AMERIČKA INVAZIJA NA IRAN DRASTIČNO JE povećala neizvesnost na globalnom finansijskom tržištu, premda su predvidljivost i stabilnost još od početka novog Trampovog mandata bile retke pojave na investicionom horizontu. Povišene cene sirove nafte i ograničena ponuda pojedinih vrsta energenata zakomplikovale su nastup prosečnog ulagača, pa ni za pronalazak sigurnih utočišta nisu mnogo koristili klasični obrasci iz prošlosti.
U tekuću investicionu godinu ušli smo sa velikim bagažom geopolitičke neizvesnosti koju je donela nova američka administracija. Drakonske američke carine koje su uništile višedecenijske trgovinske odnose sa najvećim partnerima SAD, te prevelika lakoća u kreiranju spoljne politike na bazi sirove snage, donele su u 2025. pad dolara prema korpi glavnih svetskih valuta od oko 10 procenata i minus od oko 12 odsto prema evru.
Cena zlata, pak, išla je suprotnim smerom, pa je zabeležila skok od oko 66 odsto, što je više nego duplo veći dobitak u odnosu na godinu svetske ekonomske krize, krize javnog duga evrozone ili pandemije.
Usled povišene inflacije, američka centralna banka, Fed, oklevala je sa bržim spuštanjem kamata, a za 2026. bila su očekivana dva smanjenja koja bi donekle ublažila već duži period prisutan ambijent skupljeg zaduživanja. Ohrabren uspešnom brzopoteznom intervencijom u Venecueli, Tramp je krajem februara pomalo iznenađujuće otvorio vrata širokoj krizi na Bliskom istoku, čije se rešenje ni dan-danas ne nazire. Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina globalne proizvodnje nafte, postao je verovatno najcitiranija geografska kota i glavni sastojak u slagalici svakog investicionog portfelja.
A da, slično 2022. i početku rata u Ukrajini, nafta ne bude jedina adekvatna investiciona strategija, pobrinuo se nastavak buma na polju veštačke inteligencije (AI), koji je tržištu akcija u proseku doneo solidne dobitke i zasad odagnao recesione strahove u američkoj privredi.
ZLATO – Početak godine zlato je dočekalo na prilično visokim kotama koje su u sebi sadržale povišeni puls inflacije od 2022. naovamo, ali u još većoj meri posledice ishitrene Trampove spoljne politike i nastavka ekonomske politike veoma dubokih budžetskih deficita. Zlato je početkom godine dostiglo istorijski maksimum od skoro 5.600 dolara po unci, povrh snažnog rasta iz prethodne godine koji je imao i dosta špekulativnog prizvuka.
Suprotno očekivanjima i teorijskim šablonima, početak rata u Iranu doneo je oštru korekciju u ceni zlata, koje je zabeležilo najbrži silazni trend još od svetske ekonomske krize. Faktički, za svega 91 dan zlato je uknjižilo minus veći od 20 procenata, a sličan nivo gubitaka održao se i do početka oktobra.
Osim dobitonosnih prodaja koje su usledile nakon golemih dobitaka, cenu zlata pritisle su i pojedine centralne banke koje su prodavale rezerve u situaciji monetarne nestabilnosti i nelikvidnosti javnih finansija.
Pojačani pritisak na zlato doneli su i imenovanje novog čelnika Feda, Kevina Vorša, koji je tokom karijere bio zagovornik oštre borbe sa inflacijom i jake nacionalne valute, te postepeni rast prinosa na državne obveznice koje su se ponovo počele nametati kao kredibilna investiciona alternativa.
DRŽAVNE OBVEZNICE – Već sa prvim udarima po rafinerijama na Bliskom istoku bilo je jasno ne samo da će uslediti povišene cene sirove nafte već i da se može zaboraviti na dosadašnju monetarnu politiku glavnih svetskih centralnih banaka. Evropska centralna banka (ECB), koja je pre sukoba u Iranu bila na putu da čitavu godinu zadrži kamatu nepromenjenom usled dostignutog targeta inflacije, već u junu je podigla kamate.
