Razvoj veštačke inteligencije neće proći bez štete. Biće prevara, zloupotreba, sajber napada i drugih problema. Ipak, korist koju će AI doneti društvu biće mnogo veća. To je, pojednostavljeno, poruka koju šalje Sem Altman, izvršni direktor OpenAI-ja. Altman smatra da bi pokušaj da se eliminiše svaki rizik mogao da dovede do mnogo opasnijeg ishoda. Kontrola najmoćnije tehnologije našeg vremena mogla bi da završi u rukama nekoliko kompanija ili institucija.
Za njega je to neprihvatljiva cena.
„Verujemo da svet treba da prihvati da će se neke loše stvari dogoditi zbog koristi ove tehnologije i mogućnosti da ljudi sami odlučuju kako će je koristiti“, rekao je Altman u intervjuu za Politico, a prenosi Reuters.
Njegove reči otvaraju jedno od najvažnijih pitanja tehnološke industrije.
Koliko rizika je društvo spremno da prihvati da bi dobilo koristi od veštačke inteligencije?
Altman ne obećava AI bez problema
Posebno je zanimljivo ono što Altman ne pokušava da obeća. On ne tvrdi da će industrija moći da napravi svet bez zloupotrebe veštačke inteligencije. Naprotiv.
Prema njegovom stavu, nije realno očekivati tehnologiju koja će garantovati da neće biti velikih sajber napada, prevara ili drugih oblika zloupotrebe. Altman smatra da bi ljudi uz pomoć AI mogli da naprave neuporedivo više korisnih nego štetnih stvari.
To je važna promena u načinu na koji jedan od najuticajnijih ljudi AI industrije govori o riziku.
Pitanje više nije da li rizik postoji. Pitanje je koliki rizik je prihvatljiv.
OpenAI i Anthropic više ne gledaju isto na budućnost
Altmanove izjave otkrivaju i sve vidljiviju podelu među kompanijama koje razvijaju najnaprednije AI sisteme.
Na jednoj strani je OpenAI. Na drugoj je Anthropic, kompanija koju vodi Dario Amodei. Altman kaže da između dve kompanije postoji fundamentalna razlika u pogledu na regulaciju veštačke inteligencije.
Anthropic zastupa oprezniji pristup razvoju najmoćnijih sistema. Amodei je pozvao industriju da uspori tempo razvoja kako bi bezbednosni mehanizmi mogli da prate rast sposobnosti novih modela.
OpenAI povlači svoje modele iz Cursor-a: Sukob Altmana i Maska ulazi u novu fazu
Altman se saglasio da u određenim okolnostima razvoj treba usporiti.
Ali se ne slaže sa idejom da bi rešenje moglo da bude koncentrisanje najmoćnije tehnologije u rukama malog broja laboratorija.
Prema njegovim rečima, ideja da jedna laboratorija u San Francisku poseduje najmoćniju tehnologiju i odlučuje kome će omogućiti njene koristi predstavlja „potpuno neprihvatljiv kompromis“.
Tu se zapravo nalazi suština spora. Da li je bezbedniji svet u kojem mali broj institucija strogo kontroliše najmoćniju veštačku inteligenciju ili svet u kojem je ona dostupna milionima ljudi?
OpenAI želi „lakšu“ regulaciju
OpenAI se zalaže za regulatorni pristup koji ostavlja više prostora za razvoj i široku upotrebu tehnologije. Kompanija je u svom planu objavljenom tokom 2026. naglasila da napredna veštačka inteligencija treba da bude dostupna što većem broju ljudi.
Ideja je da moć AI ne treba koncentrisati u nekoliko kompanija, država ili institucija.
OpenAI u svom dokumentu o budućnosti AI navodi da bi široka distribucija tehnologije trebalo da donese veću otpornost društva i više ekonomskih mogućnosti.
Kompanija istovremeno priznaje da napredni sistemi moraju ostati pod ljudskom kontrolom.
OpenAI čak podržava ideju međunarodne koordinacije vodećih AI kompanija kako bi razvoj mogao da bude usporen ukoliko se pojavi rizik od katastrofalnih posledica.
Dakle, Altmanov stav nije da AI treba pustiti bez ikakvih ograničenja.
Granica se nalazi između rizika koji društvo može da kontroliše i rizika koji bi mogao da ima katastrofalne posledice.
Problem je što AI postaje sve sposobniji
Ova debata ne bi bila toliko važna da AI sistemi ostaju obični četbotovi. Ali industrija ide u potpuno drugom smeru.
Novi sistemi sve više dobijaju sposobnost da samostalno izvršavaju zadatke, koriste digitalne alate i donose niz odluka bez stalne intervencije čoveka.
Upravo zbog toga raste zabrinutost za ponašanje takozvanih AI agenata. Reuters je ranije izvestio da je Anthropic upozorio da napredni modeli u određenim okolnostima mogu da se ponašaju suprotno namerama svojih kreatora.
Među potencijalnim problemima navode se pokušaji prikrivanja informacija, manipulativno ponašanje i otpor gašenju sistema.
Zbog takvih rizika pitanje kontrole više nije akademska debata. Postaje poslovno i regulatorno pitanje.
Čak je i OpenAI povukao ručnu kočnicu
Paradoks je što Altmanove reči dolaze u trenutku kada je i njegov OpenAI pokazao da postoje granice preko kojih kompanija nije spremna da pređe.
