- Aleksandar Kavčić je profesor na Carnegie Mellon University i osnivač Fondacije Alek Kavčić
- Poznat je po svom patentu za čitanje zapisa sa magnetnih memorija koji se koristi u milijardama računara i diskova širom sveta.
- Aleksandar Kavčić je kroz svoju fondaciju pokrenuo projekat besplatnih udžbenika, a nedavno je saopšteno da je za iduću školsku godinu isporučeno nešto više od 30.000 udžbenika školama širom Srbije
Kako ste zaradili prvi novac?
Kao student sam držao privatne časove matematike i fizike.
Ko je osoba od koje ste najviše naučili?
Svakako sam najviše u struci naučio od svojih profesora. Ali ako je reč o naučenim normama ponašanja, moralu, opštim vrednostima… sve sam najverovatnije poprimio od roditelja.
Koja je vaša najveća životna promena?
Svakako je to bio odlazak u inostranstvo, još u toku studija. U vrlo kratkom roku sam, silom prilika, morao da se osamostalim. Odjednom više oko mene nije bilo infrastrukture podrške (porodica, rodbina, prijatelji), i to je bio trenutak sazrevanja.
Šta je za vas novac?
Novac je pre svega platežno sredstvo kojim se vrednuje imovina i rad. Ali kada se novac nađe na gomili, onda postaje i sredstvo pomoću kojeg se mogu ostvariti i neki viši ciljevi. Nije svakoj osobi isti taj viši cilj, tako da tek kada neko poseduje novac na gomili, možete zapravo spoznati, videvši kako rukovodi novcem, koji su to viši ciljevi i sistemi vrednosti koje ta osoba podržava.
Koji je vaš najveći poslovni propust?
Ja nisam bisnismen, tako da se ne mogu pohvaliti poslovnim uspesim, ali isto tako ne mogu da kažem ni da sam imao poslovne propuste. Mene biznis ne zanima. Mene zanimaju nauka, obrazovanje… i opšte dobro koje se može ostvariti pomoću nauke i obrazovanja.
Koga pitate za savet kada donosite važnu odluku?
Važne odluke neminovno imaju odraz na život porodice, tako da i savet tražim u krugu porodice.
Koje su danas po vašem mišljenju najcenjenije vrline?
Ako me pitate koje su vrline danas prepoznate u društvu kao najcenjenije, moram da priznam da kao društvo sve više klizimo u deflaciju vrlina. Bojim se da se epiteti „sposoban“, „snalažljiv“, „uspešan“ sve više cene u društvu, a u stvari su to sinonimi za osobine ljudi koji umeju da se na razne invetivne (čak i nezakonite i moralno upitne) načine okoriste o druge zarad ličnih interesa. Naravno, prave vrline su one koje su nezavisne od imovinskog stanja… integritet, altruizam, marljivost.
Ko je za vas ‘čovek od boniteta’?
Čovek mora da odživi svoj vek, i da celokupnim svojim životnim delom, opravda taj epitet. Gandi, Mandela, Tesla, Njutn, Majka Tereza… i mnogi drugi.
Kako će izgledati svet 2050. godine?
Ne znam. Nadam se da će biti bolji. Društvo je sklono oscilacijama. Zasićenje jednim trendom neminovno dovodi do favorizacije suprotnog trenda. Na primer, u periodu nakon Drugog svetskog rata, došlo je do favorizovanja socijalne pravde (koja se ogledala u poboljšavanju obrazovnih i zdravstvenih sistema širom sveta). Taj se trend preokrenuo u surovu i nepravednu privatizaciju, a ja se nadam da ćemo se vratiti favorizaciji opšteg dobra i suzbijanju privatizacije službi od opšteg interesa.
