Postoji nešto gotovo paradoksalno u tome da čovek koji je bogatstvo i ugled stekao zahvaljujući sposobnosti programiranja danas govori o zastarelosti te iste sposobnosti. Bil Gejts, osnivač Microsoft-a, priznaje da je krajem prošle godine shvatio da veštačka inteligencija već može da nadmaši njegove programerske veštine, koje je počeo da razvija sa trinaest godina. Nekada je sanjao da postane najbolji programer na svetu. Danas, kaže, takav cilj više nije dostižan nijednom čoveku.
U razgovoru sa Džejmsom Hardingom, glavnim urednikom The Observer-a, tokom šetnje prostorijama londonskog Kraljevskog društva, Gejts iznosi predviđanja koja prevazilaze uobičajene rasprave o automatizaciji i budućnosti poslova. Kaže da čovečanstvo prvi put stvara inteligenciju koja neće biti ograničena biološkim mogućnostima ljudskog mozga.
„Najinteligentnije biće“ više neće nužno biti čovek, smatra Gejts. Razvoj AI opisuje kao evolucioni događaj, uporediv sa velikim promenama u istoriji života na Zemlji.
Da li dolazi kraj ljudskom geniju?
Razgovor se odvija na mestu koje ima posebnu simboliku. Među članovima Kraljevskog društva bili su Isak Njutn, Čarls Darvin, Albert Ajnštajn i Alan Tjuring, naučnici čija su otkrića menjala granice ljudskog znanja. Upravo zato Harding postavlja pitanje koje bi donedavno zvučalo gotovo nezamislivo: ako mašine budu sposobne da rešavaju najteže naučne probleme, šta će se dogoditi sa idejom ljudskog genija?
Povod za takvo pitanje bili su rezultati koje je OpenAI početkom oktobra predstavio u oblasti matematike. Kompanija je objavila stotine rukopisa sa navodnim dokazima za 372 matematička problema, od kojih su neki decenijama odolevali pokušajima rešavanja.
Vest je izazvala brojne reakcije među matematičarima. Francuski matematičar i dobitnik Fildsove medalje Igo Diminil-Kopen opisao je svoje osećanje gubitka poređenjem sa planinarom koji je život posvetio osvajanju vrhova, a onda saznao da će se ubuduće do njih stizati helikopterom.
Američki matematičar Stiven Strogac govorio je o žalosti među kolegama, povezujući je sa nestajanjem mogućnosti da čovek prvi reši problem i tako ostavi jedinstven trag u nauci.
Ipak, objavljene AI dokaze potrebno je razlikovati od nezavisno potvrđenih matematičkih otkrića. Njihova ispravnost i značaj zahtevaju stručnu proveru.
Gejts smatra da će narednih pet godina biti izuzetno plodno razdoblje za matematičare, zahvaljujući zajedničkom radu ljudskog uma i veštačke inteligencije. Ali, u narednih dvadesetak godina predviđa da će AI nadmašiti ljude u matematičkim otkrićima, biološkim simulacijama i inženjerskom projektovanju.
To ne znači da svi matematičari budućnost vide jednako. Profesor Oksfordskog univerziteta Markus di Soto, koji je i sam koristio AI u istraživanju, govori o obnovljenom naučnom entuzijazmu. Njegova koleginica Lesli En Goldberg, međutim, upozorava da cilj matematike nije samo dobijanje tačnog odgovora, već razvijanje ljudskog razumevanja.
U toj razlici između rešavanja problema i razumevanja njegovog rešenja nalazi se jedno od najvažnijih pitanja budućnosti nauke.
Šta Gejts predviđa za naredne četiri, a šta za 20 godina?
Gejts očekuje da će se već tokom naredne četiri godine jasnije videti posledice veštačke inteligencije po tržište rada. Dugoročno predviđa da će AI preuzimati sve veći deo intelektualnih poslova, od administrativnih i stručnih zadataka do istraživanja i pronalazaštva, a da će razvoj humanoidnih robota omogućiti automatizaciju i fizičkog rada.
