha da će izgledati previše upadljivo za posao.
„Aksesoar ne mora da bude veliki da bi promenio čitavu kombinaciju. Nekoliko diskretnih ogrlica, male minđuše, prsten, tanak nakit ili dobar kaiš mogu najjednostavnijoj odeći dati završnicu. U poslovnom okruženju koje dozvoljava nešto više slobode, upečatljivija minđuša, ogrlica ili kaiš mogu postati detalj po kojem se lični stil prepoznaje.
Ovde važi pravilo koje se često zaboravlja: poslovna garderoba ne mora da privlači pažnju, ali ne mora ni da pokušava da postane nevidljiva“ kaže Holenbek.
Slično je i sa torbom. Radna torba ima nezahvalan zadatak. U nju treba da stanu laptop, dokumenta, flaša vode, ručak, ponekad i rezervne cipele, zbog čega se funkcionalnost često postavlja kao jedini kriterijum. Holenbek smatra da je pogrešno pretpostaviti da praktična torba zbog toga mora da bude dosadna.
Strukturiran oblik, zanimljiva tekstura kože, metalni detalji ili reljefna završna obrada mogu promeniti čitav poslovni izgled, a da torba pritom ne izgubi nijednu praktičnu funkciju. I to je možda i najkorisnije pravilo svih njenih saveta: predmet ne mora da bira između funkcije i estetike ako se od početka bira dobro.
Poslovna garderoba jeste „pravi život“
Poslednja greška je manje modna, a više psihološka. Holenbek od klijenata često čuje rečenicu: „To je samo za posao. Radije bih novac potrošio na odeću koju nosim u stvarnom životu.“ Ako neko pet dana sedmično odlazi u kancelariju i veliki deo dana provodi u toj odeći, poslovna garderoba nije nešto odvojeno od „pravog života“. Ona čini njegov veliki deo. To ipak ne znači da treba kupiti potpuno novu garderobu ili potrošiti mnogo novca.
Naprotiv, Holenbek svojim klijentima najpre savetuje da otvore sopstveni ormar.
Mnogi komadi koji već postoje mogu sasvim dobro da funkcionišu i na poslu i van njega. Cipele, baletanke, torbe, pantalone, košulje, kvalitetna pletiva ili jednostavne jakne ne moraju imati samo jednu namenu. Granica između „poslovnog“ i „privatnog“ komada danas može biti manje stroga nego što se pretpostavlja.
A ulaganje u garderobu ne znači nužno kupovinu skupih stvari. Može da znači izbor materijala u kojem koža može da diše, odeće koja je prijatna tokom osam ili deset sati, kroja koji odgovara telu i komada koji imaju smisla u različitim godišnjim dobima.
„Dobar poslovni stil ne nastaje kada se nauči formula šta se „mora“ obući za kancelariju. Nastaje kada odeća prestane da bude kostim za posao i postane prirodan deo ličnog stila. Profesionalnost se ne meri brojem sakoa u ormaru, količinom crne boje niti cenom torbe. Najbolja poslovna garderoba je ona o kojoj tokom radnog dana uopšte ne morate da razmišljate a ipak izgleda kao da ste planirali i dugo razmišljali šta ćete staviti na sebe“ rekla je stilista Holenbek.
