„Bankarski sektor u Srbiji i tokom 2026. godine pokazuje visok nivo stabilnosti i profitabilnosti, ali se poslovno okruženje značajno promenilo u odnosu na prethodne godine. Period veoma visoke likvidnosti i izuzetno povoljnih marži postepeno ostaje iza nas i ulazimo u fazu u kojoj će kvalitet rasta biti važniji od samog obima. Kreditna aktivnost je i dalje snažna, ali krediti rastu brže od depozita, što pojačava konkurenciju za izvore finansiranja. Istovremeno, kamatne stope na nove kredite postepeno se smanjuju, dok cena depozita ostaje relativno visoka, što stvara pritisak na kamatne marže. Kada se tome doda i rast operativnih troškova, jasno je da rekordni rezultat iz prethodne godine ne treba posmatrati kao novu normu“, kaže Jasna Terzić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.
To potvrđuju i ključni pokazatelji. Prema rečima naše sagovornice, povrat na kapital bankarskog sektora (ROE) u prvoj polovini 2026. iznosio je 18,2%, u poređenju sa 20,1% u 2025. godini, dok je neto kamatna marža smanjena sa 3,7% na 3,4%.
„Iza ovih promena stoji jasna tržišna dinamika: kamatne stope na kredite se smanjuju, dok je konkurencija za depozite povećala njihovu cenu. Ipak, naš pogled na tržište ostaje pozitivan. Bankarski sektor je dobro kapitalizovan, kvalitet aktive je dobar, a tražnja klijenata ostaje snažna. Ono što se menja jeste fokus – sa samog obima rasta sve više se okrećemo njegovom kvalitetu, održivosti i profitabilnosti.“
o Gde je bilo većih, a gde manje zadovoljavajućih pomaka u poslovanju?
Ako bih izdvojila jednu oblast u kojoj je tokom ove godine ostvaren najveći pomak, to je svakako digitalizacija. Čitavo tržište prolazi kroz značajnu modernizaciju, a uvođenje SEPA plaćanja, razvoj otvorenog bankarstva i dalje usklađivanje sa evropskim standardima donose važne promene domaćem finansijskom sistemu. To su promene koje ne unapređuju samo efikasnost poslovanja banaka već otvaraju i nove mogućnosti za klijente.
Kada je reč o oblastima u kojima ima prostora za dalji napredak, posebno vidimo potencijal u finansiranju malih i srednjih preduzeća i investicija. Istovremeno, ostajemo disciplinovani kada je reč o rastu bilansa. U trenutnim tržišnim uslovima cilj nije da rastemo po svaku cenu, nego da prepoznamo prilike u kojima možemo da gradimo dugoročne odnose sa klijentima i stvaramo održivu vrednost.
o Kakvi su signali iz realnog, a kakvi iz sektora stanovništva?
Signali iz oba segmenta su pozitivni – beleže se dvocifrene međugodišnje stope rasta, uz smanjenje udela problematičnih kredita. Istovremeno, menja se ponašanje klijenata i njihova očekivanja od banaka.
Kod stanovništva i dalje postoji solidna kreditna tražnja, podržana stanjem na tržištu rada i rastom zarada. Međutim, građani sve više očekuju da svoje finansijske potrebe mogu da reše brzo, jednostavno i digitalno. Zbog toga se konkurencija među bankama više ne svodi samo na cenu kredita i depozita, već sve više na korisničko iskustvo – koliko je banka dostupna, jednostavna za korišćenje i koliko odgovara potrebama klijenta u pravom trenutku.
Slične pozitivne signale vidimo i u privredi, gde postoji dobra tražnja za finansiranjem, posebno u segmentu malih i srednjih preduzeća i u oblastima povezanim sa novim investicionim ciklusom u zemlji. Kompanije pritom pažljivo prate međunarodno okruženje i troškove finansiranja i energije, ali i dalje vidimo značajan potencijal za kvalitetne poslovne prilike.
