Generacija Z su mladi ljudi rođeni između 1997. i 2012. godine. To znači da danas, 2026. godine, najstariji među njima imaju oko 29, a najmlađi oko 14 godina. Reč je, dakle, o generaciji čiji stariji pripadnici već godinama rade, grade karijere, osnivaju porodice i donose samostalne potrošačke odluke, dok najmlađi tek ulaze u srednju školu. Odrasli su sa tehnologijom koja je trebalo da poveže ljude više nego ikada ranije. Telefon je stalno u ruci, prijatelji su udaljeni nekoliko dodira ekrana, a komunikacija praktično nikada ne prestaje.
A ipak, kada dođe vikend, veliki broj pripadnika ove generacije ostaje kod kuće i oseća se usamljeno.
Nedavno istraživanje Harris Poll-a pokazalo je da 51 odsto pripadnika generacije Z kaže da se tokom tipičnog vikenda oseća usamljeno. To je najveći procenat među svim generacijama obuhvaćenim istraživanjem i čak 37 procentnih poena više nego među pripadnicima bejbi-bum generacije.
Gotovo polovina, 49 odsto, kaže da nema dovoljno prijatelja sa kojima može da provodi vreme uživo. Istovremeno, 65 odsto svoj društveni život više doživljava preko telefona nego u stvarnom svetu.
Na prvi pogled, ovo je priča o usamljenosti jedne generacije. Ali, iz poslovne perspektive, nameće se još jedno pitanje: ako milioni mladih ljudi prilično jasno govore da im nešto nedostaje, ko će osmisliti ono što im je potrebno?
Neki drugačiji društveni život
Podaci su posebno zanimljivi kada se pogleda zbog čega mladi ostaju kod kuće.
Gotovo polovina navodi želju da uštedi novac, 47 odsto želi fizički i mentalno da se oporavi, 40 odsto bira poznato i sigurno okruženje, dok 34 odsto ostaje kod kuće kako bi izbegli društvene interakcije. Još 32 odsto navodi potrebu da pobegne od neprijatnih emocija.
A onda dolaze ekrani.
Čak 71 odsto ispitanika iz generacije Z provodi najmanje polovinu vikenda gledajući televiziju i striming sadržaje ili igrajući igrice, dok 69 odsto vreme provodi beskonačno pregledajući sadržaje na društvenim mrežama. Moglo bi se zaključiti da mladi jednostavno više ne žele da izlaze. Ali, drugi deo istraživanja pokazuje nešto drugo.
Oni žele društveni život samo ne onakav kakav su živele prethodne generacije.
Čak 65 odsto kaže da se oseća povezanije sa drugim ljudima u okruženjima usmerenim na zdravlje i blagostanje nego u tradicionalnom noćnom provodu. Među ženama generacije Z taj procenat raste na 70 odsto. Istovremeno, 75 odsto mladih žena želi događaje na kojima alkohol nije obavezan deo iskustva, dok 82 odsto želi opuštena druženja bez velikog društvenog pritiska.
Problem, dakle, možda nije u tome što nova generacija ne želi da bude među ljudima. Moguće je da joj postojeći načini okupljanja više ne odgovaraju.
Oni prilično jasno govore šta žele
Kada su ih istraživači direktno pitali šta bi želeli, odgovori su bili još konkretniji.
Čak 79 odsto želi pristupačnije načine da provodi vreme sa drugim ljudima. Njih 77 odsto želi da druženje podrazumeva neku aktivnost, umesto da se sve svede na sedenje i razgovor. Opuštenu atmosferu, bez pritiska, kao i mirnija i manje stimulativna mesta želi 76 odsto.
Više od polovine – 54 odsto – radije bi biralo dnevne nego noćne aktivnosti. A 68 odsto želi više spontanih prilika da upozna nove ljude i stekne prijatelje.
Ukratko:
Pristupačno. Opušteno. Konkretna aktivnost. Tokom dana. Bez obaveznog alkohola. Sa mogućnošću da se ljudi prirodno upoznaju.
Ovo sve otvara prostor za nove poslovne ideje, ako je neko u potrazi. Otvara se prostor za nove koncepte prostora, događaja i usluga – od radionica, klubova i sportskih aktivnosti do zajedničkog kuvanja, kreativnih studija, književnih okupljanja, dnevnih događaja i wellness koncepata. A verovatno i formati koji još nisu osmišljeni. Upravo tu se nalazi poslovna prilika koja prevazilazi samu generaciju Z.
Najbolje poslovne ideje često počinju onim što ljudima nedostaje
Na celu priču o jednoj generaciji kakva je Z, naslanja se priča o preduzetništvu koje ne počinje uvek velikom tehnološkom inovacijom. Ponekad počinje pažljivim posmatranjem načina na koji ljudi žive i jednostavnim pitanjem: šta im nedostaje?
U ovom slučaju odgovor nije teško pronaći. Generacija koja ima gotovo neprekidan digitalni kontakt istovremeno govori da joj nedostaje stvarna povezanost. Mlada genreacija Z želi prijatelje i nova poznanstva, ali ne nužno buku, noćne izlaske, skupa mesta i društvene situacije u kojima postoji pritisak da se ponaša na određeni način.
Usamljenost, naravno, nije poslovni trend koji treba eksploatisati. Ali nezadovoljena ljudska potreba oduvek je bila mesto na kojem nastaju korisni proizvodi i usluge. A potreba za pripadanjem, prijateljstvom i zajednicom jedna je od najstarijih.
Veliki broj poslovnih savetnika upravo pokazuje prstom na čitavu generaciju koja prilično otvoreno govori šta joj je potrebno, a dobar „poslovni nos“ tek treba da pronađe dobar način da joj to ponudi.
Možda zato velika poslovna prilika neće biti još jedna aplikacija koja će generaciji Z omogućiti da bude još više „povezana“. Možda treba napraviti mesto zbog kojeg će ovi mladi ljudi poželeti da ostave telefon i budu sa drugim ljudima.
