Kada Metju Mekonahi govori o budućnosti, obično to čini u svom prepoznatljivom, opuštenom stilu. Međutim, na nedavnoj javnoj raspravi sa studentima, glumcima i rediteljima o veštačkoj inteligenciji, ton je bio poprilično ozbiljan.
„Ne dolazi. Već je ovde“, rekao je Mekonahi govoreći o veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na filmsku industriju.
Poruka Mekonahija nije bila moralistička, već strateška: umetnici i javne ličnosti moraju pravno i poslovno da zaštite sopstveni identitet, glas, lik, pokrete i prepoznatljive fraze, jer će u suprotnom postati laka meta zloupotrebe.
AI i industrija zabave: Prelomni trenutak
Filmska industrija je već u fazi u kojoj se briše granica između digitalnog i stvarnog. Tehnologija omogućava da glumci izgledaju mlađe i „večno mladi“, kreiranje sintetičkih glasova koji savršeno iznose emociju, generisanje digitalnih replika javnih ličnosti, masovno širenje „deepfake“ sadržaja.
Mekonahi je bio kratak: pasivno protivljenje nije strategija.
„Nije dovoljno sedeti po strani i govoriti da je to pogrešno. To neće trajati“, poručio je u razgovoru sa glumcem Timotijem Šalamejem, zvezdom Dine.
„Poseduj sebe“, holivudska preporuka
Dobitnik Oskara je već preduzeo konkretne korake. Prema pisanju The Wall Street Journal-a, Mekonahi je registrovao niz zaštitnih znakova koji pokrivaju njegov lik, glas i prepoznatljive izraze – uključujući čuvenu frazu „Alright, alright, alright“.
Njegova namera je da stvori pravni „perimetar“ oko sopstvenog identiteta i oteža AI kompanijama ili neovlašćenim akterima da ga simuliraju bez dozvole.
„Želimo da budemo sigurni da se moj glas ili lik koriste samo uz moje odobrenje“, naglasio je.
Ovo više nije pitanje autorskog prava u klasičnom smislu. Ovo je pitanje vlasništva nad sopstvenim identitetom u digitalnoj ekonomiji.
Šta ovo znači za poslovnu zajednicu?
Iako dolazi iz sveta filma, Mekonahijeva poruka ima širu primenu i govori da je brend imovina, da je glas intelektualna svojina, da je prepoznatljivost kapita i da digitalna replika može da postane konkurent originalu.
U eri generativne veštačke inteligencije, svaki preduzetnik, konsultant, edukator ili javna ličnost mora da razmišlja o zaštiti sopstvenog digitalnog identiteta.
Platforme poput YouTube već uvode alate za prepoznavanje zloupotrebe lika i glasa, ali pravni okvir i dalje je nedovoljno definisan posebno kada AI sadržaj nije direktno komercijalan.
Budućnost: „Najbolji AI glumac“?
Mekonahi realno sagledava razvoj tehnologije. Smatra da je moguće da za pet ili deset godina dodele nagrada imaju kategoriju „najbolji AI glumac“.
S druge strane, Timoti Šalame ističe „dvostruku odgovornost“ – etablirani umetnici treba da zaštite prostor za ljude, dok mlađa generacija mora da odluči kako će integrisati AI u kreativne industrije.
„Sanjar u meni želi da omogući devetnaestogodišnjaku da stvori nešto što inače ne bi mogao“, rekao je Šalame, ali je istovremeno naglasio potrebu da se ostane „žestoko zaštitnički nastrojen prema glumcima i zanatlijama“.
Agencija umesto panike
Mekonahijeva poruka nije anti-tehnološka. Može se reći da je poslovna i duboko moralna.
Ako tehnologija menja pravila igre, jedini smislen odgovor je:
- pravna zaštita,
- jasno definisano vlasništvo,
- kontrola nad sopstvenim identitetom,
- aktivno upravljanje ličnim brendom.
„Kada počne da prelazi granicu, bar ćete imati sopstvenu agenciju koja će štititi vaš i vaš rad“, rekao je.
U eri veštačke inteligencije, najvrednija imovina nije samo ono što čovek stvara već je vrednost i ko je on sam. A to vlasništvo mora biti jasno definisano pre nego što neko drugi pokuša da ga preuzme.