S druge strane, američki Fed je to učinio u septembru, sa povećanim izgledima za još jednu sličnu odluku do kraja godine. I pre nego što su reagovale centralne banke, prinosi na državne dužničke hartije zabeležili su nagli rast. Tako je prinos na američke 10-godišnje obveznice još tokom američkih napada u martu stizao nadomak 4,5 odsto, što je bio signal Trampu da započne primirje i potraži izlaz iz ovog sukoba.
Ova „crvena linija“ pokazala se kasnije isuviše niskom s obzirom na to da je tokom septembra prinos na repernu obveznicu premašio prag od pet procenata.
Kako raste prinos na obveznice (i pada cena), njihova atraktivnost se povećava, ali to svakako ne predstavlja sigurno utočište ulagačima ako se taj trend nastavi. Svako ko je kupio dugoročnu državnu obveznicu početkom sukoba u Iranu beleži trenutno kapitalne gubitke jer je došlo do još većeg rasta prinosa i pada cene.
Stoga su se ulagačima kao bolje rešenje pokazali kratkoročni trezorci (do šest meseci), koji nude skromniju zaradu (do četiri odsto), ali i njenu izvesnost s obzirom na kraći rok dospeća.
VALUTE – Nakon prošlogodišnjeg velikog slabljenja, američki dolar je ove godine ojačao preko četiri odsto u odnosu na korpu glavnih svetskih valuta i preko pet procenata u odnosu na evro. Ovaj trend u velikoj meri je posledica rasta kamata na američke dužničke hartije (10-godišnje obveznice nose prinos od 5,3 odsto), ali i činjenice da je dolarska imovina i dalje najlikvidnija na svetu i poprište tražnje u uslovima kriza, čak i kada postoji izraženo nepoverenje prema američkoj administraciji.
Tradicionalno sigurno utočište investitora, švajcarski franak, takođe je oslabio prema dolaru za oko pet procenata, dok je japanski jen, kao posledica ultralabave monetarne politike centralne banke Japana, ostao na margini nekadašnje uloge valute kao sigurnog utočišta.
AI REVOLUCIJA, NAFTNI SEKTOR – Slično periodu pandemije, kada su najveće tehnološke kompanije „zacementirale“ svoju ulogu ključnih biznisa bez kojih nije moguće funkcionisanje svetske privrede, ove godine je AI sektor bio nosilac rasta tržišta i nudio najbolje investicione alternative za zaštitu i uvećanje vrednosti imovine. Bilo da su to proizvođači i dizajneri čipova od kojih zavisi izgradnja nove tehnološke infrastrukture, najveće tehnološke kompanije kao pružaoci cloud usluga ili bočni biznisi bez kojih nije moguće funkcionisanje data centara, ova ulaganja su donela natprosečne prinose, daleko iznad ovogodišnjeg solidnog učinka indeksa S&P 500.
Pored ulaganja u AI oblasti, visoke cene sirove nafte i energenata omogućile su, nakon perioda 2022–2023, još jednu odličnu godinu za naftni sektor, koji je iz faze prežaljenosti u vreme pandemije, zahvaljujući geopolitičkim sukobima, iznedrio više nego snažne biznise sa visokim kapitalnim dobicima i jakim dividendnim prinosima. Portfelj ulagača koji se barem delimično nije opredelio za ove investicione alternative teško da je uspeo da zaštiti vrednost imovine u uslovima povišene inflacije.
Uprkos rastu kamata, to nisu uspeli da učine ni ovdašnji deponenti koji predstavljaju najbrojniju klasu ulagača, ali ni građani koji poseduju preko 10 milijardi evra koje na računima banaka drže po viđenju. Ovogodišnjim gubitnicima mogu se dodati i rani kupci državnih dužničkih hartija, te građani koji su se tiskali u redovima za fizičko zlato na vrhuncu pomame za ovom imovinom koja istorijski, ali ne i na kratke staze, čuva vrednost novca.
