Jedna struja ekonomista i analitičara tvrdi da je još rano za AI revoluciju. Drugi tvrde i potkrepljuju dokazima da je veštačka inteligencija u životima ljudi već 20 godina samo što je sada ’popularna’ i može se primeniti sa lakoćom (ko zaista poznaje ovu granu tehnologije).
Ipak, ekonomisti navode da postoje brojni razlozi zbog kojih bi preduzetnici i menadžeri mogli da budu uzbuđeni i da se raduju zbog potencijala ove tehnologije koja može da poveća produktivnost njihovih timova.
„Prvi signali budućih dobitaka u produktivnosti deluju veoma, veoma pozitivno“, izjavio je ekonomista Džozef Brigs iz Goldman Sachs-a.
„Istraživanje na ovu temu je još uvek u toku, ali ono što do sada imamo „podržava naše gledište da su veliki dobici u produktivnosti mogući“, objasnio je. „Prosečno povećanje produktivnosti iznosi oko 25 procenata“, dodao je.
Pažljivo, nije sve ružičasto
Brojevi poput pomenutih 25 procenata mogu da zavedu i pokrenu poslovne lidere da požure sa usvajanjem i primenom alata veštačke inteligencije. Ali, pre nego što šefovi počnu da uvode AI u sve segmente posla, vredno je napomenuti šta su do sada naučnici obnarodovali:
Nije stvar u tome da veštačka inteligencija pozitivno utiče na produktivnost. Proučava se i kako AI utiče na druge ključne aspekte radnog života – od motivacije do timske povezanosti i usklađenosti. Slika nije svuda ružičasta.
Pre nego što se lideri zaneseni veštačkom inteligencijom ’bace’ na implementaciju alata, vredi razmisliti o kompromisima s kojima se mogu suočiti ako guraju svoje timove ka većoj upotrebi AI tehnologije, upozorovaju istraživači.
Psihološki troškovi i AI
Veštačka inteligencija pomaže ljudima da obave mnoge zadatke mnogo brže. Chatbot može da sastavi rutinski mejl ili sumira sastanak za nekoliko sekundi. Ali, objektivni rezultati su jedno, a subjektivno iskustvo drugo.
- Da li zaposleni zapravo uživaju koristeći ove alate?
- Kako oni utiču na njihovo mentalno stanje?
- Kako podnose ovakvu vrstu promene?
Najmanje jedno istraživanje nedavno sprovedeno na 3.500 zaposlenih od strane tima kineskih istraživača, pokazalo je da je moguće da menadžeri zamenjuju kratkoročne dobitke u produktivnosti za dugoročne probleme sa motivacijom kada forsiraju upotrebu AI.
Poput drugih istraživača, i ovaj tim je utvrdio da zaposleni uz pomoć ovih alata obave više posla. Ali to je dolazilo uz psihološke troškove.
„Uprkos prednostima u performansama, učesnici koji su sarađivali sa generativnim AI alatima na jednom zadatku, a zatim prešli na drugi zadatak bez pomoći, dosledno su prijavljivali pad unutrašnje motivacije, prijavljivali su da im je dosadno i neizazovno. Kroz naše studije, unutrašnja motivacija pala je u proseku za 11 odsto, a dosadu je prijavljivao svaki peti zaposleni“, navode autori u Harvard Business Review.
Da li AI čini radnike nesocijalnim?
AI ne samo da preti da potkopa unutrašnju motivaciju i zadovoljstvo poslom kod zaposlenih, već može da ugrozi i timski duh, prema posebnoj studiji Microsoft-a.
Nedavna anketa pokazala je da zaposleni rado zamenjuju zamorne i dugotrajne međuljudske interakcije sa brzim i efikasnim AI alatima. Od 31 hiljade zaposlenih iz 31 zemlje, 17 odsto je reklo da koristi AI iz straha od osude ili zato što deluje intimnije. Još 16 odsto koristi AI da bi izbegli tenzije u odnosima sa kolegama, dok 15 odsto ceni to što AI zahteva manje „usmeravanja“ nego ljudski saradnik.
„Dobiti odgovore brže i sa manje muke može biti dobra stvar. Ali isto tako je korisno održavati zdrave odnose sa ljudima i negovati veštine komunikacije. Ako zbog AI alata zaposleni postanu nesocijalni i podlegnu ’samotnjačkim’ impulsima, to bi moglo da bude pretnja i emocionalnoj inteligenciji i timskoj saradnji u budućnosti“ komentarišu psiholozi.
AI? Usamljenost?
AI možda već izoluje ljude. Istraživanje sa MIT-a i OpenAI pokazuje da je veća upotreba chatbot-ova povezana sa većom usamljenošću.
Nije jasno da li AI izaziva usamljenost ili usamljeni ljudi više koriste AI (Šta je starije? Kokoška ili jaje?), ali druga istraživanja sugerišu da je na radnom mestu češće ovo drugo.
U nizu eksperimenata sprovedenih u firmama iz raznih zemalja i sektora, tim profesora poslovnih škola otkrio je da što su zaposleni više radili sa AI, to su se osećali usamljenije i društveno izolovanije. Štaviše, što su se osećali usamljenije, to su više pili alkohol i lošije spavali.
Dakle, problemi se samo nižu.
AI i kreativa
Na kraju, AI može da deluje negativno na kreativnost i to skriveno. Tehnologija se slavi kao alat za razmišljanje koji može da poboljša generisanje ideja. I studije pokazuju da zaposleni, posebno oni sa slabijim učinkom, imaju više ideja, boljih ideja uz pomoć AI alata. Ali izgleda da postoje kompromisi koje treba razmotriti.
Jedan rad nedavno objavljen u Science Advances pokazao je da su učesnici bolje prošli na zadatku kreativnog pisanja uz pomoć AI u poređenju sa onima koji su radili bez pomoći. Međutim, takođe je otkriveno da su priče koje su proizveli ličile jedna na drugu.
Drugim rečima, pojedinačna kreativnost je porasla, ali je kolektivna na gubitku.
Još jedan veliki problem.
Preporuka istraživača
„Sve ovo ne znači da lideri i zaposleni treba da prestanu sa eksperimentisanjem u primeni AI alata. Naprotiv. Rešenje nije u odustajanju od generativne veštačke inteligencije“ kako autori kineske studije o motivaciji jasno preporučuju.
„Mogućnost velikih dobitaka i koristi od AI je primamljiva, ali ne sme da zaslepi ni lidere ni timove pred vrlo realnim opasnostima i kompromisima. Implementacija AI alata tako da se očuva osećaj zajedništva, stvaralačkog rada, kreativnost i kompetentnost je i moguća i neophodna. Nikako ne želite da kratkoročna korist zaslepi onu željenu dugoročnu efikasnost. A, to je moguće samo ako najpre trezveno sagledate potencijalne negativne strane obećavajućih AI alata“ naveli su istraživači koji iz studije o usamljenosti.
