Postoje izuzetno bogati ljudi čije se ime vezuje za kompaniju koju su osnovali, tehnologiju koju su promenili ili proizvod koji je ušao u kuće miliona ljudi. Sten Kronki je nešto drugačiji. Njegova imperija građena je na nekretninama, sportu i, sve više, na jednom od najstarijih i najograničenijih resursa na svetu – zemlji.
Američki milijarder, koga su mediji svojevremeno prozvali „ćutljivi“ ili „tihi Sten“ zbog toga što retko razgovara sa novinarima, danas je najveći privatni zemljoposednik u Sjedinjenim Državama. Prema Land Report-u, Kronki ima u vlasništvu oko 1,09 miliona hektara zemlje. Poređenja radi, možete reći da Sten Kronki u vlasništu ima zemlju površine Jamajke, Libana, Kipra ili četiri Luksemburga.
Od trgovačkih centara do sportskog carstva
Kronkijev prvi veliki poslovni uspeh nije nastao na sportskim terenima, već u nekretninama. Bogatstvo je počeo da gradi razvojem trgovačkih centara, a mnogi od njih imali su Walmart kao glavnog zakupca. Veza sa porodicom koja stoji iza najvećeg američkog trgovinskog lanca postoji i privatno: Kronki je od 1974. godine u braku sa En Volton Kronki, naslednicom porodice Walton.
Međutim, njegovo bogatstvo ne može se objasniti samo tim brakom. Kronki je tokom decenija izgradio sopstveni sistem ulaganja kroz nekretnine, zemlju i sport.
Danas preko Kroenke Sports & Entertainment kontroliše jedan od najvrednijih portfolija sportskih klubova na svetu. U njemu su NFL klub Los Angeles Rams, NBA tim Denver Nuggets, NHL klub Colorado Avalanche i engleski fudbalski klub Arsenal.
U septembru 2026. objavljena je i kupovina bejzbol kluba Los Angeles Angels od Artea Morena. Kada transakcija bude završena, a očekuje se u prvom kvartalu 2027. godine, Kronki će imati kontrolni interes u klubovima iz NFL-a, NBA-a, NHL-a, MLB-a i engleske Premijer lige. To više nije samo kolekcija prestižnih sportskih timova. To je mnogo više od toga, čitava imperija ili „poslovni ekosistem koji povezuje sport, medijska prava, nekretnine, stadione, zabavu i razvoj čitavih gradskih zona“ kako to vole da kažu analitičari.
Jedan od najboljih primera je SoFi Stadium u Kaliforniji, dom Ramsa, oko kojeg je razvijen veliki kompleks Hollywood Park. Kronkijeva poslovna logika je da sportski klub nije samo tim, kao što zemljište nije samo parcela. Vrednost nastaje kada se različita imovina poveže.
Kako je postao najveći zemljoposednik u Americi?
Ipak, upravo zemlja Kronkijevu poslovnu priču čini posebno zanimljivom.
Na vrh liste najvećih privatnih zemljoposednika u SAD stigao je nakon ogromne kupovine krajem 2025. godine. Od porodice Singleton, povezane sa industrijskim konglomeratom Teledyne Technologies, kupio je oko 379.000 hektara zemlje u rančevima. Prema Fortune magazinu, bila je to najveća kupovina zemljišta u Sjedinjenim Državama u više od jedne decenije. Time su se njegovi ukupni posedi približili broju od približno 1,09 milion hektara.
Kronki je prestigao Džona Malouna, poznatog kao „Cable Cowboy“, kao i medijskog mogula Teda Tarnera. Poređenje sa drugim milijarderima još bolje pokazuje razmere njegovog zemljišnog portfolija. Bil Gejts, koji se često pominje kao veliki vlasnik američkog poljoprivrednog zemljišta, poseduje oko 111.000 hektara što je gotovo deset puta manje od Kronkija. (I Mark Zakerberg se često u medijima hvali svojom zemljom i brigom o stočnom fondu koji hrani orašastim plodovima radi boljeg ukusa mesa.)
Međutim, svih 1,09 miliona hektara nije klasično obradivo poljoprivredno zemljište. Kronkijevu zemlju u velikoj meri čine rančevi i ogromne zemljišne površine, što je važna razlika kada se govori o njegovom mestu među američkim zemljoposednicima.
