Raspoloženje se menja tokom godišnjih doba, dana u sedmici, pa čak i tokom samog dana. Iako se mentalno zdravlje i opšte blagostanje takođe menjaju tokom meseci i sedmica, nije sasvim jasno da li postoje dnevne promene u načinu na koji ljudi doživljavaju i svoje mentalno zdravlje.
Istraživači sa University College London analizirali su jedan milion odgovora na ankete koje su obrađivali tokom dve godine koliko je trajalo istraživanje. Teme su bile mentalno zdravlje i sreća. Tačnije, cilj bio je da utvrde da li se ljudi osećaju bolje u određenom delu dana u poređenju sa drugim delom.
Ili, kako su to sami istraživači naveli u svom radu: „da procene povezanost doba dana sa depresijom, anksioznošću, blagostanjem i osećajem usamljenosti.“
I, došli su do odgovora.
Najbolje doba dana
U izveštaju o ovom istraživanju koje su naučnici objavili u časopisu BMJ Mental Health, naveli su da su otkrili da su ljudi generalno srećniji i prijavljuju bolje mentalno zdravlje ujutru, čim se probude.
Najgore doba dana, prema odgovorima ispitanih, je kasno uveče.
„Naša otkrića sugerišu da su, u proseku, mentalno zdravlje i blagostanje ljudi najbolji ujutru, a najgori oko ponoći,“ rekla je glavna autorka studije, dr Feifei Bu sa Odeljenja za bihejvioralne nauke i zdravlje pri UCL-u.
„Iako su ovi rezultati intrigantni, potrebno ih je ponoviti u drugim studijama koje će u potpunosti uzeti u obzir moguću pristrasnost.“
Ideja da je većini najbolje i da su najsrećniji upravo ujutru i da kako dan odmiče postaje sve gore, i nije baš nešto što izaziva sreću samo po sebi, kako su to saželi istraživači.
A onda, sledećeg dana, ljudi ustaju i ponavljaju sve ispočetka. Deluje da je malo prostora za optimizam.
Tračak nade
Zapravo, ovde se mora uzeti u obzir metodologija istraživanja što može uneti malo nade u ovu ’ljudsku kolotečinu’.
Ispitanici su pitani o svom raspoloženju i mentalnom zdravlju, a istraživači su potom povezali njihove odgovore i sa dobom dana i satnicom dana kada su ih dostavili.
Kako je Bu objasnila: „Ovaj obrazac bi mogao odražavati to kada ljudi biraju da odgovore na anketu, a ne nužno direktan uticaj doba dana. Na primer, oni koji se već osećaju bolje ujutru mogli bi biti skloniji da tada popune anketu.“
Pored toga, sreća, zadovoljstvo životom i osećaj smisla bili su najviši ponedeljkom, utorkom i petkom, dok su najniži bili nedeljom.
To možda ima smisla, ako uzmemo u obzir da su ljudi generalno srećniji vikendom.
I naravno, treba uzeti u obzir skepticizam noćnih ptica prema ovim rezultatima.
Takođe, ako je sve ovo tačno, zar ne bi bilo paradoksalno da neko ko je noćna ptica ima radno vreme od 7h ili da ima obavezu u opisu posla da šalje biltene u 7h?
Reč istraživača
Ovako su ukratko sitraživači sumirali svoj rad i prema rezultatima uputili nekoliko korisnih saveta poslovnom svetu:
„Postoji jasan obrazac promena mentalnog zdravlja i blagostanja u zavisnosti od doba dana. Ljudi se uglavnom bude osećajući se najbolje, dok se najgore osećaju oko ponoći. Takođe postoji povezanost sa danom u sedmici i sezonom, pri čemu postoji posebno jaki dokazi da su mentalno zdravlje i blagostanje bolji tokom leta.
Obrasci u zavisnosti od doba dana zavise i od dana u sedmici – tokom vikenda postoji veća varijabilnost u mentalnom zdravlju i blagostanju nego radnim danima. Usamljenost je relativno stabilnija u poređenju sa drugim aspektima mentalnog zdravlja.
Generalno, stvari izgledaju bolje ujutru. Hedonističko (trenutna sreća i uživanje) i eudaimonsko (osećaj svrhe i ispunjenosti) blagostanje pokazuju najviše varijacija, dok je socijalno blagostanje najstabilnije.
Naša otkrića ukazuju na važnost uzimanja u obzir doba dana, dana u sedmici i sezonu prilikom dizajniranja istraživanja, analiza, sprovođenja intervencija, kao i u planiranju i pružanju javnih zdravstvenih usluga.“ Takođe, ovo je dobra smernica za ceo poslovni svet i komunikaciju koja je u osnovi svakog posla.
