Bonitet upitnik: Tamara Jokanović

• Tamara Jokanović je članica Izvršnog odbora i direktorka marketinga (CMO) u Saga Group a Noventiq Company

• Pre toga, radila je u McCann Erickson Public Relations i bila direktorka Represent Communication

• Tamara Jokanović, završila je Fakultet političkih nauka.

Kako ste zaradili prvi novac?

Prvi novac, ako ne računamo dečje preduzetničke poduhvate poput čišćenja dvorišta i džeparca od bake, zaradila sam poprilično rano, sa oko 16 godina. Bile su to 90-e, nije bilo novca i bio je rat, pa je svaka prilika za bilo kakvu zaradu bila blagoslov. Moj prvi posao tada bio je uloga u spotu lokalnog pevača dok sam se bavila manekenstvom. Od prvog zarađenog novca kupila sam sebi i sestri nešto garderobe. Nas dve smo dobile bar deo onoga što smo želele, a roditelji su bili srećni što smo ipak kao porodica našli načina da jedni drugima ispunimo želje skoro pa nemoguće u tom trenutku, kao i da smo naučili prvu pravu životnu lekciju – da se novac teško zarađuje i da se svaki doprinos vrednuje.

U narednim godinama (tokom studija pogotovu) radila sam razne poslove i nisam se libila i razmišljala je li mi taj neki posao “ispod časti”. Radila sam i kao spremačica u hotelu na moru preko studentske zadruge kako bismo drugarica i ja “otišle na letovanje” a ujedno imale i sopstveni džeparac, zatim kao promoterka na različitim događajima, a onda i u press clipping agenciji čitajući novine i izdvajajući ključne reči, što je kasnije i odredilo moj karijerni put.

Ko je osoba od koje ste najviše naučili?

Tokom svog životnog i poslovnog razvoja učila sam od mnogih ljudi. Nikada samo od jednog, jer verujem da je učenje kontinuirani proces koji uključuje različite izvore i perspektive. Učila sam i kako treba i kako ne treba. I danas slušam ljude oko sebe i osluškujem njihove potrebe i reakcije na različite stilove življenja, roditeljstva, liderstva i upravljanja, jer jedino tako možemo da sagledamo stvari iz različitih uglova.

Često se „stavim u tuđe cipele“ samo da bih razlučila ili predvidela neke reakcije, ali moram priznati da su mi neki stavovi i mišljenja, a na kraju i (ne)dela, i dan danas ozbiljna enigma. U tom procesu sam i sama često bila mentor, kako zvanično tako i nezvanično, i puno sam naučila ne samo od svojih nezvaničnih mentora već i od svojih mentija.

Dodatno, mislim da ne treba zanemariti ni sopstvene nasledne faktore i gene, koje svako od nas nosi u sebi i ispoljava manje ili više. Rane faze mog učenja i modeli ponašanja sigurno su proizašli iz moje primarne porodice, što se trudim da danas prenesem svojoj deci i usadim im prave vrednosti.

Koja je vaša najveća životna promena?

Najveća životna promena dogodila se kada sam dobila prvo dete. Tada počinjete da sagledavate stvari iz potpuno drugačije perspektive. Prioriteti se menjaju i reagujete zrelije na životne izazove. Druga velika promena desila se kada sam napustila sigurnu poslovnu luku posle 18 godina i prešla u novu kompaniju i industriju koju sam samo površno poznavala. To mi je otvorilo nove vidike, i poslovno i privatno.

Šta je za vas novac?

Rasla sam tokom 90-ih, u porodici koja nije bila imućna. Kroz svoje odrastanje i karijeru nisam imala bilo koga da mi finansijski pomaže. Morala sam mnogo da radim, učim i dokazujem se da bih stigla do mesta gde sam danas i u tim procesima često nije bilo novca. Danas, za mene novac predstavlja sigurnost, ali i dalje cenim prave vrednosti koje nisu vezane za materijalno. Samo ću reći da je spavati mirno – neprocenjivo bogatstvo!

Koji je vaš najveći poslovni propust?

Svako iskustvo, pa i ono koje se može smatrati propustom, posmatram kao priliku za učenje i rast. Ipak, smatram da je jedan od najvećih poslovnih propusta nepravovremeno reagovanje na nepoštovanje bilo koje vrste. Takve situacije uvek imaju dugoročno negativne posledice jer osoba ili osobe obično nastaviljaju da koriste percepciju tuđe slabosti u svoju korist. Zato je važno pokazati jasan stav, dati pravovremeni feedback, postaviti granice i demonstrirati odlučnost, koliko god da je odluka koju donosite teška. U suprotnom, ljudi obično koriste tu situaciju na razne načine – spinuju, ne izvršavaju poslovne obaveze, prebacuju odgovornost, šire glasine…Da konkretizujem, jedan od mojih najvećih poslovnih propusta tokom, sada već skoro dvadesetogodišnje karijere bilo je nepravovremeno “otklanjanje” toksičnih ljudi iz kolektiva.

