Američki gigant zabavne industrije Volt Dizni (Walt Disney) priprema novi talas otpuštanja koji bi mogao da pogodi hiljade zaposlenih. Pojedini menadžeri dobili su zadatak da pronađu način da godišnje troškove smanje za čak 20 odsto. Iza novih rezova stoji šira strategija prilagođavanja poslovanja promenama na tržištu zabave.
Kompanija Walt Disney Company suočava se sa novim pritiskom da smanji troškove i poveća efikasnost poslovanja. Prema informacijama koje je objavio Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate sa planovima, rukovodstvo razmatra ukidanje hiljada radnih mesta.
Uštede neće biti ograničene samo na smanjenje broja zaposlenih. Menadžeri analiziraju i druge rashode, kako bi pronašli prostor za racionalizaciju poslovanja.
Ipak, planovi još nisu konačni. Obim otpuštanja i raspodela troškova među sektorima mogli bi da se promene.
Najveći pritisak na televiziju, filmski studio i tematske parkove
Prema navodima Blumberga, pojedini delovi Diznijevog poslovanja mogli bi da podnesu znatno veći teret štednje od drugih.
Među njima su tradicionalni televizijski kanali, filmski studio i poslovanje tematskih parkova.
Ovakva raspodela rezova pokazuje koliko se promenio način na koji velike medijske kompanije upravljaju svojim poslovanjem. Više nije dovoljno imati snažne brendove, poznate filmske franšize i globalnu publiku. Svaki segment mora da opravda troškove i pokaže potencijal za budući rast.
Posebno je osetljiv televizijski sektor. Tradicionalni model distribucije programa već godinama gubi publiku i prihode, dok digitalne platforme preuzimaju sve veći deo tržišta.
Dizni štedi milijarde, ali planira i nova ulaganja
Novi program štednje ne znači da Dizni odustaje od investicija. Naprotiv, izvršni direktor Džoš D’Amaro namerava da deo oslobođenog novca usmeri u razvoj filmskog i televizijskog sadržaja, tehnologiju, tematske parkove i poslovanje kruzera.
To ukazuje na strategiju u kojoj smanjenje troškova treba da obezbedi sredstva za razvoj profitabilnijih poslovnih aktivnosti.
Kompanija je i prethodnih godina sprovela velike programe racionalizacije. Ukinute su hiljade radnih mesta, a ukupne uštede merene su milijardama dolara.
Rezovi su zahvatili gotovo sve važne delove poslovanja. Među njima su televizijska mreža ABC, animacioni studio Piksar, sportska mreža ESPN i filmska produkcija.
Na kraju prethodne fiskalne godine Dizni je širom sveta imao 231.000 zaposlenih.
To pokazuje i razmere mogućeg novog restrukturiranja. Čak i relativno mali procenat smanjenja radne snage u kompaniji te veličine može da znači gubitak više hiljada radnih mesta.
Kriza tradicionalne televizije menja industriju zabave
Dizni nije jedina kompanija koja pokušava da pronađe ravnotežu između smanjenja troškova i ulaganja u budućnost.
Slične mere sprovodili su Netfliks, Paramount i Vorner Bros. Diskaveri. Čitava industrija suočava se sa promenama koje dovode u pitanje dosadašnje poslovne modele.
Volt Dizni kroz život poslovnih i nervnih slomova
Prihodi tradicionalne televizije slabe. Istovremeno, tržište striming servisa postaje sve zrelije, a rast broja novih pretplatnika sporiji.
Konkurencija više ne dolazi samo od drugih filmskih studija i televizijskih mreža. Za vreme i pažnju publike danas se bore društvene mreže, digitalne video-platforme i tehnološke kompanije kao što su Amazon i Epl.
To stvara dodatni pritisak na troškove proizvodnje sadržaja, marketinga i distribucije.
Šta nova otpuštanja znače za budućnost Diznija?
Najnoviji planovi pokazuju da se Dizni nalazi u procesu promene poslovnih prioriteta. Kompanija pokušava da istovremeno zaštiti profitabilnost, finansira nove projekte i ostane konkurentna na tržištu koje se brzo menja.
Za investitore će posebno biti važno da li će najavljene uštede doprineti većim profitnim maržama i snažnijem novčanom toku.
Međutim, postoji i rizik. Preveliko smanjenje broja zaposlenih moglo bi da utiče na kvalitet produkcije, operativnu efikasnost i sposobnost kompanije da razvija nove sadržaje.
Zato će uspeh restrukturiranja zavisiti od toga gde će troškovi biti smanjeni, a gde će kompanija nastaviti da ulaže.
Diznijev slučaj pokazuje širi trend u globalnoj industriji zabave: čak i najveće kompanije više ne mogu da se oslanjaju samo na snagu svojih brendova. Od njih se sve više očekuje da rast prihoda prate strožom kontrolom troškova i disciplinovanijim ulaganjima.