Zato bih rekla da glavni izazov bankarskog tržišta danas nije kako podstaći tražnju, već kako finansirati rast na održiv način. Uspešnije će biti one banke koje budu umele da usklade rast kreditne aktivnosti, stabilne izvore finansiranja, kvalitetno digitalno iskustvo i dugoročnu profitabilnost.
o Broj korisnika digitalnih kanala na kraju drugog kvartala 2026. godine veći je za 4,6% u odnosu na kraj 2025. godine, tako da sada Erste Banka ima oko 216 hiljada aktivnih korisnika internet i mobilnog bankarstva. Gde je veštačka inteligencija našla primenu u poslovanju Erste Banke? U kojoj fazi je primene?
Veštačka inteligencija već ima konkretnu primenu u bankarstvu – od analize podataka i upravljanja rizicima do automatizacije procesa i unapređenja korisničkog iskustva. Razvoj generativne AI dodatno je proširio mogućnosti, naročito u procesima koji podrazumevaju obradu velikog broja dokumenata, rad sa nestrukturiranim podacima i aktivnosti koje zahtevaju mnogo manuelnog rada.
U Erste Banci primeni veštačke inteligencije pristupamo polazeći od konkretnih poslovnih potreba, odnosno od toga gde ova tehnologija može da donese merljiva poboljšanja. Poseban fokus nam je na njenom povezivanju sa automatizacijom, jer tako možemo da unapredimo čitave procese, a ne samo pojedinačne korake. Već imamo rešenja koja su u operativnoj primeni i koja smanjuju potrebu za manuelnim radom, dok istovremeno razvijamo tehnološku osnovu i znanja za nove mogućnosti primene.
U narednom periodu očekujem da će veštačka inteligencija postajati sve prisutnija u svakodnevnom radu. Njen cilj nije da zameni stručnost i procenu zaposlenih, već da im omogući da manje vremena posvećuju rutinskim zadacima, a više analizi, donošenju složenijih odluka i radu sa klijentima.
o Šta ste identifikovali kao značajne rizike kada je u pitanju primena veštačke inteligencije u bankarstvu i koliko ih je izazovno rešavati?
Kao banka, posebnu pažnju posvećujemo zaštiti ličnih i poverljivih podataka, informacionoj bezbednosti, kvalitetu podataka na kojima se modeli zasnivaju, pouzdanosti njihovih rezultata, mogućoj pristrasnosti i usklađenosti sa regulatornim zahtevima. Važno je i odgovorno upravljanje saradnjom sa eksternim dobavljačima tehnologije.
Kod generativne veštačke inteligencije postoji i dodatni izazov: ona može da ponudi odgovor koji deluje uverljivo, a zapravo nije tačan. Zato je neophodno da nivo kontrole i ljudskog nadzora bude prilagođen konkretnoj nameni. Jedno je koristiti AI kao pomoć u pripremi internog teksta, a sasvim drugo uključiti je u proces koji može direktno da utiče na klijenta.
Jednako važna su i znanja zaposlenih. Ne očekujemo da svi postanu stručnjaci za veštačku inteligenciju, ali je važno da razumeju kako ovi alati funkcionišu, šta mogu da unaprede i gde su njihova ograničenja. Zato radimo na podizanju nivoa AI pismenosti naših zaposlenih, uz dodatnu edukaciju onih koji će ove tehnologije koristiti intenzivnije.
Na kraju, cilj je da tehnologija donese konkretnu korist: da smanji vreme koje zaposleni troše na rutinske i ponavljajuće zadatke i omogući im da se više posvete poslovima u kojima njihovo znanje, iskustvo i odnos sa klijentima imaju najveću vrednost.
o George je digitalno bankarstvo sa imenom u Erste Banci. Više od 11 miliona ljudi u Evropi ga koristi svakog dana. Kakvi su vaši planovi za George-a u Srbiji?
Nastavljamo da razvijamo ponudu digitalnih proizvoda i usluga, a George će u tome imati veoma važnu ulogu. Reč je o digitalnoj bankarskoj platformi koju u Evropi svakodnevno koristi više od 11 miliona ljudi, a visoke ocene korisnika, koje na različitim tržištima dostižu 4,7–4,8 od 5, potvrđuju da ona ispunjava njihova očekivanja.