U takvom svetu, smatra, neće biti dovoljno govoriti samo o zaposlenosti i prihodima. Otvoriće se i pitanje ljudskog identiteta. Šta će ljudima pružati osećaj svrhe ako njihov rad više ne bude neophodan za rešavanje problema kojima su se generacije bavile?
Gejts zato smatra da u razgovoru o budućnosti AI moraju učestvovati filozofi, verski mislioci, stručnjaci za javne politike i predstavnici vlasti, a ne samo tehnološke kompanije. Predlaže i dve konkretne mere: određivanje pojedinih zanimanja koja bi bila rezervisana za ljude i oporezivanje upotrebe veštačke inteligencije. Prihodi od takvih poreza mogli bi, prema njegovoj zamisli, pomoći državama da finansiraju socijalnu zaštitu i prekvalifikacije radnika.
Njegovo upozorenje odnosi se na postojeće ekonomske podsticaje, u kojima kompanijama može biti isplativije da zamene zaposlenog automatizovanim sistemom, bez obzira na šire društvene posledice.
Šta savetuje mladima koji tek biraju svoj put?
U intervjuu Gejts ne nudi jednostavnu listu zanimanja koja bi mladi trebalo da izaberu, niti obećava da će određena diploma garantovati sigurnost. Njegovo predviđanje o promenama u matematici, programiranju i drugim stručnim oblastima pokazuje upravo koliko je teško unapred odrediti koja će znanja zadržati današnju vrednost. Posebno upozorava na mogućnost da oslanjanje na AI oslabi sposobnost samostalnog razmišljanja, naročito kod dece. Reč je o pojavi poznatoj kao kognitivno rasterećenje, kada deo misaonih zadataka prepuštamo tehnologiji.
Gejts izražava zabrinutost i zbog mogućnosti da AI zameni deo ljudskih odnosa, podsećajući da društvo još nije na zadovoljavajući način odgovorilo ni na posledice društvenih mreža.
Za mlade koji odrastaju uz veštačku inteligenciju to otvara pitanje koje se ne svodi samo na izbor profesije: kako razvijati sopstveno znanje i sposobnost rasuđivanja u svetu u kojem će mašine sve uspešnije obavljati intelektualne zadatke? To je pitanje koje proizlazi iz Gejtsovih predviđanja, a ne gotov recept koji je ponudio sagovorniku.
Tehnologija koja može da pomogne i da izmakne kontroli
Gejts upozorava i na rastuće opasnosti od sajbernapada i bioterorizma. Posebno ga zabrinjava budućnost u kojoj bi AI sistemi mogli da unapređuju sopstvene sposobnosti sve brže, čime bi pitanje ljudske kontrole postalo znatno složenije.
Prema njegovoj proceni, u naredne tri do četiri godine bezbednost i usklađenost AI sistema sa ljudskim interesima mogle bi da postanu ozbiljan izazov. Zbog toga poziva na zakonske mere i međunarodnu saradnju, uključujući dogovor Sjedinjenih Država i Kine o rizicima koji prevazilaze njihove međusobne interese.
Istovremeno, Gejts ne želi da se razgovor o veštačkoj inteligenciji svede na opasnosti. U njoj vidi mogućnost da se ubrza razvoj lekova, poboljša zdravstvena zaštita i pomogne poljoprivrednicima u siromašnijim delovima sveta. Kao pozitivan primer navodi pilot-projekte primene AI među poljoprivrednicima u Indiji.
Njegov predlog je da se korisne primene tehnologije ubrzaju, dok se njeni rizici ograničavaju odgovarajućim zakonima.
Intervju u Kraljevskom društvu tako se vraća pitanju sa početka: šta će biti posebno ljudsko u svetu u kojem čovek više nije najinteligentnije biće? Gejts ne misli da ima konačan odgovor ali smatra da se promene odvijaju toliko brzo da se razgovor o njihovim posledicama više ne može odlagati.