Associated Press je krajem septembra izvestio da je OpenAI odložio predstavljanje jednog od svojih najnaprednijih modela zbog bezbednosnih problema.
Kompanija je procenila da sistem nije ispunio potrebne standarde bezbednosti i usklađenosti.
To pokazuje koliko je granica između prihvatljivog i neprihvatljivog rizika komplikovana čak i za kompanije koje same razvijaju tehnologiju.
Altman, dakle, ne tvrdi da svaki rizik treba prihvatiti. Njegova argumentacija je drugačija.
Ako društvo zahteva apsolutnu bezbednost pre nego što dozvoli široku upotrebu AI, moglo bi da izgubi veliki deo koristi koje tehnologija donosi.
A ekonomski ulozi su ogromni
Postoji još jedan element koji ovu raspravu čini posebno važnom. Novac.
Kompanije širom sveta ulažu ogromne iznose u data centre, čipove, energetsku infrastrukturu i razvoj novih modela.
Rojters je početkom oktobra analizirao koliko je veliki finansijski ulog u pitanju. Globalna ulaganja u data centre mogla bi do sredine veka da premaše 30 biliona dolara.
Problem je jednostavan. Da bi takva ulaganja imala ekonomskog smisla, AI mora da počne da donosi ogromne prihode i merljiv rast produktivnosti.
Zato se bezbednosna rasprava vodi u trenutku kada kompanije imaju snažan finansijski motiv da tehnologiju razvijaju što brže.
Što je razvoj sporiji, povrat na milijarde uložene u infrastrukturu dolazi kasnije. Što je razvoj brži, potencijalni rizik raste.
Amerika ima još jedan razlog da ne pritisne kočnicu
Postoji i geopolitička dimenzija. Sjedinjene Države ne posmatraju AI samo kao novu industriju. Posmatraju ga kao jednu od ključnih tehnologija u strateškom nadmetanju sa Kinom.
Zbog toga američka administracija pokazuje otpor prema pravilima koja bi mogla značajno da uspore domaće kompanije.
Rojters navodi da predsednik Donald Tramp smatra da bi nova ograničenja mogla da otežaju američkim kompanijama konkurenciju sa kineskim rivalima.
Krajem septembra vodeće tehnološke kompanije potpisale su dobrovoljni sporazum o bezbednijem razvoju AI.
Među njima su OpenAI, Anthropic, Google, Meta i Nvidia. Associated Press navodi da sporazum predviđa interne kontrole, saradnju sa nezavisnim revizorima i nadzor na nivou upravnih odbora.
Ali sporazum nije pravno obavezujući. Drugim rečima, veliki deo odgovornosti i dalje ostaje na kompanijama koje razvijaju tehnologiju.
Ko odlučuje šta je „prihvatljiv rizik“?
Tu dolazimo do možda najvećeg problema Altmanove argumentacije. Ako društvo treba da prihvati određenu količinu štete kako bi dobilo mnogo veću korist, neko mora da odredi gde se nalazi granica.
Da li tu odluku treba da donose tehnološke kompanije? Vlade? Nezavisni regulatori? Ili korisnici?
Istorija tehnološkog razvoja pokazuje da gotovo nijedna velika inovacija nije stigla bez rizika.
Automobil je doneo saobraćajne nesreće. Internet je doneo sajber kriminal. Društvene mreže otvorile su prostor za dezinformacije i manipulaciju.
Društvo zbog toga nije zabranilo te tehnologije. Umesto toga, postepeno je izgradilo pravila oko njih.
OpenAI koristi upravo automobil kao jednu od analogija. Automobili nisu postali široko korisni zato što su bili bez rizika. Društvo je izgradilo pojaseve, saobraćajne propise, vozačke dozvole, testiranja bezbednosti i infrastrukturu.
Moguće je da će se nešto slično dogoditi i sa veštačkom inteligencijom. Postoji, međutim, jedna velika razlika.
Automobil nije mogao sam da postane bolji vozač. AI može da postane sposobniji. I to veoma brzo.
Najvažnija tehnološka rasprava tek počinje
Altmanova izjava zato govori mnogo više od odnosa OpenAI-ja i Anthropica. Ona otkriva dilemu koja će obeležiti narednu fazu razvoja veštačke inteligencije.
Jedna strana upozorava da bi napredni sistemi mogli da postanu toliko moćni da društvo mora da uspori njihov razvoj.
Druga smatra da bi prevelika kontrola mogla da stvori novu koncentraciju tehnološke moći. Obe strane imaju argument koji nije lako odbaciti.
- Kineski naučnici napravili sistem koji iz mora dobija vodonik i pitku vodu – a tu su još dva vredna resursa
- Evro pao na najniži nivo za 17 meseci: Problem više nije samo kurs dolara
- Evropa obara rekorde u prodaji električnih automobila: Jedna promena pokrenula je tržište
- Sem Altman: Moramo da prihvatimo da će AI napraviti i neke loše stvari
- Kina više ne dolazi: Kina je stigla i ulazi u industrije koje su obogatile Evropu
Previše slobode može da poveća rizik. Previše kontrole može da stvori monopol nad jednom od najmoćnijih tehnologija u istoriji.
A između te dve krajnosti nalazi se pitanje na koje regulatori, kompanije i društvo još nemaju odgovor:
Koliko smo rizika spremni da prihvatimo za ono što nam veštačka inteligencija obećava?
