Džejms Ostin (99) je američki neurolog, profesor i istraživač. Svetu nauke je poznat po velikom broju radova iz oblasti neurologije, neurohemije i farmakologije. Široj javnosti je poznat po knjigama kojima se posvetio nakon boravaka u Indiji i Japanu, u budističkim centrima istražujući meditacije. Posvetio se istraživanjima zen meditativnim tehnikama, vezi između neurologije, meditacija i promena u svesti.
U dubokoj starosti, Ostin je veoma vitalan i mentalno i fizički. Mogu se naći snimci njegovih predavanja i intervjua u kojima govori o svojoj karijeri, načinu života i disciplini koju je uveo u rutinu nakon poseta Japanu. Sa punih 96 njegov osvrt na život mogao bi da se svede na posvećenost, istrajnost, disciplinu – od jutarnjih vežbi i meditacija do sporta, bavljenja hobijima, ali i suštinom problema ma kakvi bili. Duboki i jaki odnosi sa bliskim ljudima poseban je segment koji Ostin podvači kao naučnik u dubokoj starosti.
Na pitanja koji je smisao života, rekao je: Znam da život jeste (je), ali ne znam smisao.
Sreća iz ugla Džejmsa Ostina
Nakon nekoliko objavljenih knjiga o zen filozofiji (Zen i mozak) i svakodnevnoj primeni zen meditativnih tehnika, Ostin se bavio i kreativnošću i inovacijama. Kao naučnika i istraživača, zanimali su ga procesi nastanka novih ideja, teorija, predmeta, kreacija. Tako je i došao do pojma sreće. Zanimalo ga je šta je uopšte sreća, da li postoji i ako postoji, koliko utiče na procese stvaranja i kreativnosti, istraživanja i nauku uopšte?
U knjizi koja se često pominje u psihološkim krugovima od njenog reizdanja pre 20 godina (Potera, šansa i kreativnost: Srećna umetnost noviteta), Džejms Ostin priča ličnu priču o načinima na koje upornost, slučajnost i kreativnost međusobno deluju u biomedicinskom istraživanju.
Ostin piše o sopstvenim istraživanjima i kako su nepredvidivi događaji oblikovali ishod i doveli do novih rezultata. Tu su i priče i srećnim slučajnostima i predlaže novu klasifikaciju vrsta slučajnosti, oslanjajući se na sopstvena istraživanja i primere iz istorije nauke — od poznate slučajnosti koje su dovele Fleminga do otkrića penicilina. Istražuje i prirodu kreativnog procesa, razmatrajući ne samo ekološke i neurofiziološke aspekte, već i ulogu intuicije u naučnim otkrićima i duhovnim potragama.
Četiri vrste sreće
Ostin istražuje psihološke i okolnosti koje utiču na „sreću“. Njegovo tumačenje sreće razlikuje se od načina na koji većina razume pojam sreće. Ostin tvrdi da je sreća samo delimično ona misteriozna slučajnost koja vam se događa. Većinu vrsta sreće, međutim, možete razviti kroz otvorenost prema novim iskustvima i aktivnim uključivanjem u svet oko sebe. Da, postoji nasumična šansa, ali možete se postaviti tako da budete prijemčiviji za tu nasumičnu šansu. Ostin razlikuje četiri različite vrste sreće.
Prva je Slepa sreća. To je ono što bi većina nazvala nekontrolisanom nasumičnošću univerzuma, sudbina, čin Boga ili nepredvidiva entropija univerzuma. U svakodnevnim životima, to bi moglo da se prikaže kao situacija kada žurite, vozite auto, ali ne stižete na vreme zbog kolapsa u saobraćaju zbog saobraćajne nesreće. Loša sreća. Ili, kada ste zakazali važan sastanak onlajn, ali nestaje struje zbog vremenske nepogode. Takođe, loša sreća. Niste mogli ništa da uradite da promenite situacije.
Druga je Sreća iz akcije. To su situacije kada proaktivno tražite prilike. Sreću pozivate kroz energiju i napor. Možda je sreća što ste upoznali gospodina Petrovića koji vam je ponudio novi posao, ali vi ste bili ti koji ste odlučili da se pojavite na večeri gde ste ga upoznali.
