Cena zlata je ostvarila još jedan značajan skok od početka godine usled spoljne ekonomske politike novoizabranog predsednika Trampa. Zlato je skoro probilo 2900$ po unci (31.1 gram) povodom neizvesnosti izazvane na svetskim tržištima oko posledica potencijalnih tarifa.
Zlato je prošlu godinu počelo na ceni od 2000$ po unci i u proteklih godinu dana ostvaruje strmoglav rast.
Tarife kao pogon za zlato
Istorijski zlato je generalno sredstvo koje najbolje rezultate ostvari u vremenima krize i neizvesnosti. Žuti metal se tretira kao “investicija sigurnog utočišta” od svetskih nepogoda. Najavljene tarife su ulile zabrinutost među preduzećima i investitorima za kakve posledice bi one imale po svetsku trgovinu i ekonomsko blagostanje. Mnogi investitori uoči ove zabrinutosti su odlučili da se obezbede u zlatu, kao forma osiguranja od potencijalnih ekonomskih nepogoda, što je i dovelo do ovog značajnog rasta u ceni početkom ove godine.
Trampove tarife bi mogle da pogode Meksiko, Kinu, Kanadu i Evropsku Uniju
Troškovi tarifa se uvek u krajnjoj liniji prenesu na same potrošače, firme povećaju svoje cene za iznos tarifa što dovodi do pada konkurentnosti tih firmi jer će potrošači tražiti alternative – ili dovodi do pada ukupne kupovne moći ako su u pitanju proizvodi koji će potrošači nastaviti da kupuju uprkos većoj ceni.
Cilj tarifa je da uravnoteži bilans između Amerike i njenih najvećih trgovinskih partnera, s kojima Amerika beleži trgovinski deficit. Pored toga je cilj da se ostvare veći prihodi za državu kroz oporezivanje ove robe kako bi se smanjio deficit američke vlade. Iako ovo zvuči dobro za Ameriku na papiru, u realnosti će potrošači biti postavljeni u lošiju poziciju a ostvareni prihod će biti proporcionalno jako mali.
Još jedan problem tarifa je potencijalno započinjanje trgovinskog rata. Ukoliko druge zemlje poput Kine ili kolektivne Evropske Unije odluče da odgovore sa sopstvenim tarifama možemo da se nađemo u negativnoj spirali sa sve više i više tarifa. Ovakav splet okolnosti može značajno oštetiti svetsko ekonomsko blagostanje. Ova briga je ono što je mnoge investitore poguralo da spekulišu u zlatu, kako bi se obezbedili ukoliko dođe do ovakvih pometnji.
Zlato kao štit od krize
Prema istraživanju američkog fonda Invesco iz 2023. godine, 96% centralnih banaka tretira zlato kao sigurnu investiciju. Ovo nije samo mišljenje centralnih banaka, već i primer koji slede. U protekle 3 godine centralne banke širom sveta su kupile preko 3000 tona zlata za svoje trezore.
Zlato se dokazalo kao štit od inflacije i kao sredstvo koje efektivno prolazi kroz krize. Ako pogledamo 2008. kada je čitav svet prolazio kroz veliku recesiju, američka berza S&P 500 je izgubila gotovo 50% svoje vrednosti dok je cena zlata skočila za 25%.
Zatim, uoči kovid pandemije, zlato je ostvarilo svoj tadašnji maksimum od 2074$ po unci. Isti nivo zlato je dostiglo nakon izbijanja rata u Ukrajini, i dodatan skok nakon konflikta u Izraelu. Pored toga, najznačajniji skok zlato je ostvarilo usled globalno visoke inflacije koja hara svetom proteklih par godina.
Zlato kao forma dugoročne štednje
Zlato se gleda kao dugoročna investicija, cilj nije da se ostvari brza zarada, već da se kupovna moć dugoročno štiti od inflacije i od svetskih nepogoda. Zlato u mnogim investicionim portfeljima vrši funkciju diverzifikacije i osiguranja.
Postojali su periodi stagnacije cene zlata ili čak i volatilnosti i opadanja. Pogotovo ako pogledamo period od 2012 do 2019, gde je cena zlata plutala staganantno. U tom periodu je inflacija bila niska, svetske tenzije niže i svetske privrede i berze su beležile rast. U takvom okruženju investitori su umesto zlata se okrenuli akcijama i drugim ulaganjima zbog veće zarade.
Zlato je najbolje tretirati kao dugoročnu formu štednje i zaštite od inflacije. Dakle, ako gledate koja je cena zlatne poluge ili kovanice, treba imati na umu da je to investicija koju ćete duže držati. S obzirom da smo u proteklih 5 godina svi svedoci rastuće svetske nestabilnosti, nije čudo što se sve više investitora okreće zlatu.
