Ako ste čelnik filmskog studija koji je svoj projekat zasnovao na knjizi koja je planetarni hit, glavnoj glumici sa holivudske A liste ( koja je pritom, zajedno sa suprugom, jedan od najomiljenijih slavnih parova), i glavnom glumcu koji ispunjava sva tri neophodna preduslova za zavodnika (tall, dark and handsome) onda možete mirno da planirate penziju jer ništa ne može poći nizbrdo, jel tako? E pa, proverite kako stojite sa ušteđevinom, jer ne možete ni da zamislite šta je sve pošlo nizbrdo…
It ends with us („Završava se sa nama“) je roman o ljubavnom trouglu spisateljice Kolin Huver prodat u preko deset miliona primeraka i preveden na više od 20 jezika. Iako spada u kategoriju „ljubavnih“ knjiga istražuje teme partnerskog nasilja, emocionalnog zlostavljanja i pokušava da da odgovor na pitanje „zašto ga nije ranije ostavila?“. Sve ovo je ipak upakovano u ne preterano dubokomislenu formu, što i objašnjava zašto je knjiga doslovno eksplodirala na TikTok-u, gde je stvorena baza vernih fanova koji su zamišljali kako bi glavni likovi, Lili, Atlas i Rajl izgledali u stvarnom životu, snimali videe analizirajući svaku rečenicu koju oni izgovaraju i pretpostavljajući „šta bi bilo kad bi bilo“.
Kada su, pre nešto više od godinu dana, svet obišle fotografije sa snimanja filma „Sa nama se završava“ ( It ends with us), fanovi su burno negodovali zbog izbora glavne glumice. Smatrali su da je 37-godišnja Blejk Lajvli „prestara“ za ulogu Lili Blosom Blum, koja, ruku na srce, u knjizi i jeste u svojim dvadesetim, što donekle i objašnjava njen pogrešan emotivni izbor i nemogućnost da dobro proceni ljude. Međutim, knjiga koja je takav fenomen, prenela je svoju popularnost i na film, pa su bioskopske sale bile krcate.
Crveni tepih
Ono što je, pak, bilo upadljivo jeste kako je film promovisan kao i odnos glavnih glumaca na crvenom tepihu. Tema nasilja u porodici bila je potpuno skrajnuta a film je, pre svih Blejk Lajvli, promovisala kao „idealno priliku da se, zajedno sa drugaricom, obučete u nešto cvetno i izađete da se opustite jedno veče“. Blejk je i koristila priliku da izreklamira svoju liniju preparata za kosu koju je upravo pokrenula ali i novi film svog supruga Rajana Rejnoldsa, Deadpool Vs. Wolweerin (Rajan je čak par puta i bio gost na premijerama u različitim gradovima). S druge strane, Džastin Baldoni ( koji igra Lusinog nasilnog supruga, uspešnog hirurga Rajla) je bio taj – zapravo bio jedini – koji je pričao o tome kako je važno prepoznati partnersko nasilje i kako se mora imati razumevanja za žene koje ne odlaze posle prvog udarca.
Takođe, njih dvoje nijednom nisu pozirali fotografima zajedno a kada bi se fotografila cela ekipa filma, vrlo upadljivo bi stajali na potpuno različitim stranama. Simptomatično je bilo i to što su svi glumci otpratili Džastina sa Instagrama, što se pripisalo poziciji koju Blejk ima u odnosu na njega u holivudskom „lancu ishrane“. To je bilo sasvim dovoljno da mediji, ali još više i društvene mreže, omrznu Blejk.
Njenoj reputaciji nije pomogao ni snimak intervjua koji je sa njom obavila Kersti Fla, norveška novinarka, koja je baš kada je film postao aktuelan objavila na YouTube-u pod nazivom „Intervju zbog kog sam poželela da napustim novinarstvo“. Naime, Kersti u tom momentu vrlo trudnoj glumici čestita na „stomačiću“, na šta joj ona uzvraća sa „Čestitam i ja tebi na tvom stomačiću“ (iako je voditeljka u tom momentu vrlo netrudna). Kersti je ispričala kako joj nije bilo jasno čime je isprovocirala takvu reakciju, kao i da ju je komentar pogodio jer prolazi kroz borbu za potomstvo.
Činilo se da je još jedna „zlatna devojka“ Holivuda naglo i nepovratno zgasnula.
