Stan, kuća, zemljište ili druga imovina mogu se pojaviti godinama, pa čak i decenijama nakon smrti vlasnika. Mnogi naslednici tada veruju da je kasno da ostvare svoja prava. Međutim, zakon u Srbiji predviđa mogućnost naknadne raspodele imovine. Ključno je razlikovati pravo na nasleđe od rokova koji važe za pojedine imovinske zahteve.
Zamislite da posle 25 godina saznate da je vaš deda posedovao zemljište koje nikada nije pomenuto tokom ostavinske rasprave. Ili da otkrijete da je pokojni roditelj imao udeo u kući za koji porodica nije znala.
Prvo pitanje obično glasi: Da li je prošlo previše vremena?
Odgovor nije jednostavan. U Srbiji pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva, ali to ne znači da se svaka nekretnina može vratiti bez obzira na okolnosti.
Upravo u toj razlici nastaje najveći broj nesporazuma.
Da li nasledstvo može da se traži posle 20 ili 30 godina?
Prema članu 221. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije, pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva.
To znači da samo protek vremena ne mora da spreči naslednika da pokrene pitanje imovine koja nije bila obuhvaćena ostavinskim postupkom.
Ako se, na primer, 30 godina nakon smrti ostavioca pronađe parcela koja je pripadala preminulom, moguće je pokrenuti odgovarajući postupak. Međutim, postoji važna ograda.
Zakon izričito predviđa da se time ne menjaju pravila o održaju, sticanju svojine od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.
Drugim rečima, jedno je pravo na nasleđivanje, a drugo mogućnost da se konkretna imovina zaista dobije.
Šta se dešava kada se naknadno pronađe nekretnina?
Ovu situaciju reguliše član 128. Zakona o vanparničnom postupku.
Ako je ostavinski postupak već pravnosnažno završen, a naknadno se pronađe imovina koja nije bila obuhvaćena rešenjem, sud po pravilu neće ponovo raspravljati celu zaostavštinu.
Umesto toga, donosi novo rešenje kojim pronađenu imovinu raspodeljuje na osnovu prethodnog rešenja o nasleđivanju.
Primer može biti jednostavan. Dvoje dece nasledilo je imovinu roditelja u jednakim delovima. Dvadeset godina kasnije otkriveno je da je roditelj posedovao još jednu parcelu.
Ako su ispunjeni zakonski uslovi, ta parcela može biti raspodeljena u istim naslednim udelima.
Za pokretanje postupka potrebno je obezbediti dokumentaciju koja potvrđuje da je imovina pripadala ostaviocu.
O ovoj temi pisao je i pravni portal Paragraf, u analizi naknadno pronađene imovine objavljenoj 2026. godine. U analizi je objašnjeno da ovaj pravni institut omogućava dopunu ranije utvrđene zaostavštine.
Ako ostavinski postupak ranije uopšte nije vođen, a pronađena je nepokretnost, sud će raspraviti zaostavštinu.
Kada protek vremena ipak može da bude problem?
Jedno od najvažnijih pitanja jeste da li je neko drugi u međuvremenu stekao pravo svojine.
Tu dolazimo do pravnog instituta poznatog kao održaj. Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, savesni i zakoniti držalac nepokretnosti može, uz ispunjenje zakonskih uslova, steći svojinu održajem nakon deset godina.
Za savesnog držaoca koji nema zakonitu državinu predviđen je rok od 20 godina.
Ipak, samo korišćenje tuđe nekretnine tokom deset ili dvadeset godina nije dovoljno. Moraju biti ispunjeni i drugi zakonski uslovi.
Zbog toga naslednik može imati pravo da zahteva zaostavštinu, a da istovremeno postoji spor oko toga ko je vlasnik određene parcele ili kuće.
Posebno je važno utvrditi kada je državina počela, na kom osnovu i da li je držalac bio savestan.
Rokovi od dve, deset i dvadeset godina: Zašto se često pominju?
Na internetu se mogu pronaći različita tumačenja rokova za ostvarivanje naslednih prava.
Pojedini tekstovi navode dve, deset ili dvadeset godina. Međutim, ti rokovi ne mogu se automatski primeniti na svako nasleđivanje.
Razlog je i to što su raniji zakonski propisi sadržali drugačija pravila.
U odluci Rev 723/2019, Vrhovni kasacioni sud razmatrao je primenu ranijeg Zakona o nasleđivanju.
Prema tom propisu, pravo na zahtev zaostavštine prema savesnom držaocu zastarevalo je za dve godine od saznanja za pravo i držaoca, a najkasnije za deset godina. Prema nesavesnom držaocu važio je rok od dvadeset godina.
Sud je, međutim, naglasio i važnu razliku između nasledničke i svojinske tužbe, posebno kada se spor vodi između sanaslednika istog ostavioca.
