Dok mnogi tehnološki lideri upozoravaju da će veštačka inteligencija smanjiti broj početničkih radnih mesta, američki tehnološki gigant IBM zauzima suprotan stav. Kompanija osnovana još 1911. danas vredna oko 240 milijardi dolara, saopštila je da planira da „utrostruči zapošljavanje kandidata na početnim pozicijama, uz istovremeno redefinisanje samih poslova kako bi uključili rad sa AI alatima“.
Tržište rada poslednjih godina predstavlja izazov za generaciju Z. Stopa nezaposlenosti među mladim diplomcima iznosi oko 5,6%, što je blizu najvišeg nivoa u više od decenije izvan perioda pandemije. Istovremeno, pojedini izvršni direktori iz tehnološke i automobilske industrije upozoravali su da bi AI mogao značajno da smanji broj početničkih korporativnih poslova.
Međutim, u IBM-u smatraju da bi „isključivanje mladih talenata iz zapošljavanja dugoročno bilo pogrešno“.
„Kompanije koje će za tri do pet godina biti najuspešnije biće upravo one koje su u ovom trenutku udvostručile ulaganje u zapošljavanje početnika“, izjavila je Nikl LaMor, direktorka za ljudske resurse IBM-a.
„Mi utrostručujemo zapošljavanje na početnim pozicijama, uključujući softverske developere i druge poslove za koje se tvrdi da ih AI može zameniti.“
Novi poslovi u eri veštačke inteligencije
LaMor priznaje da se mnogi zadaci koji su ranije definisali početničke pozicije danas mogu automatizovati. Zbog toga je IBM redizajnirao radna mesta kako bi naglasak bio na AI pismenosti i radu sa klijentima, a ne na rutinskim zadacima.
Softverski inženjeri će, na primer, manje vremena provoditi u osnovnom kodiranju, a više u komunikaciji sa korisnicima, dok će HR timovi više nadzirati rad čet-botova nego što će odgovarati na svako pitanje zaposlenih.
Prema njenim rečima, takav pristup gradi trajnije veštine zaposlenih i donosi veću dugoročnu vrednost kompaniji. Kandidati koji pokažu inicijativu i razumevanje AI-ja mogli bi imati prednost, posebno jer je, prema podacima LinkedIna, AI pismenost najbrže rastuća veština.
Rizik od „izgubljene generacije“ stručnjaka
Smanjenje broja početnika može kratkoročno poboljšati finansijske rezultate, ali dugoročno stvara problem nedostatka srednjeg menadžmenta i skupljeg zapošljavanja.
Izvršni direktor IBM-a Arvind Krišna ovako vidi pristup IBM-a zapošljavanju :
„Mnogi govore o otkazima ili zamrzavanju zapošljavanja, ali mi radimo suprotno. Očekujem da ćemo u narednih 12 meseci zaposliti više diplomaca nego prethodnih godina.“
Širi trend u tehnološkoj industriji
IBM nije usamljen. U Dropbox-u smatraju da mladi radnici dolaze sa naprednijim AI veštinama od starijih kolega, dok kompanija Cognizant planira veće zapošljavanje diplomaca jer, kako navodi direktor Ravi Kumar „AI je pojačivač ljudskog potencijala, a ne strategija zamene ljudi.“
Sve to ukazuje na novu realnost tržišta rada: iako veštačka inteligencija menja strukturu poslova, kompanije koje žele dugoročni rast sve više shvataju da bez generacije Z nema ni budućih lidera ni održivog tehnološkog razvoja.