Tužba Blejk Lajvli od 80 strana
I to je trajalo sve do prošle nedelje kada je, poput bombe, eksplodiralo da je The New York Times na 80 strana objavio tužbu koju je Blejk Lajvli pokrenula protiv Džastina Baldonija, zbog seksualnog zlostavljanja. Lajvli je podnela tužbu i protiv reditelja filma, producenta Džejmija Hita, produkcijske kuće Wayfarer Studios i odeljenja za odnose s javnošću, navodeći da su oni aktivno pokušavali da joj nanesu štetu. reputaciju da spreči bilo kakvu mogućnost njenog izlaska u javnost sa žalbama koje je napisemeno dostavljala HR-u tokom snimanja filma.
U tužbi se pored navodnog kršenja fizičkih granica, seksualnih i neprikladnih komentare i odsustvo koordinatora intimnosti (osoba koja predstavlja vezu između glumaca i produkcije, i koreografa u pogledu golotinje i intimnih scena), navodi i čitav niz bizarnosti kojima je Blejk bila izložena tokom snimanja. Tvrdi se da je producent Džejmi Hit pokazao Lajvli snimak svoje žene koja se porađa dok su snimali scenu u kojoj njen lik to čini; da je Baldonijev „najbolji prijatelj“ (koji uopšte nije glumac) pozvan da igra akušera u sceni njenog porođaja, u kojoj je Lajvli bila „skoro gola“ pred desetinama ljudi iz ekipe; da je Baldoni razgovarao sa njom o svojim seksualnim poduhvatima hvaleći se kako te žene nije ni pitao da li pristaju na seks; da je plakao u njenoj prikolici zbog reakcija na paparaco fotografije sa snimanja koje su je nazivale starom i neprivlačnom, što je Blejk navelo da ga podseti da je njen lik u tim scenama upravo zlostavljao njen muž, i da bi trebalo da izgleda autentično uznemireno, a ne „seksi”. Baldoni je takođe upadao u prikolicu svoje koleginice dok je dojila bebu, i raspitivao se kod njenog trenera koliko tačno ima kilograma.
„Jasno ti je da ja mogu da sahranim svakoga“
Pored svega navedenog (što je samo po sebi već dovoljno strašno) Baldoni u prilog ne ide ni to što je unajmio istu agenciju za PR i krizni menadžment koju su prethodno unajmili Bred Pit i Džoni Dep kako bi, u procesu razvoda, ocrnili svoje partnerke, Anđelinu Džoli i Amber Herd. U jednoj od prepiski zaposlenih u ovoj agenciji, a kojih se dočepao advokatski tim Lajvlijeve, PR kaže koleginici „Jasno ti je da ja mogu da sahranim svakoga“, dok razmenjuju skrinšotove „pljuvačkih“ tvitova o drugim zvezdama, kao primer. Lajvlini advokati ovu strategiju u svojoj tužbi nazivaju astroturfing; „praksa objavljivanja mišljenja ili komentara na internetu, u medijima, itd. koji izgleda da dolaze od običnih delova javnosti, a zapravo potiču iz određene kompanije ili političke grupe“.
Dok se čeka sudski rasplet ove situacije, Baldoniju je oduzeta nagrada za „Saveznika žena“ koju je dobio od jednog udruženja koje se bavi zaštitom žena žrtava nasilja. Ispostaviće se i da je ono „lakomisleno“ promovisanje filma od strane Blejk Lajvli kroz forsiranje priča o cveću i neulaženje u dubinu teme, zapravo bila njena ugovorna obaveza: studio je želeo da se film reklamira kao „ljubavna limunada“.
U svetlu svega ovog otvara se niz pitanja. Kojim sve ženama se nešto slično dogodilo? Koliko je klevetničkih ili osvetničkih kampanja pokrenuto? Koliko muških reditelja i glumaca se uspešno pozicioniralo kao feministički saveznici nakon #MeToo pokreta iz pogrešnih ili ciničnih razloga? Kako je to uticalo na to kako doživljavamo žene u našim životima? Zašto toliko mrzimo žene, da smo spremni da ih osudimo bez dokaza? Koliko je zapravo prisutna internalizovana mizoginija kod žena i devojaka?
I, ako holivudska glumica, sa „zaleđem“ koje se meri u stotinama moćnih prijatelja i milionima dolara, ne može da izbegne sve ovo, kakve šanse uopšte imaju obične žene u ovom društvu?
Bojimo se nikakve.