Zato je pogrešno tvrditi da svaki naslednik u Srbiji automatski gubi pravo na nekretninu nakon deset ili dvadeset godina.
Za konkretan slučaj presudni su vreme otvaranja nasleđa, propis koji se primenjuje i priroda zahteva.
Šta ako se pojavi naslednik koji nije učestvovao u ostavinskoj raspravi?
Ovo je drugačija situacija od naknadno pronađene imovine. Moguće je da ostavinski postupak bude završen, a da neko ko tvrdi da ima pravo na nasleđe uopšte nije učestvovao u njemu.
Prema članu 130. Zakona o vanparničnom postupku, sud u takvom slučaju neće ponovo raspravljati zaostavštinu. Lice koje polaže pravo na nasleđe upućuje se da svoje pravo ostvari u parničnom postupku.
Stan kupljen u braku glasi samo na muža: Da li je žena ipak vlasnik polovine?
To može značiti pokretanje sudskog spora i dokazivanje nasledničkog prava.
Slična pravila postoje i kada se naknadno pronađe testament.
Zato je važno razlikovati dve situacije: kada je pronađena nova imovina već utvrđenih naslednika i kada se pojavljuje osoba čije nasledničko pravo ranije nije utvrđeno.
Šta ako ste se ranije odrekli nasledstva?
Posebnu pažnju zaslužuju slučajevi u kojima se neko tokom ostavinske rasprave odrekao nasleđa. Član 130. Zakona o vanparničnom postupku predviđa posebno postupanje kada se nakon toga pronađe imovina za koju se ranije nije znalo.
Sud tada poziva naslednika koji se odrekao nasleđa da se izjasni o naknadno pronađenoj imovini.
Koliko danas zaista košta renoviranje stana od 60 kvadrata?
Ako izjavi da prihvata nasleđe na toj imovini, dalje ostvarivanje prava odvija se na način predviđen zakonom.
Zbog toga se ne može bez dodatne provere zaključiti da ranije odricanje u svim okolnostima zatvara pitanje naknadno pronađene imovine.
Kako da proverite da li imate pravo na zaboravljenu nekretninu?
Prvi korak jeste utvrđivanje vlasništva nad nekretninom. Podaci iz katastra mogu pokazati ko je upisan kao vlasnik, koliki je njegov udeo i da li postoje određeni tereti ili zabeležbe.
Zatim je potrebno proveriti da li je imovina bila obuhvaćena ranijim ostavinskim rešenjem.
Ako nije, naslednik može pokrenuti odgovarajući postupak pred nadležnim sudom, uz potrebne dokaze.
Korisna dokumentacija uključuje:
- Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, ako postoji.
- Izvod iz matične knjige umrlih.
- List nepokretnosti i podatke o parceli.
- Isprave koje povezuju ostavioca sa imovinom.
- Dokumentaciju o nasledničkom srodstvu, kada je potrebna.
U složenijim slučajevima neophodno je proveriti i ranije promene vlasništva, ugovore, nasledne izjave i eventualne sudske postupke.
Da li vredi pokretati postupak posle nekoliko decenija?
Vrednost nekretnina u pojedinim delovima Srbije značajno je promenjena tokom prethodnih decenija. Zemljište koje je nekada imalo malu tržišnu vrednost danas može biti predmet ozbiljnog imovinskog interesa.
Ipak, pre pokretanja postupka potrebno je sagledati troškove, raspoložive dokaze i pravni status nepokretnosti.
Posebno su složeni slučajevi u kojima su se naslednici smenjivali kroz više generacija ili je imovina u međuvremenu prometovana.
- Sekopak domaćin EXPRA Balkan Workshop-a: Razmena iskustava i zajednički odgovori na izazove u upravljanju ambalažnim otpadom
- IMLEK OBELEŽIO SVETSKI DAN HRANE VELIKOM DONACIJOM NARODNOJ KUHINJI
- INFINTECH 2026 završen: Mastercard i regionalni lideri otvorili ključna pitanja budućnosti finansijskog sektora
- Nasledili ste nekretninu za koju niste ni znali: Koliko godina kasnije možete tražiti svoja prava?
- KFC posle 40 godina napušta Pepsi i prelazi na Coca-Colu: Veliki preokret u ratu dva giganta
Najvažnije je da se ne polazi od pretpostavke da je pravo izgubljeno samo zato što je prošlo mnogo vremena.
Nasledstvo ne nestaje automatski nakon 20 ili 30 godina. Ali vreme može promeniti pravni položaj nekretnine i otežati ostvarivanje konkretnog zahteva.
Zato je odgovor na pitanje iz naslova sledeći: naslednik može i mnogo godina kasnije pokrenuti pitanje naknadno pronađene imovine. Da li će uspeti da ostvari svoje pravo zavisi od okolnosti slučaja, primenljivih propisa i dokaza.
