Brzi razvoj veštačke inteligencije otvara ogromne mogućnosti za ekonomiju, ali i ozbiljna pitanja o budućnosti rada. Neki analitičari čak upozoravaju da bi AI mogao da ugrozi veliki deo kancelarijskih poslova već u narednim godinama.
Jedan takav scenario nedavno je izneo istraživački tim kompanije Citrini, koji procenjuje koji procenjuje da bi veštačka inteligencija mogla značajno da smanji broj administrativnih i kancelarijskih poslova već do 2028. godine.
Poznati ekonomista Raguram Radžan, profesor na Univerzitetu u Čikagu, bivši guverner centralne banke Indije i nekadašnji glavni ekonomista MMF-a, smatra da su takve prognoze možda preterano pesimistične, ali upozorava da određeni rizici ipak postoje.
Tehnologija se ne širi preko noći
Radžan podseća da istorija pokazuje kako tehnološke promene retko dolaze preko noći.
Na primer, automatske telefonske centrale bile su tehnološki moguće još dvadesetih godina prošlog veka, ali je poslednji telefonski operater u SAD zamenjen tek osamdesetih godina.
Tehnologija je samo jedan deo jednačine. Da bi se nova tehnologija zaista proširila, potrebno je razviti čitav sistem infrastrukture, poslovnih procesa i poverenja korisnika.
Prema Radžanu, ključna pitanja nisu samo koliko će AI biti moćan, već i ko će od njega najviše profitirati.
Jedan scenario je da nekoliko velikih tehnoloških platformi, poput kompanija koje razvijaju napredne AI modele, stekne dominantnu poziciju na tržištu. Takve kompanije mogle bi da ostvare ogromne profite, dok bi firme koje koriste njihove usluge povećavale produktivnost i smanjivale broj zaposlenih.
U tom slučaju, mnogi radnici iz kancelarijskih profesija morali bi da traže posao u drugim sektorima često slabije plaćenim.
Postoji i optimističniji scenario
Radžan smatra da postoji i druga mogućnost: konkurentno tržište veštačke inteligencije na kojem nijedna kompanija nema potpunu dominaciju.
Ako bi AI tehnologija bila dostupna po nižim cenama, koristi od povećane produktivnosti mogle bi se proširiti kroz čitavu ekonomiju. Kompanije bi smanjivale troškove, povećavale proizvodnju i otvarale nova radna mesta u drugim sektorima.
U tom slučaju, negativni efekti automatizacije bili bi znatno manji.
Bez obzira na scenario, Radžan upozorava da „javne politike još nemaju jasan odgovor na problem tehnološkog nezaposlenja“.
Jedna od ideja koja se sve češće pominje jeste veća podrška nezaposlenima ili čak univerzalni osnovni dohodak. Međutim, takva rešenja nose i rizike, jer prevelika socijalna davanja mogu da smanje motivaciju za rad i otežaju stvaranje novih radnih mesta.
Dodatni izazov je i to što će biti teško utvrditi ko je izgubio posao zbog tehnologije, a ko zbog ekonomskih okolnosti.
„Zlatna sredina“ kao najbolji scenario
Radžan smatra da bi najpoželjniji ishod bio takozvani „Goldilocks scenario“. To je situacija u kojoj se veštačka inteligencija razvija dovoljno brzo da poveća produktivnost, ali ne toliko brzo da radnici nemaju vremena da se prilagode.
Istovremeno, tržište AI tehnologije ne bi smelo da postane previše koncentrisano u rukama nekoliko kompanija, kako bi koristi od inovacija bile raspodeljene širom društva.
„Sada je pravo vreme da razmišljamo o mogućim scenarijima i pripremimo se za njih“, zaključuje Radžan.
