Kada siromašna država otkrije ogromno prirodno bogatstvo, priča bi trebalo da ima srećan kraj. U praksi je često bilo obrnuto. Nafta, zlato i dijamanti donosili su milijarde, ali i korupciju, sukobe, slabe institucije i ogromne razlike između bogatih i siromašnih. Ekonomisti su za taj paradoks smislili naziv – „prokletstvo resursa“. Bocvana je jedan od najzanimljivijih izuzetaka.
Kada je 1966. stekla nezavisnost od Velike Britanije, bila je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Samo godinu dana kasnije pronađeni su dijamanti. Ono što je usledilo pretvorilo je Bocvanu u jednu od najvećih ekonomskih priča Afrike.
Ali danas se pojavljuje novi problem. Model koji je decenijama donosio prosperitet počinje da pokazuje svoje granice.
Dijamanti su pronađeni u pravom trenutku
Prva velika nalazišta dijamanata otkrivena su 1967. godine. Proizvodnja u rudniku Orapa počela je nekoliko godina kasnije. Za novu i siromašnu državu to je moglo da bude i blagoslov i katastrofa. Vlada je izabrala prilično neobičan put.
Umesto da rudno bogatstvo potpuno prepusti privatnim kompanijama, Bocvana je sa kompanijom De Beers razvila zajednički posao. Tako je nastala kompanija Debswana, u kojoj država Bocvana i De Beers imaju po 50 odsto vlasništva.
To se pokazalo kao jedan od najvažnijih poslovnih poteza u istoriji zemlje. Bocvana nije bila samo država koja naplaćuje poreze kompaniji koja vadi njene dijamante. Postala je partner u poslu.
Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda, sporazumi sa De Beersom vremenom su poboljšavani, a država je uspela da obezbedi izuzetno veliki deo dobiti koju generiše industrija dijamanata.
Šta je Bocvana uradila drugačije?
Dijamanti sami po sebi ne objašnjavaju uspeh. Mnoge zemlje imaju naftu, gas, zlato ili druge vredne sirovine. To ih nije automatski učinilo bogatim.
Ključ je bio u tome šta je Bocvana radila sa novcem. Država je veliki deo prihoda od minerala usmeravala u puteve, energetiku, vodovodnu infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje. Postojao je i važan princip.
Singapur – Kako je siromašno ostrvo bez prirodnih resursa postalo jedna od najbogatijih zemalja sveta
Novac dobijen iscrpljivanjem neobnovljivog prirodnog resursa trebalo je pretvarati u neku drugu vrstu imovine. Drugim rečima, dijamant izvađen danas nije trebalo jednostavno potrošiti.
Njegova vrednost trebalo je da ostane zemlji kroz infrastrukturu, obrazovanije stanovništvo ili finansijsku imovinu.
MMF upravo ovaj pristup navodi kao jedan od ključnih razloga zbog kojih je Bocvana uspela da izbegne najgore posledice „prokletstva resursa“.
Čuvali su novac i za loša vremena
Deo prihoda završavao je i u finansijskim rezervama. Posebno mesto u tom sistemu dobio je Pula Fund, kojim upravlja centralna banka Bocvane.
Ideja je bila jednostavna. Kada dijamanti donose mnogo novca, država ne mora sve odmah da potroši. Deo može da sačuva za buduće generacije i za periode kada cene ili prodaja dijamanata padnu.
Takav sistem imao je još jednu korist. Ulaganje dela novca u inostranstvu smanjivalo je rizik od pregrevanja male domaće ekonomije. To je lekcija koju brojne države bogate prirodnim resursima nisu naučile. Problem često nije u tome koliko država zaradi. Problem je šta uradi kada novac stigne.
Institucije su bile vrednije od dijamanata
Postoji još jedan deo priče bez kojeg se uspeh Bocvane teško može razumeti. Institucije. Zemlja je razvila relativno stabilan politički sistem, pravila upravljanja javnim finansijama i administraciju koja je bila sposobna da pregovara sa jednom od najmoćnijih kompanija u industriji dijamanata.
Kada je bilo potrebno, vlada je angažovala spoljne pravne, finansijske i tehničke stručnjake kako bi u pregovorima sa De Beersom raspolagala znanjem uporedivim sa drugom stranom.
Argentina – Kako je jedna od najbogatijih zemalja sveta postala sinonim za ekonomsku krizu
MMF navodi i transparentniji fiskalni sistem i relativno ograničen prostor za vanbudžetsku potrošnju kao važne faktore uspeha.
