Svetska finansijska tržišta ponovo ulaze u period povećanih rizika, a naredna velika kriza mogla bi biti čak ozbiljnija od globalnog sloma iz 2008. godine, navode mediji i analitičari. Na to upozorava i dugogodišnji stručnjak za upravljanje rizicima Ričard Bukstaber, koji je još 2007. godine u svojoj knjizi nagovestio dolazak velike finansijske krize.
Bukstaber, koji je tokom karijere radio u institucijama poput Morgan Stanley, Bridgewater Associates, američkog Ministarstva finansija i Komisije za hartije od vrednosti (SEC), smatra da se danas ponovo pojavljuju pritisci slični onima koji su prethodili finansijskom slomu pre više od decenije.
Kako navodi u autorskom tekstu za The New York Times, globalni finansijski sistem suočava se sa nizom međusobno povezanih rizika koji bi, u slučaju šoka, mogli da pokrenu lančanu reakciju na tržištima. Posebno izdvaja četiri ključna faktora koji bi mogli da destabilizuju globalni finansijski sistem.
Pritisak u sektoru privatnih kredita
Jedan od najvećih izvora zabrinutosti je sektor privatnog kreditiranja, koji je u poslednjim godinama naglo porastao.
Prema Bukstaberu, „kompanije se sve više oslanjaju na institucionalne kreditore umesto na tradicionalne banke. Problem je što se mnogi od tih zajmova retko trguju na otvorenom tržištu, pa investitori često ne znaju koliko zaista vrede niti koliko bi ih lako mogli prodati u kriznim uslovima“.
Nedavno su pojedini veliki upravljači imovinom, uključujući fondove povezane sa kompanijama BlackRock, Blackstone i Morgan Stanley, ograničili povlačenje novca iz nekih fondova. To je dodatno podstaklo strah od mogućeg nedostatka likvidnosti u ovom sektoru.
Zamrzavanje isplata u privatnim kreditnim fondovima mogao bi biti „kanarinac u rudniku“, odnosno rani signal problema nalik onima koji su prethodili krizi 2008. godine.
Veštačka inteligencija povećava finansijske rizike
Drugi izvor pritiska dolazi iz same tehnološke revolucije. Velika očekivanja oko veštačke inteligencije na Volstritu sve češće se pretvaraju u zabrinutost zbog toga kako bi ova tehnologija mogla da promeni strukturu tehnološke industrije.
Bukstaber upozorava da su AI investicije čvrsto povetane sa sektorom privatnih kredita, jer se mnogi projekti finansiraju upravo kroz takve fondove. Ako investitori izgube poverenje i počnu da povlače kapital, taj pritisak mogao bi da se prelije na tehnološki sektor i šire finansijsko tržište.
„U sistemu gde ne postoji centralizovano tržište i gde su informacije često ograničene, nagla povlačenja kapitala mogu izazvati domino-efekat koji brzo pretvara lokalne probleme u globalnu krizu“ napisao je Bukstaber.
Opasna koncentracija tržišta akcija
Treći faktor rizika je sve veća koncentracija vrednosti na berzama, posebno u tehnološkom sektoru.
Velike tehnološke kompanije ulažu ogromne sume u razvoj veštačke inteligencije. Samo četiri kompanije (Amazon, Alphabet, Microsoft i Meta) planiraju da u 2026. godini potroše oko 600 milijardi dolara na AI projekte.
Istovremeno, pojedinačne akcije imaju sve veći uticaj na celokupno tržište. Na primer, kompanija Nvidia čini oko 7% indeksa S&P 500, što znači da bi ozbiljan pad jedne firme mogao imati snažan efekat na čitavo tržište.
Bukstaber upozorava da takva koncentracija povećava ranjivost sistema jer šokovi više ne mogu lako da se apsorbuju.
Geopolitičke tenzije i AI infrastruktura
Četvrti rizik povezan je sa fizičkom infrastrukturom potrebnom za razvoj veštačke inteligencije.
Data centri koji pokreću AI sisteme troše ogromne količine električne energije, dok potražnja za naprednim čipovima raste brže nego što industrija može da ih proizvede.
Istovremeno, oba ključna resursa, energija i čipovi, čvrsto su povezani sa globalnim geopolitičkim tenzijama. Rast cena energije, na primer zbog sukoba na Bliskom istoku, povećava troškove tehnoloških kompanija koje već ulažu milijarde u AI infrastrukturu.
Još veći rizik predstavlja zavisnost svetske industrije čipova od Tajvana. Eventualni sukob oko tog regiona mogao bi ozbiljno da poremeti globalni lanac snabdevanja poluprovodnicima.
Sistem koji može brzo da se uruši
Prema Bukstaberu, najveći problem nije samo jedan pojedinačni rizik, već način na koji su svi ovi faktori međusobno povezani.
„Finansijski sistem ne propada zato što jedna stvar pođe po zlu, već zato što se različiti šokovi šire kroz istu strukturu i međusobno pojačavaju“, upozorio je.
U takvom okruženju, kada se problem jednom pojavi, može se proširiti kroz tržišta mnogo brže nego što regulatorne institucije ili vlade mogu da reaguju.
Zbog toga sve veći broj analitičara među kojima je i Ričard Bukstaber, smatra da bi sledeća globalna finansijska kriza, ukoliko se dogodi, mogla biti kompleksnija i potencijalno opasnija od one iz 2008. godine.