Naš cilj je da klijentima u Srbiji ponudimo jednostavno, intuitivno i sveobuhvatno digitalno bankarsko iskustvo, koje će im omogućiti da svoje finansije vode na jednom mestu, uz što manje koraka i bez nepotrebne papirologije. Planiramo da kroz George omogućimo čitav niz usluga, od digitalnog otvaranja računa i upravljanja štednjom do podnošenja zahteva za kredite i realizacije drugih svakodnevnih bankarskih potreba.
Važno je i to što George nije statičan proizvod, već platforma koja se kontinuirano razvija u skladu sa potrebama i navikama korisnika. Zato njegovo uvođenje vidimo kao početak dugoročnog procesa unapređenja digitalnog bankarstva, sa fokusom na jednostavnosti, dostupnosti i iskustvu koje klijentima zaista olakšava svakodnevni život.
o Sveprisutni rizik je sajber bezbednost. Svedoci smo inovativnosti „industrije“ koja spada među dve najveće u kriminalnom miljeu. Koliko su klijenti zaštićeni?
Kada je reč o građanima, jedan od najvećih izazova danas je socijalni inženjering, odnosno manipulacija korisnicima kako bi sami otkrili poverljive podatke ili odobrili transakcije. Mnoge prevare više se ne oslanjaju na tehničke slabosti sistema, već na to da prevaranti vešto koriste poverenje, strah ili osećaj hitnosti. Zato su informisanost i oprez klijenata podjednako važni kao i tehnološka zaštita koju obezbeđuju banke.
Apsolutna zaštita, nažalost, ne postoji, ali to ne znači da ne možemo značajno da smanjimo rizik. Sajber bezbednost zahteva kontinuirana ulaganja u tehnologiju, unapređenje procesa i saradnju svih učesnika – banaka, korisnika i platformi koje učestvuju u realizaciji transakcija.
Kod kompanija je, pored tehničke zaštite, posebno važno uspostaviti jasne interne procedure, precizno definisati ovlašćenja i odgovornosti i obezbediti odgovarajuće kontrole prilikom odobravanja transakcija. Drugim rečima, bezbednost ne zavisi samo od tehnologije već i od načina na koji je koristimo.
Najvažnije je da klijenti nikada ne dele svoje poverljive podatke, da ne postupaju po zahtevima nepoznatih osoba i da budu posebno oprezni kada ih neko poziva da hitno reaguju ili odobre transakciju. Čak i kada poruka ili poziv deluju potpuno uverljivo, važno je zastati i proveriti o čemu je reč. Kombinacijom savremenih bezbednosnih rešenja, jasnih procedura i odgovornog ponašanja korisnika možemo značajno da smanjimo izloženost prevarama, iako rizik nikada ne možemo u potpunosti da eliminišemo.
o Prošlo je pet meseci od uključivanje Srbije u SEPA sistem jedinstvenog plaćanja u evrima. Kakva su dosadašnja iskustva, šta je potrebno još dodatno unaprediti?
Pet meseci nakon uključivanja Srbije u SEPA prostor, možemo reći da je napravljen važan korak ka boljoj finansijskoj povezanosti sa evropskim tržištem. Dosadašnja iskustva su pozitivna, a interesovanje je posebno izraženo među kompanijama koje posluju sa partnerima iz Evropske unije. SEPA omogućava jednostavnija, brža i troškovno povoljnija plaćanja u evrima, što privredi donosi konkretne koristi u svakodnevnom poslovanju.
Uključivanje u ovaj sistem bio je važan regulatorni korak, nakon kojeg su banke u Srbiji prilagodile svoje sisteme i procese kako bi ispunile SEPA standarde i obezbedile operativnu spremnost za njihovu primenu. Unapređeni su i digitalni kanali putem kojih klijenti mogu da iniciraju i prate transakcije.
