Stiv Jegi je američki softverski inženjer, lider u inženjeringu i jedan od najuticajnijih tehnoloških blogera poslednjih dvadeset godina. Često diže prašinu u tech svetu jer su mu dobro poznate njegove slabe tačke. Tako je poznat po otvorenim, često provokativnim tekstovima o programskim jezicima, produktivnosti developera, inženjerskoj kulturi i industrijskim „slepilima“ – od ere velikih platformi do današnjeg talasa veštačke inteligencije i „vibe coding-a“.
Sam kaže da je napisao preko milion linija produkcionog koda u oko 12 jezika i stalno „šaltao“ između IC i menadžerske uloge da bi unapređivao efikasnost timova.
Pola softveraskih inženjera biće otpušteno
U razgovoru za The Pragmatic Engineer Jegi je izneo procenu da bi, u doba AI-ja, kompanije iz grupe Big Tech mogle da otpuste oko 50% softverskih inženjera. Njegovo objašnjenje je jednostavno: tehnološke firme sve više preusmeravaju budžete na GPU infrastrukturu, računarsku snagu, AI tokene i enterprise licence, pa deo tog troška nadoknađuju smanjenjem troškova rada.
„Moraćete da se rešite polovine njih da biste drugu polovinu učinili maksimalno produktivnom“, poručuje Jegi, naglašavajući da se u industriji događa klasična zamena rada kapitalom, samo što je „kapital“ sada računarska moć i modeli.
Ipak, njegova poruka nije samo apokaliptična. Jegi tvrdi da će, paralelno sa rezovima u velikim sistemima, nastati talas inovacija odozdo:
Manji timovi, osnaženi AI agentima, moći će da grade proizvode koje su ranije pravile čitave divizije. „Velike kompanije više nisu prava mera“, kaže Jegi, jer se produktivnost i brzina sada mogu „kupiti“ tehnologijom, ali se kreativnost, hrabrost i preduzetnički impuls i dalje ne mogu automatizovati.
Zašto se Jegi sluša?
Jegijev uticaj nije nastao iz teorije, već iz rada u najtežim okruženjima industrije. Karijeru je započeo početkom devedesetih u GeoWorks-u, a zatim je proveo ključne godine u Amazon-u (1998–2005), u vreme kada se kompanija pretvarala u globalni e-commerce sistem. Tamo je radio na skalabilnim servisima i internim alatima, u kulturi opsednutoj korisnikom i operativnom disciplinom.
U Google-u je proveo 13 godina (2005–2018) kao senior/lead inženjer i lider. Pored rada na oglasima i pretrazi, posebnu težinu ima njegov doprinos infrastrukturi za inženjere kako navode sami inženjeri: Grok, interna platforma za „code intelligence“ koja unapređuje pretragu, navigaciju i razumevanje ogromnih repozitorijuma. Prema dostupnim opisima, učestvovao je i na komisijama za zapošljavanje i vodio je organizacije do oko 150 inženjera što znači da je uticao i na alate i na ljude, ne samo na kod.
Posle Google-a prelazi u Grab kao inženjerski lider, a nakon kratke pauze vraća se 2022. kao Head of Engineering u Sourcegraph, gde radi na AI alatima za developere, uključujući Cody i otvoreni SCIP protokol za code intelligence. U tom smislu, njegov „potpis“ je dosledan: praviti alate koji developere čine bržim i boljim.
Stiv Jegi moć i uticaj
Jegi je širom poznat po blogovima i „rantovima“ – dugačkim, duhovitim i iskrenim esejima koji razobličavaju industrijske navike. Najslavniji je „Google Platforms Rant“ iz 2011, slučajno javno objavljen, u kojem je kritikovao Google zbog slabog platformskog razmišljanja i poručio da je Amazon u tome bio disciplinovaniji. Taj tekst je godinama citiran kao primer kako interna kultura i arhitektura platformi odlučuju ko pobeđuje.
Njegovi eseji su oblikovali razgovore o kvalitetu koda, timskoj dinamici, alatima, produktivnosti i budućnosti programiranja. Čak i kad ljudi ne dele njegove stavove, često priznaju da ume da „pogodi nerv“ industrije i da komplikuje priču tamo gde drugi nude floskule.
Od pisanja koda do upravljanja agentima
Poslednjih godina Jegi je jedan od najglasnijih zagovornika ideje da se razvoj softvera pomera sa pisanja „liniju po liniju“ ka upravljanju AI agentima. U knjizi Vibe Coding: Building Production-Grade Software With GenAI, Chat, Agents, and Beyond (2025), promovišu ideju u kojoj inženjer sve više postaje arhitekta i urednik odnosno neko ko formuliše problem, postavlja kriterijume, vodi agentni proces i verifikuje rezultat.
Tu se uklapaju i njegovi tekstovi koji su izazvali polemike, poput „The Death of the Junior Developer“, gde je tvrdio da AI menja ulazna radna mesta u industriji, jer automatizuje rutinske zadatke koji su ranije bili „trening teren“ za juniore. Kasnije je dodatno nijansirao priču, navodeći da se dinamika može promeniti jer juniori često brže usvajaju AI tokove rada.
Poruka za 2026.
Jegi u svojim tekstovima i gostovanjima ne poručuje da „nema budućnosti“, već da se menja pravilo igre. U velikim firmama biće više pritiska, manje tolerancije za višak i više ulaganja u AI infrastrukturu. Ali istovremeno, nikad nije bilo lakše da mali tim napravi veliki proizvod.
U tom smislu, njegova prognoza o 50% rezova nije samo upozorenje već i poziv da se pređe iz sigurnosti korporacije u zonu inovacije. Ako AI smanjuje cenu proizvodnje softvera, onda se konkurentska prednost vraća na ono što se ne može kopirati: brzinu učenja, kreativnost, hrabrost i sposobnost da se smisli nešto što svetu zaista treba.