Zašto milijarderi kupuju zemlju?
Kronkijeva priča mnogo je više od priče o čoveku koji voli velike rančeve. Pre bi se moglo reći da je on čovek koji poslovne prilike posmatra iz ugla vizionara.
Posle finansijske krize 2008. godine interesovanje za alternativnu imovinu značajno je poraslo. Poljoprivredno zemljište, šume i rančevi postali su privlačni investitorima koji traže fizičku imovinu čija količina ne može jednostavno da se poveća. Zemlje ima ograničeno, a potreba za hranom ne nestaje. Zemljište može da donosi prihod kroz poljoprivredu ili zakup i posmatra se i kao moguća zaštita od inflacije.
Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede koje prenosi Fortune, prosečna vrednost američkog poljoprivrednog zemljišta 2025. godine iznosila je približno 10.750 dolara po hektaru, što predstavlja rast od 4,3 odsto za godinu dana. Gotovo 40 odsto američkog poljoprivrednog zemljišta nalazi se u vlasništvu ljudi i kompanija koji ga zatim izdaju farmerima.
Procene koje Fortune prenosi govore o poljoprivrednom zemljištu kao klasi imovine vrednoj oko 4,3 biliona dolara.
Kada se tako posmatra, Kronkijevih 1,09 miliona hektara više ne izgleda kao ekscentrična kupovina jednog milijardera. Zemlja je istovremeno resurs, imovina koja može da donese prihod i ne može biti proizvedeno još nekoliko miliona hektara kada potražnja poraste.
Druga strana trenda
Postoji, međutim, i druga strana ovog trenda, kako to vide analitičari Fortune magazina i navode:
„Ono što je za milijardera zaštita kapitala, za farmera koji pokušava da kupi prvi komad zemlje može postati prepreka. Erin Foster Vest iz National Young Farmers Coalition upozorava da veliki kapital dodatno otežava farmerima da se takmiče za zemljište. Posebno su pogođeni oni koji tek počinju, ali i postojeći proizvođači koji žele da prošire gazdinstvo. Upravo zato pitanje ko kupuje američku zemlju više nije samo tema za liste najbogatijih. To je i pitanje budućnosti poljoprivrede, vlasništva nad resursima i odnosa između finansijskog kapitala i ljudi koji tu zemlju obrađuju.“
Zašto je Sten Kronki važan za poslovni svet?
Kronki je zanimljiv pre svega jer njegova poslovna lična karta naizgled nema jedan zajednički imenitelj. Tu su trgovački centri, nekretnine, ogromni rančevi, tu je Arsenal, Ramsi, tu su Nuggets-i, Avalanche, Angels-i, stadioni i veliki projekti razvoja nekretnina.
Ali, jedna zajdnička potka postoji:
Kronki kupuje imovinu koju je teško ponovo stvoriti.
Ne može se napraviti još jedan Arsenal sa njegovom istorijom i globalnom bazom navijača. NFL franšize ne mogu se jednostavno proizvesti kada investitor poželi novu. Vrhunska zemljišta su ograničena. Atraktivne lokacije u velikim gradovima takođe.
Njegova strategija zato predstavlja zanimljivu lekciju o dugoročnom kapitalu: dok veliki deo poslovnog sveta pokušava da predvidi koja će tehnologija biti sledeća velika stvar, Kronki decenijama ulaže u ono čija vrednost dobrim delom proizlazi upravo iz oskudice.
Njegova imperija istovremeno pokazuje kako se fizička imovina može povezivati. Sportski klub privlači publiku. Stadion stvara događaje. Događaji povećavaju vrednost prostora oko stadiona. Nekretnine stvaraju dugoročnu vrednost, dok zemlja predstavlja još jedan sloj imovine koju nije moguće umnožiti pritiskom na dugme.
Zbog toga priča o Stenu Kronkiju nije samo portret još jednog američkog milijardera. On je jedan od najbogatijih ljudi Amerike koji ne bira digitalnu imovinu i veštačku inteligenciju. Njegovi potezi govore da je ostao veran tradicionalnom: najbolje sportske franšize, najbolje lokacije i više od milion hektara zemlje.