Rezultat je bio impresivan. Od veoma siromašne države Bocvana je stigla do statusa zemlje sa višim srednjim prihodima.
MMF je ranije opisao Bocvanu kao jednu od retkih država podsaharske Afrike koja je zaista uspela da pretvori mineralno bogatstvo u širi ekonomski napredak.
Ali postoji problem: Bocvana i dalje zavisi od dijamanata
Priča, međutim, nema jednostavan srećan kraj. Bocvana jeste izbegla veliki deo klasičnog „prokletstva resursa“, ali nije uspela da reši drugi problem.
Preveliku zavisnost od jednog proizvoda. Dijamanti i dalje čine veliki deo izvoza zemlje. Svetska banka upozorava da je tradicionalni model rasta pod sve većim pritiskom.
Slabija potražnja za prirodnim dijamantima i konkurencija laboratorijski proizvedenih dijamanata direktno pogađaju prihode zemlje.
Posledice su već vidljive. Prema Svetskoj banci, ekonomija Bocvane smanjila se za 2,8 odsto 2024. godine, a zatim za još 0,7 odsto tokom 2025. godine. Javni dug je istovremeno značajno porastao.
Drugim rečima, problem Bocvane više nije kako da upravlja ogromnim prihodima od dijamanata.
Problem je šta će se dogoditi ako ti prihodi više ne budu ogromni.
Novi dogovor sa De Beersom
Koliko su dijamanti i dalje važni najbolje pokazuje sporazum koji je vlada Bocvane 2025. konačno potpisala sa De Beersom. Pregovori su trajali godinama.
Prema izveštaju Rojtersa o sporazumu Bocvane i De Beersa, novi aranžman predviđa da se udeo sirovih dijamanata koji pripada Bocvani iz zajedničkog poslovanja postepeno poveća sa 25 na 50 odsto tokom naredne decenije.
Rudarske dozvole kompanije Debswana produžene su do 2054. godine. To Bocvani daje više prostora da iz industrije izvuče dodatnu vrednost. Ali ne rešava osnovni problem. Dijamant je i dalje dijamant. Njegova vrednost zavisi od kupca.
Najveći test tek dolazi
Zbog toga je sledeća faza razvoja Bocvane možda teža od prve. Tokom prethodnih decenija država je morala da odgovori na pitanje: Kako pametno upravljati ogromnim prirodnim bogatstvom?
Sada mora da odgovori na drugo: Kako izgraditi ekonomiju kojoj to prirodno bogatstvo više nije neophodno?
Svetska banka smatra da su zemlji potrebni novi izvori rasta, snažniji privatni sektor, produktivnija privreda i veća diversifikacija izvoza.
To je posebno važno zato što rudarenje dijamanata donosi mnogo prihoda, ali ne stvara proporcionalno veliki broj radnih mesta.
I tu se vidi granica starog modela. Bocvana je pokazala da prirodno bogatstvo ne mora da bude prokletstvo. Ali još nije dokazala da ekonomija izgrađena na prirodnom bogatstvu može lako da nastavi da raste kada taj motor počne da slabi.
Lekcija Bocvane
Najvažnija stvar koju je Bocvana uradila sa dijamantima možda nema mnogo veze sa samim dijamantima. Nije ih posmatrala samo kao robu za prodaju.
Posmatrala ih je kao kapital. Deo tog kapitala pretvoren je u puteve. Deo u škole i zdravstvo. Deo u finansijske rezerve. A država je insistirala i na tome da dobije veliki deo vrednosti koju njeni prirodni resursi stvaraju.
- SPEEDCHECKER DODELIO A1 PRIZNANJE ZA NAJBRŽU 5G MOBILNU MREŽU U SRBIJI
- Snažan završetak transformacione godine; novi program otkupa akcija u vrednosti do 400 miliona evra
- Kasko više nije dovoljan: Šta bi trebalo da pokriva osiguranje električnih vozila
- Jaz između bogatih i veoma bogatih sve je veći: Svet ulazi u novu eru
- Rampa iz Berlina: Radnicima iz Srbije teži put do posla u Nemačkoj
Zato je iskustvo Bocvane važno i daleko izvan Afrike. Prirodni resursi sami po sebi ne stvaraju bogate države. Institucije, pravila i odluke određuju šta će se sa tim bogatstvom dogoditi.
Bocvana je prvi deo tog ispita položila bolje od većine zemalja bogatih resursima. Sada polaže drugi.