Koga pitate za savet kada donosite važnu odluku?

Ne pitam za savet u trenutku kada donosim važnu odluku. “Ispipavam teren” u procesu preispitivanja odluke, mada ti procesi nekad znaju da budu i prekratki😊 U zavisnosti o čemu se radi, najčešće za savet pitam ljude koji su prošli kroz slične situacije i čije mišljenje cenim – svoje najbliže saradnike, prijatelje, sestru ili supruga. Obično su to ljudi različitih profila i oni koji imaju bogato životno i poslovno iskustvo. Nekada, volim da čujem i ljude koji uopšte nemaju iskustva u tim sferama, da vidim kakvi su njihovi pogledi na stvari sa kojima nemaju dodirnih tačaka, jer su “neinficirani”. Mada, moram da priznam da mi je osim rezonskog sagledavanja činjenica koje apsolutno uzimam u obzir i kojima se rukovodim u donošenju zaključaka, sopstvena intuicija često najverniji pokazatelj ispravnosti odluke koju donosim. I retko kad me prevari.

Koje su danas po vašem mišljenju najcenjenije vrline?

Iskrenost, posvećenost i sposobnost prilagođavanja promenama. Iako iskrenost nije uvek popularna, verujem da je temelj svakog uspešnog poslovnog, ali i privatnog, odnosa.

Ko je za vas ‘čovek od boniteta’?

Za mene, to je osoba koja drži do svojih principa i vrednosti bez obzira na okolnosti. To je neko ko uvek stoji iza svojih reči i dela, pokazuje integritet i doslednost u svim aspektima života. Ovakva osoba poseduje moralnu hrabrost, spremna je da se suoči s izazovima i donosi odluke koje su u skladu sa njenim etičkim stavovima, čak i kada su te odluke teške ili nepopularne. Čovek od boniteta inspiriše i druge da budu bolji, služi kao primer i uzor svojim ponašanjem i postignućima.

Za mene lično, takva osoba je bio moj pokojni otac. Bio je čovek koji je uvek držao reč i govorio da je najvrednije što čovek ima čist i neukaljan obraz. Danas, i sama pokušavam da primenjujem isti princip u svim aspektima svog života.

Kako će izgledati svet 2050. godine?

Jako teško pitanje, jer ako pogledate koliko se svet promenio u poslednjih 25 godina gde od “tarabe” imamo pametne telefone i upotrebu veštačke inteligencije u skoro svim procesima, teško je predvideti šta nas čeka u narednih 25! Oni koji to znaju već se spremaju da svoje bankovne račune umnože po nekoliko stotina puta😊

Trendovi nam svakako mogu dati neka predviđanja koja nam donekle mogu dati uvid u budućnost. Ekonomski, verujem da se očekuje dalje produbljivanje globalizacije, ali uz veći fokus na održivost i društvenu odgovornost. Klimatske promene će oblikovati globalne politike i ekonomske strategije, a prelazak na obnovljive izvore energije postaće imperativ. Tehnološki napredak će nastaviti da redefiniše naš svakodnevni život. Veštačka inteligencija i mašinsko učenje će biti integrisani u gotovo sve aspekte poslovanja i života. Pametni gradovi će koristiti IoT za upravljanje resursima i infrastruktura će postati inteligentnija, efikasnija i ekološki prihvatljivija. Svet će postati povezaniji, čije prve korake vidimo već danas u remote radu, ali postaćemo i suočeni sa izazovima privatnosti i bezbednosti podataka, što već i danas jesmo. Digitalna pismenost i kritičko razmišljanje biće ključne veštine u obrazovanju. Radna mesta će se drastično promeniti, a biotehnologija će napraviti revoluciju u medicini, omogućavajući produženje ljudskog veka.

Sve u svemu, verujem da će svet 2050. biti uzbudljivo mesto, prepuno mogućnosti, ali i izazova. Na nama je da se prilagodimo, učimo i inoviramo kako bismo oblikovali bolju budućnost za sebe a pogotovu za generacije koje dolaze. Samo ću za kraj reći – neka je sa srećom! Biće nam potrebna…