Autor teksta: Petar Jovanović, direktor Službe za aktuarijat u Triglav osiguranju a.d.o. Beograd
Krajem maja 2026. godine Narodna banka Srbije stavila je na javnu raspravu Nacrt zakona o osiguranju (u daljem tekstu: Nacrt zakona). Fokusirajući se na uspostavljanje sistema upravljanja rizicima i uvođenje novih pravila za kapitalnu adekvatnost u skladu sa standardom Solventnost 2, težnja je da se ovim Nacrtom zakona postavi temelj za dugoročnu stabilnost sektora osiguranja u Srbiji.
Povećanje kapitalnog zahteva trebalo bi da donese veću sigurnost i stabilnost svim korisnicima usluga osiguranja u Srbiji, ali i potencijalne izazove osiguravajućim društvima u pogledu ispunjavanja novih zahteva, kao i dodatne kadrovske izazove u pogledu određenih funkcija.
Po novom Nacrtu zakona biće obavezno uvođenje četiri ključne funkcije – interna revizija, usklađenost poslovanja, upravljanje rizicima i aktuarska funkcija. Delokrug obavljanja poslova aktuarske funkcije vezan je za koordinaciju i sprovođenje obračuna najbolje procene tehničkih rezervi u skladu s režimom Solventnosti 2, pojma koji se prvi put pojavljuje u okviru Nacrta zakona.
Najbolja procena tehničkih rezervi jednaka je očekivanoj sadašnjoj vrednosti budućih novčanih tokova, što u samoj osnovi menja način obračuna navedenih veličina u odnosu na statutarne tehničke rezerve (koje se takođe navode u Nacrtu zakona).
U cilju procene finansijske pozicije osiguravajućeg društva, kao i kapitalne adekvatnosti, utvrđivanje podobnih sopstvenih sredstava (kao viška imovine nad obavezama Društva za osiguranje) u okviru bilansa stanja prema Solventnosti 2 dobija na izuzetnom značaju jer se na osnovu toga izračunava kapitalna adekvatnost Društva za osiguranje. Uloga aktuarske funkcije u navedenom procesu postaje izuzetno značajna posmatrajući visok udeo najbolje procene tehničkih rezervi u okviru ukupnih obaveza, kao i udela reosiguravajućeg dela najbolje procene tehničkih rezervi u okviru ukupne imovine u bilansu stanja prema Solventnosti 2.
S druge strane, aktuarska funkcija doprinosi delotvornom sprovođenju sistema upravljanja rizikom, naročito u vezi s modeliranjem rizika na kojem se zasniva obračun kapitalnih zahteva prema Solventnosti 2. U praksi ovo znači da aktuarska funkcija učestvuje u izračunu kapitalnog zahteva parcijalno ili u celini za sledeće rizike prema nomenklaturi Solventnosti 2:
l rizik neživotnog osiguranja (premijski rizik i rizik rezervi, rizik prekida, rizik katastrofe.
l rizik životnog osiguranja,
l kreditni rizik.
Navedeni rizici su značajni u pogledu iznosa kapitalnih zahteva prema Solventnosti 2, a sama ispunjenost novih kapitalnih zahteva će u velikoj meri zavisiti od iznosa solventnog kapitala ovih rizika, što daje dodatnu odgovornost i važnost aktuarskoj funkciji u okviru Društva za osiguranje.
Pored toga, za potrebe proračuna najbolje procene tehničkih rezervi, kao i kapitalnih zahteva za rizik životnog i neživotnog osiguranja, biće neophodan softver za generisanje procenjenih novčanih tokova, a u cilju ispravne ocene navedenih veličina.
Novi Nacrt zakona nametnuće potrebu za dodatnim profesionalnim usavršavanjem nosilaca aktuarske funkcije u društvima za osiguranje, što će predstavljati ključni faktor za uspešno uspostavljanje izveštavanja i obračuna u skladu sa standardom Solventnost 2. U pogledu operativne spremnosti, društva za osiguranje u Republici Srbiji koja posluju u sastavu grupacija sa sedištem u Evropskoj uniji već primenjuju veći deo standarda Solventnosti 2, uz određena pojednostavljenja. Međutim, odstupanja u specifičnim parametrima lokalne regulative direktno će uticati na krajnje obračune i visinu kapitalnih zahteva za pojedine rizike. Nacrt zakona je postavio već poznati okvir obračuna kapitalnih zahteva prema standardima Solventnost 2, dok će detaljan način obračuna novih pozicija biti bliže uređen podzakonskim aktima, što ćemo pratiti s posebnom pažnjom.