Pratite, posmatrajte
Treća je Sreća iz svesnosti. To su situacije i odnosi kada pažljivo pratite događaje i prepoznajete prilike. Recimo da vaš pretpostavljnei uplati skupu, kompanijsku pretplatu za veštačku inteligenciju. To je sreća za vas, ali to je Sreća iz svesnosti. Vi tu prepoznajete kako maksimalno možete da iskoristite taj AI alat i koristite priliku. Koristite je da sredite tabele, proverite pravopis u mejlovima ili analizirate prodajne podatke, kreirate nov sadržaj, fotografiju.
Četvrta – Sreća iz jedinstvenosti. Posedujete određene karakteristike, iskustva ili perspektive koje privlače jedinstvene prilike. Recimo da ste vi i vaša porodica odrasli u Poljskoj pre nego što ste se preselili u Ameriku, piše Ostin. Jednog dana, potencijalni klijent uđe u kancelariju i vi primetite akcenat. Započnete razgovor i razmenjujete priče o putovanjima. Ispostavi se da vaš rođak poznaje brata klijenta. Potencijalni klijent potpiše ugovor, a vaše jedinstveno poreklo pretvara običan događaj u srećan.
Biti srećan se uči
Na mnogo načina Ostinove knjige i ideje menjaju postojeće. Sreća iz akcije odnosi se na proaktivnost, dok se Sreća iz svesnosti odnosi na prepoznavanje prilika kakve jesu. Ali, postoje mnogo šire lekcije koje Ostin uči u teoriji o četiri vrste sreće.
Recimo, naučite da vidite. Jedan od ključnih Ostinovih zaključaka je da možete postati bolji u „sreći“. To se odnosi na prepoznavanje srećnih trenutaka onakvim kakvi jesu. Na primer, kako možete da razvijete našu Sreću iz svesnosti? Kako možete da usavršite vašu percepciju prilika, kako možete bolje da uočavate šanse i prilike?
U jednoj studiji na ovu temu i identifikovana su četiri glavna faktora, podeljena u dva para. Prvi par (nazvan „socijalni kapital“) obuhvatao je „kontakt sa drugim preduzetnicima“ i „podršku projektima drugih preduzetnika kroz finansiranje poslovnih anđela.“
Drugi par predstavljao je „intelektualni kapital“ koji je obuhvatao „ličnu uverenost u posedovanje znanja i veština potrebnih za pokretanje posla“ i „univerzitetsko obrazovanje.“ Drugim rečima rečeno – radite s drugima, verujte u sebe i obrazujte se.
Koga sreća prati?
Veliki deo vaše sreće zavisi od toga kako se postavljate u svetu. Donesite sebe svetu, kaže Džejms Ostin. Radi se o otvorenosti, ali i prepoznavanju da će vam se pružiti prilike koje drugi neće dobiti (kao i da ćete biti isključeni iz prilika koje drugi dobiju). Veliki deo ovoga zapravo čini učenje o tome u čemu ste dobri. Malo ljudi se dovoljno dugo i detaljno bavi pitanjem: „Koji su moji talenti?“
Sreća prati proaktivne. Ponekad život nije fer, a ponekad vam Slepa Sreća podeli loše karte. Ali, ako je Ostin u pravu, ova vrsta sreće čini samo 25 odsto onoga što može da se dogodi. Većinu vremena bi trebalo da se postavite u situacije koje privlače sreću, pišu neki od kritičara Ostinovih redova i preporučuju:
Posmatrajte svoj radni život kao vrstu kazina, a svoje vreme kao žetone koje treba potrošiti.
Uložite dan u kurs, učenje.
Provedite veče na događaju koji okuplja ljude iz vaše sfere interesovanja.
Obavite još jedan, dodatni telefonski poziv. Neće svaki žeton doneti dobitak, ali neki hoće. Igra može biti teška, sa niskim šansama i slabim isplatama. Ali, morate igrati igru da biste pobedili. Pokušajte da radite više stvari da biste povećali šanse da neka od njih „upali“.
