Banke postaju vodeći kupci obveznica nekih vlada evrozone, koristeći prednosti porasta kamatnih stopa dok Evropska centralna banka (ECB) nastoji da smanji svoje prisustvo na tržištu.
Vladama evrozone su potrebni privatni kupci da pokupe oko 400 milijardi evra dodatnog duga ove godine.
Potrebe za finansiranjem i dalje su velike zbog energetskog šoka koji je usledio nakon ruske invazije na Ukrajinu, dok će ECB, veliki kupac poslednjih godina, uskoro početi da smanjuje obveznice koje drži na svom bilansu od 8 biliona evra, jer, kako ocenjuje Reuters, pooštrava monetarnu politiku u cilju obuzdanja inflacije.
Masovne kupovine centralne banke godinama su održavale niske troškove zaduživanja i volatilnost, tako da je ključno pitanje sada ko ulazi kada ECB izlazi, pita se britanska agencija, prenosi Investitor.
Prodaja obveznica direktno krajnjim investitorima od strane bankarskih sindikata do sada ove godine pokazuje da trezori banaka kupuju mnogo veći deo duga nekih zemalja, prema podacima dužničkih agencija i Refinitiva IFR-a, budući da rastuće kamatne stope povećavaju privlačnost državnih obveznica.
„U mnogim transakcijama oni su najveći kupci“, rekao je Pjer Blandin, globalni šef suverenog, nadnacionalnog i agencijskog dužničkog kapitala u Credit Agricole CIB, koji je dogovorio mnoge ovogodišnje poslove.
Zvaničnici kažu da trezori banaka obično kupuju obveznice koje dospevaju do 10 godina, ali je potražnja takva da su postale vodeći investitori u dugotrajnijoj prodaji duga.
Oni su bili najveći kupci u prodaji duga Evropske unije ovog meseca, kupivši skoro 50% sedmogodišnjih obveznica i 35% 20-godišnjih obveznica. Prošlog septembra kupili su 26% petogodišnjih obveznica i 21% 30-godišnjih, daleko iza menadžerskih fondova, na drugom mestu.
Banke su takođe preuzele 39% italijanskog 20-godišnjeg duga u januaru, dok su menadžeri fondova preuzeli 25%. U 16-godišnjoj prodaji duga prošle godine, banke su kupile 29%.
“Potražnja od strane trezora banaka u poslovima je zapravo čak i jača od onoga što se vidi u statistici, jer im se generalno dodeljuje niži udeo svojih naloga od nekih drugih investitora”, rekao je direktor belgijske agencije za dug Marik Post.
Bankarske institucije su preuzele 30% 30-godišnje prodaje belgijskog duga u februaru, u odnosu na 10% pre godinu dana.
Podaci ne daju pregled o kojim se bankama tačno radi, ali sve one imaju tendenciju da kupuju državni dug prvenstveno svoje matične zemlje.
Grupa državnih obveznica evrozone s negativnim prinosom, koja je u januaru 2022. iznosila gotovo 50% tržišta, nestala je kako su stope naglo porasle. Širom Evrope, prinosi na obveznice su na višegodišnjem vrhuncu.
Obaveze banaka
Banke moraju držati određeni iznos visokokvalitetnih likvidnih sredstava, gotovine i državnih obveznica, kao zaštitnu granicu likvidnosti iz regulatornih razloga, podseća Reuters.
“Kako prinosi na obveznice rastu u odnosu na swap stope, za njihove trezore postaje privlačnije da kupuju obveznice umjesto da drže gotovinu”, smatra Danijel Giljo, viši službenik za upravljanje imovinom i pasivom u BNP Paribas Fortis u Briselu.
Swap stopa je fiksna stopa koju investitori plaćaju da bi se zaštitili od rizika kamatnih stopa, primanjem plaćanja po promenjivoj stopi.
Investitori kao što su banke često plaćaju swap stopu i štite svoju izloženost prilikom kupovine ovih obveznica, tako da viši prinosi na obveznice takođe čine taj trošak zaštite prihvatljivijim, kažu analitičari.
“Mislim da smo ove godine kupili više obveznica nego cele prošle godine”, rekao je Giljo.
Neke banke imaju druge podsticaje da kupuju više obveznica. Italijanska Intesa Sanpaolo je početkom 2023. kupila oko 10 milijardi evra državnih obveznica kako bi zamenila rizično ponderisanu imovinu koju je smanjila.
Međutim, ostaje da se vidi da li će trezori banaka proširiti svoju kupovinu. Udeo obveznica koje su kupili u vladinim sindikacijama ove godine je porastao za oko 2 procentna poena u celom evropodručju, i dalje na drugom mestu nakon menadžera imovinom, saopštila je Deutsche Bank.
Napominje da je kupovina od strane menadžera imovinom smanjena za sedam procentnih poena, dok je potražnja penzionih fondova i osiguravača uglavnom ostala nepromenjena.
 nastoji da smanji svoje prisustvo na tržištu.){kind=link}