Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine, koje zajednički organizuju SAD, Kanada i Meksiko, već sada se smatra najvećim sportskim i poslovnim događajem u istoriji. Prvi put na turniru učestvuje 48 reprezentacija, a utakmice se održavaju u 16 gradova. Očekuje se da će Svetsko prvenstvo uživo pratiti više od šest miliona navijača.
Za 18 dana, odigrano je 73 od 104 utakmice (70 odsto planiranih utakmica). Posle završetka grupne faze, prosečna posećenost na Svetskom prvenstvu 2026. iznosi oko 64.500 gledalaca po utakmici (ukupno 4.645.000 navijača), što je novi rekord za Mundijale u apsolutnom broju posetilaca. Popunjenost stadiona iznosila je čak 99,6 odsto kapaciteta, navodi se u analizi Reutersa.
Međutim, dok FIFA najavljuje rekordne prihode, ekonomski analitičari upozoravaju da najveći deo profita neće ostati gradovima domaćinima.
Prihodi veći od 11 milijardi dolara
Prema projekcijama FIFA i finansijskih analitičara, prihodi od Mundijala 2026. premašiće 11 milijardi dolara, što je oko 56 odsto više nego tokom Svetskog prvenstva u Kataru 2022. godine. Najveći izvori prihoda biće televizijska prava, sponzorstva, prodaja ulaznica i komercijalne licence.
Procene govore da će samo televizijska prava doneti više od 4,2 milijarde dolara, dok će prihodi od sponzorstava premašiti 2,8 milijardi dolara. Posebno profitabilnim pokazalo se tržište SAD, gde FIFA primenjuje sistem dinamičkog određivanja cena karata, što je izazvalo i određene kontroverze.
Više od šest miliona navijača: Ko najviše troši?
Procene pokazuju da će tokom turnira Severnu Ameriku posetiti više od šest miliona stranih i domaćih navijača, dok samo Meksiko očekuje preko 5,5 miliona posetilaca.
Analize turističke industrije pokazuju da prosečan strani navijač tokom velikih sportskih događaja troši između 2.500 i 4.500 dolara po putovanju. Konkretno, misli se na avionske karte, hotelski smeštaj, restorane i ugostiteljstvo, lokalni transport, kupovinu suvenira, kao i zabavne sadržaje i događaje.
Upravo zbog toga turistička industrija predstavlja najvećeg neposrednog dobitnika Mundijala.
Pet sektora koji će najviše profitirati
Prema procenama kompanije Tourism Economics, prihodi hotela u gradovima domaćinima mogli bi da porastu između sedam i 25 odsto tokom trajanja prvenstva. Pojedini gradovi očekuju višemesečnu popunjenost kapaciteta veću od 90 procenata.
Avio-kompanije, železnice, rent-a-car kompanije i lokalni prevoznici računaju na milione dodatnih putovanja između 16 gradova domaćina. Posebno se očekuje rast prihoda niskobudžetnih avio-prevoznika i domaćih američkih linija.
Restorani, barovi, sportski pabovi i catering kompanije tradicionalno ostvaruju značajan rast prihoda tokom velikih sportskih događaja. Organizatori navode da će upravo sektor hrane i pića predstavljati jedan od najvećih izvora lokalne potrošnje.
Globalna televizijska publika meriće se milijardama gledalaca. Oglašivači očekuju rekordnu gledanost, dok će digitalne platforme, streaming servisi i društvene mreže ostvariti značajne prihode od marketinga i prenosa.
Organizacija događaja u tri države otvorila je ogromno tržište za kompanije koje se bave sajber bezbednošću, video-nadzorom, veštačkom inteligencijom, kontrolom pristupa i upravljanjem masovnim događajima.
Da li postoje i gubitnici?
Iako FIFA procenjuje da će ukupni efekti na globalni BDP premašiti 40 milijardi dolara, brojni ekonomisti upozoravaju da su takve projekcije često preoptimistične.
Najveći problem predstavljaju troškovi koje snose lokalne zajednice: bezbednosne operacije, dodatna policija i hitne službe, proširenje infrastrukture, javni prevoz, organizacija fan zona, čišćenje i logistika.
Prema procenama nezavisnih analitičara, američki gradovi domaćini suočavaju se sa budžetskim manjkom većim od 250 miliona dolara, koji će morati da pokriju lokalne vlasti i poreski obveznici.
Turista ima manje nego što se očekivalo
Jedno od najvećih iznenađenja prvih nedelja prvenstva jeste činjenica da rezervacije hotela u pojedinim američkim gradovima nisu dostigle nivoe koje su predviđali organizatori.
Analitičari navode nekoliko razloga, a među kojima se izdvajaju visoke cene avionskih karata, skupi hotelski aranžmani, visoke cene ulaznica i smanjen broj međunarodnih putovanja ka SAD tokom 2026. godine. To otvara pitanje da li će pojedini gradovi uspeti da ostvare očekivane ekonomske efekte.
Koliko košta odlazak na Mundijal 2026?
Dodatnu zaradu organizatorima i lokalnoj privredi donose rekordne cene turističkih usluga. Prema analizama turističkih agencija i platformi za rezervacije, prosečna cena ulaznice za utakmice grupne faze kreće se između 150 i 350 dolara, dok karte za završnicu dostižu i nekoliko hiljada dolara. Prosečna cena međunarodne avionske karte za putovanje ka gradovima domaćinima kreće se od 700 do 1.500 dolara, u zavisnosti od destinacije i perioda kupovine. Hotelski smeštaj u gradovima domaćinima tokom prvenstva u proseku košta između 250 i 500 dolara po noćenju, dok luksuzni hoteli beleže višestruko više cene.
- Banke sa Volstrita odustaju od opklada na rast evra: Da li dolar ponovo preuzima primat?
- Ko će zaista zaraditi milijarde, a ko će platiti račun najvećeg Mundijala u istoriji?
- Vrućine tope i produktivnost: Kako toplotni talas utiče na radnike i ekonomiju
- Da li je škrtost jedan od recepata za bogatstvo? Slučaj IKEA
- Kako je počela kriza između Kine i Japana: Pod kontrolom izvoza 40 kompanija
Navijači u proseku izdvajaju između 15 i 25 dolara za obrok, dok se cena piva na stadionima i u fan zonama kreće od 10 do 18 dolara, što dodatno povećava ukupnu potrošnju posetilaca. Upravo zbog ovakve strukture troškova, ekonomski analitičari procenjuju da će prosečan strani navijač tokom boravka na Mundijalu potrošiti između 2.500 i 4.500 dolara.
Ko je najveći pobednik?
Iskustva sa prethodnih prvenstava pokazuju da najveći finansijski pobednik gotovo uvek ostaje FIFA. Dok lokalne zajednice ulažu milijarde u infrastrukturu i bezbednost, FIFA zadržava najveći deo prihoda od televizijskih prava, sponzorstava i prodaje ulaznica.
Ekonomisti zato ocenjuju da će Svetsko prvenstvo 2026. predstavljati izuzetnu poslovnu priliku za pojedine sektore privrede, ali ne nužno i dugoročni finansijski uspeh za sve gradove i države domaćine.
