Ko je Aleksandr Veng matematički genije koji svima oblikuje stvarnost?

U Silicijumskoj dolini povremeno se pojavi nova generacija tehnoloških čuda od dece i mladih ljudi koji gotovo preko noći pomeraju granice industrije. U eri veštačke inteligencije jedno ime sve češće se pojavljuje u takvim pričama – Aleksandr Veng.

Pre nego što je napunio 25 godina Veng je postao milijarder, a danas vodi jednu od najambicioznijih tehnoloških misija ovog vremena – razvoj napredne veštačke inteligencije u kompaniji Meta.

Njegov put od tinejdžera iz naučničke porodice do čoveka koji učestvuje u definisanju budućnosti veštačke inteligencije često se opisuje kao jedna od najneobičnijih preduzetničkih priča moderne tehnološke industrije.

Detinjstvo među fizičarima

Aleksandr Veng rođen je 1997. godine u Los Alamosu u Novom Meksiku, gradu koji je sinonim za vrhunsku nauku. Njegovi roditelji, kineski imigranti, radili su kao fizičari u laboratoriji Los Alamos National Laboratory, jednom od najpoznatijih istraživačkih centara u SAD.

U takvom okruženju matematika i nauka nisu bile samo školski predmeti već svakodnevni jezik.

Još kao tinejdžer pokazivao je izuzetne sposobnosti: kvalifikovao se za američki program matematičke olimpijade i bio član američkog tima za fiziku. U intervjuima je kasnije govorio da ga je rad roditelja naučio koliko tehnologija može promeniti svet.

„Uvek sam osećao da je velika čast graditi tehnologiju koja može biti korisna društvu i državi“, rekao je Veng u jednom razgovoru o svom odrastanju.

Odluka koja menja život

Sa samo 17 godina upisao je Massachusetts Institute of Technology, ali je na prestižnom univerzitetu ostao svega godinu dana. Poput mnogih tehnoloških preduzetnika pre njega, odlučio je da napusti studije i pokuša da izgradi sopstvenu kompaniju.

Pre toga je već radio kao softverski inženjer u firmama kao što su Addepar i Hudson River Trading, kao i u tehnološkoj platformi Quora. Upravo tokom tih iskustava počeo je da uočava jedan problem koji je mučio čitavu industriju veštačke inteligencije: nedostatak kvalitetnih podataka na kojima bi se modeli mogli trenirati.

Ta spoznaja postaće temelj njegove buduće kompanije.

Garaža, vazdušni dušek i početak revolucije

U leto 2016. godine devetnaestogodišnji Veng i njegova poslovna partnerka Lusi Đuo radili su na startapu u dvorišnoj kući u Silicijumskoj dolini, dok su učestvovali u akceleratoru Y Combinator. Spavali su na vazdušnim dušecima i pokušavali da ubede prve klijente da im je potreban novi pristup treniranju veštačke inteligencije.

Tako je nastala kompanija Scale AI.

Ideja je bila jednostavna, ali ključna: organizovati i označiti ogromne količine podataka potrebnih da bi mašine mogle da uče. U svetu u kojem svi govore o algoritmima i modelima, Veng je shvatio da je ključni resurs zapravo – podatak.

Prema pisanju CNBC-a, upravo ta strategija pretvorila je Scale AI u jednu od najvažnijih infrastrukturnih kompanija u AI industriji.

Najmlađi samostalni milijarder

Uspeh je došao izuzetno brzo. Već 2021. godine, sa samo 24 godine, Veng je postao najmlađi milijarder na svetu koji je sam zaradio novac.

Prema procenama Forbes-a njegovo bogatstvo danas se procenjuje na više od tri milijarde dolara, dok je kompanija Scale AI dostigla valuaciju od oko 29 milijardi dolara.

Kako je pisao Bloomberg, prihod kompanije dostigao je oko 870 miliona dolara 2024. godine, dok se očekuje da u narednom periodu premaši dve milijarde.

Scale AI danas sarađuje sa vodećim tehnološkim kompanijama poput Microsoft, OpenAI i Mete, ali i sa institucijama američke vlade.

Filozofija uspeha – raditi više nego što izgleda razumno

U tekstu o liderstvu koji je objavio, Veng je opisao princip koji smatra ključnim za izgradnju velikih kompanija.

„Kao lider vi postavljate gornju granicu koliko će neko u kompaniji brinuti o poslu. Morate raditi više, pokušavati više i mariti više nego što deluje razumno“, napisao je. „Ako ne preterujete – radite premalo.“

Kako prenosi CNBC, Veng često navodi primere lidera poput Stiva Džobsa i Elona Maska kao ljude čija je opsesivna posvećenost detaljima pomogla da izgrade globalne kompanije.

Meta mu poverava budućnost AI-ja

Nova etapa njegove karijere počela je kada je izvršni direktor Mete Mark Zakerberg odlučio da ga uključi u razvoj strategije veštačke inteligencije.

Nakon investicije od 14,3 milijarde dolara u Scale AI, Veng je postavljen na čelo Metinih AI operacija kao prvi glavni direktor za veštačku inteligenciju. Pod njegovim vođstvom osnovana je organizacija Meta Superintelligence Labs.

Prema pisanju magazina Fortune, cilj tog tima je ambiciozan: razviti tehnologiju koja bi jednog dana mogla dostići ili čak nadmašiti ljudske sposobnosti u velikom broju intelektualnih zadataka.

Zakerberg je u jednom internom dopisu naveo da je „razvoj superinteligencije već na horizontu“ i da Meta želi da bude među kompanijama koje će je prve ostvariti.

Lider koji ne pripada nijednoj kategoriji

Zanimljivo je da Veng nije klasičan naučnik koji dolazi iz akademskog sveta. On je pre svega preduzetnik sa darom za bisnis – čovek koji je uspeo da oko ideje okupi investitore, inženjere i klijente.

Jedan investitor iz Silicijumske doline opisao ga je kao osobu koja se ne uklapa u uobičajene kategorije tehnološke industrije:

„U Silicijumskoj dolini vole da ljude stavljaju u kutije – da li su tehničari ili poslovni ljudi. Aleksandr je pomalo sve to u isto vreme.“

Život van posla

Uprkos ogromnom uspehu, Veng je diskretan kada je reč o privatnom životu. Retko govori o porodici ili ličnim planovima i većinu vremena posvećuje radu i razvoju tehnologije.

Njegovi saradnici često ističu da ga pokreće gotovo opsesivna ambicija.

Bivši menadžer Scale AI rekao je za Fortune da postoji „samo nekoliko ljudi na svetu na koje biste se kladili da mogu izgraditi ovakav tim“ i da je Veng jedan od njih.

Ambicija koja menja svet

Priča Aleksandra Venga pokazuje kako ponekad najvažnije inovacije ne nastaju u velikim laboratorijama već u garažama, dvorišnim kućama i improvizovanim kancelarijama. I, ta priča je nekako postala sterotip za tehnološke početke.

Od dečaka koji je rešavao matematičke zadatke do čoveka koji danas vodi jednu od najambicioznijih tehnoloških misija sveta, njegova karijera pokazuje kako se vizija, disciplina i hrabrost mogu pretvoriti u nešto mnogo veće od startapa.

Kako sam kaže u jednoj od svojih najcitiranijih rečenica:

„Stvaranje nečeg velikog je lepo, ali i zastrašujuće i bolno iskustvo. Ali ako ne radite više nego što deluje razumno, nikada nećete stvoriti nešto izuzetno.“