Svetsko tržište nafte suočava se sa novim signalima usporavanja. Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) šesti mesec zaredom smanjila je prognozu rasta globalne potražnje za 2026. godinu. Ipak, za 2027. predviđa snažan oporavak, što otvara pitanje koliko brzo bi tržište moglo da promeni pravac.
Prema najnovijoj proceni OPEK-a, globalna potražnja za naftom u 2026. trebalo bi da dostigne 105,72 miliona barela dnevno. To predstavlja povećanje od svega 180.000 barela u odnosu na prethodnu godinu.
Ranija prognoza predviđala je rast od 380.000 barela dnevno. Nova procena tako je niža za 200.000 barela, odnosno više od 52 odsto.
Ovo je još jedan pokazatelj da se očekivanja za svetsko tržište nafte menjaju. Usporavanje potrošnje moglo bi da poveća pritisak na proizvođače, posebno ukoliko ponuda nastavi da raste brže od tražnje.
Razvijene ekonomije smanjuju potrošnju nafte
Podaci OPEK-a ukazuju na sve izraženiju razliku između razvijenih ekonomija i zemalja u razvoju.
U državama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) očekuje se pad potražnje za 210.000 barela dnevno. Ukupna potrošnja trebalo bi da iznosi 46,12 miliona barela dnevno.
Nasuprot tome, zemlje van OECD-a nastaviće da povećavaju potrošnju. OPEK procenjuje da će njihova potražnja porasti za 390.000 barela dnevno, na ukupno 59,6 miliona barela.
Takva kretanja potvrđuju da se težište rasta potrošnje nafte sve više nalazi izvan razvijenih ekonomija.
Za proizvođače nafte to znači i promenu tržišnih prioriteta. Dugoročna potražnja sve više zavisi od ekonomskog razvoja, industrijske aktivnosti i transporta u zemljama koje nisu članice OECD-a.
OPEK očekuje snažan preokret u 2027.
Iako je prognoza za 2026. ponovo smanjena, očekivanja za narednu godinu znatno su optimističnija.
OPEK predviđa da će globalna potražnja za naftom u 2027. porasti za 2,55 miliona barela dnevno. To je za 190.000 barela više od prethodne prognoze.
Ukupna svetska potrošnja trebalo bi da dostigne približno 108,3 miliona barela dnevno.
Organizacija očekuje da će oporavak potrošnje i obnavljanje naftnih zaliha biti među glavnim pokretačima rasta.
Takav scenario mogao bi da promeni odnos ponude i potražnje na svetskom tržištu. Međutim, mnogo će zavisiti od globalnog ekonomskog rasta, proizvodne politike izvoznika i kretanja zaliha.
Benzin i avionsko gorivo predvode rast
Prognoza za 2027. otkriva i koji bi naftni derivati mogli najviše da doprinesu povećanju potrošnje.
Najveći rast očekuje se kod benzina. Potražnja za ovim gorivom trebalo bi da poraste za oko 700.000 barela dnevno.
Sledi avionsko gorivo i kerozin, sa očekivanim povećanjem od približno 550.000 barela dnevno. Potražnja za dizelom mogla bi da bude veća za oko 420.000 barela dnevno.
Ove procene ukazuju na značaj saobraćaja i transporta za buduću potrošnju nafte. Posebno će biti važno kretanje avio-saobraćaja, drumskog transporta i industrijske aktivnosti.
Šta nove prognoze znače za cenu nafte?
Smanjenje prognoze potražnje za 2026. moglo bi da bude nepovoljan signal za cene nafte, naročito ukoliko proizvodnja ostane visoka.
Slabiji rast potrošnje obično smanjuje pritisak na tržište i može da ograniči rast cena. Ipak, cena nafte ne zavisi samo od potražnje.
Na nju utiču i odluke proizvođača o obimu proizvodnje, geopolitički rizici, stanje komercijalnih zaliha i očekivanja investitora.
Za kompanije koje posluju u transportu, logistici i industriji, stabilnije cene energenata mogle bi da znače lakše planiranje troškova. S druge strane, eventualni oporavak potražnje u 2027. mogao bi ponovo da poveća troškove goriva.
- OPEK: Potražnja za naftom usporava, ali 2027. donosi preokret
- Tajms: Milioni dolara pod lupom – šta se krije iza finansija predsednika FIFA Đanija Infantina?
- Dvadeset godina Dekstera: Kako je serijski ubica postao unosan televizijski brend?
- Rojters: Veštačka inteligencija postaje pretnja bankama, regulatori strahuju od finansijske krize
- BALFIN Group i Flying Tiger Copenhagen proširuju partnerstvo na tri nova tržišta Evropske unije
Za privredu Srbije posebno je važno kako će se promene na globalnom tržištu preneti na uvozne cene nafte i domaće tržište derivata. Pored međunarodnih kotacija, značajnu ulogu imaju kurs dolara, akcize i drugi elementi maloprodajne cene.
Najnovije prognoze OPEK-a tako otvaraju dva različita scenarija. Prvi podrazumeva usporavanje rasta potražnje tokom 2026. godine. Drugi predviđa snažan oporavak već u 2027.
Za proizvođače, investitore i kompanije koje zavise od energenata, ključno pitanje biće da li će se očekivani oporavak zaista ostvariti i koliko brzo će ponuda uspeti da mu se prilagodi.
