Kompanija OpenAI, tvorac najpoznatijeg četbota na svetu ChatGPT, predstavila je novi veb pretraživač Atlas koji obećava pametnije i efikasnije pretraživanje interneta. Ali, u zamenu za ovu uslugu, traži dozvolu da posmatra i pamti sve što radite onlajn.
Prema prvim analizama, kako piše u saopštenjima matične kuće, Atlas nadmašuje i Google Chrome po količini prikupljenih podataka o korisnicima. Ne samo da beleži koje sajtove posećujete, već i čuva „uspomene“ o tome šta ste gledali i radili na tim stranicama. U određenim situacijama čak može da preuzme kontrolu nad vašim kursorom i sam „surfuje“ u vaše ime.
Veštačka inteligencija kao navigator interneta
Cilj Atlasa, kako objašnjava Adam Fraj, vođa projekta u OpenAI-ju, jeste da ChatGPT „radi zajedno s korisnikom dok pretražuje internet“. Atlas zamenjuje Google kao glavni izvor informacija, a u gornjem desnom uglu pojavljuje se dugme „Ask ChatGPT“, pomoću kojeg korisnik može da postavlja pitanja, traži sažetke članaka ili analizu podataka.
Atlas se integriše sa ChatGPT-jem i koristi „memorije“, male pakete informacija koje beleže činjenice i navike korisnika. Na primer, možete mu reći:
„Otvori stranice sa novogodišnjim dekoracijama koje sam gledao prošle nedelje“ i Atlas će ih pronaći sam.
Pretraživač ne pamti samo adrese sajtova, već i pojedine „činjenice i uvide“ koje samostalno sažima na OpenAI serverima. Na osnovu toga prepoznaje da li planirate putovanje, koju avio-kompaniju volite ili koje aplikacije koristite. Na početnom ekranu potom nudi personalizovane preporuke poput: „Pronađi recept za brz ručak sa paprikom.“
Gde je granica?
Što se pitanja privatnosti tiče, OpenAI tvrdi da Atlas ne pamti poverljive podatke poput lozinki, brojeva računa ili ličnih dokumenata. Testovi organizacije Electronic Frontier Foundation pokazali su da sistem može da zadrži osetljive informacije, čak i medicinske ili seksualne prirode, navode iz OpenAI-ja i uveravaju da su sistemi unapređeni.
U teoriji, korisnici mogu da upravljaju „memorijama“ Atlasa: da zabrane pamćenje određenih sajtova, obrišu istoriju ili izbrišu pojedinačne podatke. Ipak, te kontrole su složene, a memorije pretraživača i dalje se čuvaju na serverima do 30 dana.
Atlas poseduje i „inkognito“ režim, ali, kao i kod Chrome-a, taj način rada ne skriva tragove od samog ChatGPT sistema niti od veb stranica koje posećujete.
Kome pripada vaša digitalna senka?
Kompanije često tvrde da korisnicima daju „potpunu kontrolu“ nad privatnošću. Ali, sada je puštanje Atlasa u etar pokrenuo nebrojeno komentara i pitanja pa oni stručniji primećuju da je privatnost često iluzija. „Mnoštvo opcija nije isto što i stvarna kontrola,“ piše autor, Džefri Fovler iz WP poredeći korisničke postavke sa komandnom tablom aviona: složene su, ali nisu dostupne svakome.
OpenAI, za sada, nema oglašivački biznis, što znači da prikupljene informacije ne koristi za prodaju reklama – barem zasad i barem tako kažu iz kompanije. „Ipak, mnogi se pitaju: da li će vlade moći da zahtevaju uvid u korisničke „memorije“, posebno ako one sadrže osetljive pretrage ili podatke o aktivnostima koje su u nekim državama zabranjene?“ piše Fovler.
Nova era pretraživanja i nova dilema
OpenAI tvrdi da Atlas koristi podatke isključivo radi poboljšanja svojih funkcija, a ne za profilisanje korisnika kao na društvenim mrežama. Takođe, sadržaj koji korisnici pretražuju nije automatski uključen u obuku budućih AI modela, osim ako to eksplicitno ne dozvole.
Ipak, činjenica da veštačka inteligencija sada može samostalno da upravlja vašim pretraživačem, obavlja kupovine, otkazuje pretplate i piše mejlove – otvara potpuno novo pitanje poverenja. Koliko je bezbedno prepustiti „digitalnom pomoćniku“ pristup svim lozinkama, računima i ličnim navikama?
„Kao i mnoge tehnološke inovacije, Atlas donosi komfor, ali i cenu – cenu u vidu privatnosti. Brže i „pametnije“ pretraživanje interneta možda je korak napred u efikasnosti, ali i korak dublje u sferu u kojoj veštačka inteligencija ne samo da razume šta radimo — već i ko smo“ piše Fovler.
