Poslednjiih godinu dana mediji prete da će upotreba alata veštačke inteligencije u kompanijama najpre pogoditi menadžere, finansijske analitičare, pravnike i druge visokoobrazovane kancelarijske profesionalce. Međutim, najnoviji podaci pokazuju sasvim drugačiju sliku. Dok broj zaposlenih u pomenutim profesijama i dalje raste, administrativni poslovi i zanimanja zasnovana na rutinskim kancelarijskim zadacima ubrzano nestaju.
Do tog zaključka došao je ekonomista Gad Levanon, koji je analizirao podatke o zaposlenosti u za poslednje dve godine u Americi i Evropi. Rezultati njegovog istraživanja dovode u pitanje dosadašnje procene o tome koja će zanimanja prva osetiti posledice razvoja veštačke inteligencije.
Poslovi za koje se mislilo da su ugroženi
Dosadašnji modeli procene uglavnom su polazili od pretpostavke da su najugroženije profesije one u kojima AI može da preuzme veliki broj svakodnevnih zadataka. Na vrhu tih lista nalazili su se menadžeri, finansijski analitičari, inženjeri, naučnici i pravnici.
Levanonova analiza pokazuje drugačiji trend. Broj zaposlenih u ovim profesijama ne samo da nije opao, već u pojedinim oblastima nastavlja da raste još brže nego ranije.
S druge strane, zanimanja koja ranije nisu smatrana posebno rizičnim, poput administrativnih referenata, knjigovođa, službenika za obradu dokumentacije i zaposlenih u korisničkoj podršci, beleže značajan pad broja zaposlenih.
AI preuzima zadatke, ali ne i odgovornost
Da bi proverio da li je pad broja administrativnih radnika posledica krize u određenim industrijama, Levanon je uporedio kretanje zaposlenosti unutar svake delatnosti. Rezultat je poakazao da administrativni poslovi nestaju čak i u sektorima koji beleže rast i u kojima se povećava broj menadžerskih pozicija.
Stručnjaci smatraju da razlog leži u prirodi samog rada.
„Postoji velika razlika između zadataka koje jedan zaposleni obavlja i odgovornosti koju nosi njegova pozicija“, objašnjava Rudi DeFelis, izvršni potpredsednik i direktor za AI strategiju u kompaniji Harbor Global. Veštačka inteligencija danas može da automatizuje pojedine zadatke, ali ne može da preuzme odgovornost za donošenje odluka.
Slično razmišlja i Šeldon Arora, izvršni direktor kompanije StaffDNA. Administrativni poslovi uglavnom se zasnivaju na standardizovanim procedurama i jasno definisanim pravilima, zbog čega ih je moguće automatizovati gotovo u potpunosti. Nasuprot tome, kompanije ne žele da zamene čitave profesije samo zato što AI može da obavi deo njihovog posla.
Presudni ostaju sud čoveka i iskustvo
Prema mišljenju stručnjaka, zanimanja koja zahtevaju strateško razmišljanje, upravljanje ljudima, pregovaranje i profesionalno iskustvo imaju znatno veću otpornost na automatizaciju. Menadžeri, analitičari, pravnici i lekari svakodnevno donose odluke koje zavise od procene, iskustva i razumevanja složenih okolnosti, odnosno sposobnosti koje veštačka inteligencija za sada ne može u potpunosti da zameni.
Istovremeno, očekuje se da će administrativni poslovi, korisnička podrška, obrada dokumentacije i druge kancelarijske funkcije zasnovane na rutinskim procesima nastaviti da se smanjuju tokom naredne tri do pet godina, kako AI bude postajao sastavni deo poslovanja kompanija.
Ovakve promene već utiču na način na koji zaposleni razmišljaju o svojoj budućnosti. Sve više ljudi preispituje svoju vrednost na tržištu rada i pita se koje će veštine ostati tražene u eri veštačke inteligencije.
Za sada, čini se da su bezbedni oni čiji posao počiva na kritičkom razmišljanju, sposobnosti procene, komunikaciji i radu sa ljudima, tačnije, osobinama koje tehnologija može da podrži, ali ne i da zameni.