U narednom periodu važno je da nastavimo da informišemo i edukujemo klijente, kako bi što bolje razumeli mogućnosti koje SEPA pruža i u potpunosti iskoristili njene prednosti. Što primena bude jednostavnija i koristi vidljivije, to će i prihvatanje ovog načina plaćanja biti veće.
o Erste Bank a.d. Novi Sad započela je rad u novoj savremenoj poslovnoj zgradi u Novom Sadu, na adresi Industrijska 3j. U zgradi se nalazi i nova filijala, imate 89 filijala, zapošljavate 1300 ljudi poslujete u još pedeset gradova u Srbiji. Svedoci smo da banke ne samo da skraćuju radno vreme blagajni već ih i ukidaju, a klijente usmeravaju na bankomate. Kakvi su dalji planovi kada je reč o broju filijala? Ko će u budućnosti imati prednost službenik banke ili četbot?
Digitalizacija menja način na koji koristimo bankarske usluge i taj trend će se sigurno nastaviti. Ipak, verujem da će filijale još dugo imati važnu ulogu u bankarstvu, jer postoje situacije u kojima su lični kontakt, razgovor i poverenje nezamenljivi. Isto tako, ne verujem da je budućnost bankarstva izbor između službenika i četbota. Tehnologija može da preuzme rutinske poslove i klijentima omogući da mnoge usluge koriste brže i jednostavnije, dok zaposleni mogu više vremena da posvete složenijim potrebama klijenata i savetovanju. Na kraju, važno je da klijent ima mogućnost izbora i da podršku dobije onda kada mu je potrebna, putem kanala koji mu najviše odgovara.
Kada je reč o našoj mreži filijala, nastavljamo da je prilagođavamo potrebama klijenata i promenama u načinu na koji koriste bankarske usluge. Cilj nije samo da budemo prisutni na što više lokacija, već da naša mreža bude dobro organizovana, dostupna i da klijentima pruža pravu vrednost.
U tom kontekstu, nova poslovna zgrada u Novom Sadu, u kojoj se nalazi i filijala, predstavlja mnogo više od novog radnog prostora. Ona je izraz naše dugoročne posvećenosti gradu iz kojeg potičemo i tržištu na kojem poslujemo već dve decenije. Ulaganjem u savremenu infrastrukturu, tehnologiju i kvalitetnije radno i korisničko okruženje želimo da stvorimo uslove za dalji razvoj i unapredimo iskustvo i klijenata i zaposlenih.
Naš pravac je, dakle, bankarstvo koje spaja najbolje od oba sveta – jednostavnost i brzinu digitalnih usluga sa stručnošću, razumevanjem i ličnim pristupom naših zaposlenih. Tehnologija se menja, ali poverenje i kvalitet odnosa sa klijentima ostaju temelj našeg poslovanja.
Podstrek inovacijama i zelenoj transformaciji
o Nedavno je Erste Banka potpisala prvi sporazum sa EIB vredan 20 miliona evra i grant EU od 2 miliona evra namenjen malim i srednjim preduzećima (MSP) i srednje kapitalizovanim kompanijama u Srbiji. Finansiranje će podržati investicije u digitalne, klimatske projekte i održivu poljoprivredu. Da li su kompanije spremne sa svojim inovacijama za ovaj vid podrške?
Verujemo da u Srbiji postoji veliki broj kompanija koje su spremne za ovakav vid podrške. Naši klijenti sve više prepoznaju da digitalizacija, unapređenje proizvoda i procesa, zelena tranzicija i održivo poslovanje nisu samo odgovor na regulatorne i tržišne zahteve, već i važan preduslov za dugoročni rast i jačanje konkurentnosti. To potvrđuje i interesovanje koje beležimo za projekte u oblastima digitalnih tehnologija, energetske efikasnosti i održive poljoprivrede.
Ipak, dobre ideje i spremnost za inovacije nisu uvek dovoljni – pristup povoljnim izvorima finansiranja često je ključan da bi se one pretvorile u konkretne investicije. Upravo zato su programi poput ovog, koji Erste Banka realizuje u saradnji sa Evropskom investicionom bankom i uz podršku Evropske unije, veoma značajni. Oni kompanijama omogućavaju da lakše finansiraju razvoj i modernizaciju poslovanja i brže odgovore na nove tržišne izazove.
