Broj 1 kreditor na srpskom tržištu

Poslednji članci iz ove rubrike

„OTP banka Srbija, nastala iz Vojvođanske i OTP banke, sada je po visini aktive  druga najveća banka. Međutim, u velikom delu smo ostvarili lidersku poziciju na domaćem tržištu. OTP Banka je postala lider u kreditiranju stanovništva i privrede, vodeća banka u faktoring poslovima, broj jedan lizing kompanija na tržištu kao i Banka sa najvećim brojem transakcija e-komercu. Usmerenost na klijente i njihove potrebe, dalja digitalizacija i orijentisanost ka zelenoj ekonomiji će biti naši prioriteti u poslovanju.“

Ovim rečima Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija, za „Svet bankarstva i investicija“ počinje razgovor. Teme nepresušne, a sagovornik inspirativan – završetak procesa integracije dve banke i nastajanje nove OTP banke Srbija, poslovanje i izazovi u pandemiji, ubrzanje digitalizacije, zelena ekonomija, nezaustavljiv rast i razvoj, trendovi… U trenutku pisanja teksta stigla je i vest da je prvi čovek OTP banke proglašen za SAM menadžera godine, a da je eCommerce Asocijacija Srbije dodelila OTP banci Hot Spot eCommerce Awards 2021 nagrade za Extraordinary Online Payment Experience i za Best eCommerce Implementation Partner. Po svemu ova 2021. za Predraga Mihajlovića biće godina za pamćenje. 

Sa 4,2 milijarde evra plasiranih u kredite stanovništvu i privredi ste banka broj jedan u Srbiji. Kakva je struktura kredita, šta je ono što se pokazalo kao trend u pandemiji i zaduživanju?

Mi smo jedna od banaka u okviru OTP Grupe koja ima ujednačenu kreditnu aktivnost prema građanima i privredi, s tim da je blaga prednost u korist finansiranja stanovništva. Nama je cilj da ostanemo banka univerzalnog tipa. Gro banaka koje posluju u Srbiji su klasične banke, ali nemaju sve istu strukturu izloženosti prema građanima i privredi. U poslednje dve-tri godine primetan je izrazit rast finansiranja stambene gradnje i kupovine stanova i tražnje za stambene kredite. Mi to prvi primećujemo jer svaka peta nekretnina koja je kupljena kreditom je zapravo kupljena kreditom OTP banke. To su hiljade porodica koje sada imaju svoj dom i kojima smo mi dali najbolje uslove da mogu da reše ovako veliko životno pitanje. Uz to, značajna je tražnja za gotovinskim kreditima. To su dva glavna proizvoda namenjena stanovništvu gde je tražnja najizraženija. Kada je reč o privredi, najzastupljeniji su krediti za obrtna sredstva, dok investicioni krediti polako preuzimaju određeni deo u okviru našeg portfelja, što znači da naša privreda veruje u ekonomiju i ulaže na duži rok. 

Danas, OTP banka je prva banka na tržištu po pitanju tržišnog učešća u oblasti kredita sa 16,7%, pri čemu je u segmentu fizičkih lica ostvaren godišnji rast od oko 12%,  a u segmentu privrede od 6,1%. 

Integracija je završena, Vojvođanska i OTP banka sada uveliko posluju pod jednim imenom. Koji su bili najkompleksniji izazovi integracije i kako ste ih rešili? 

Svaka integracija je i karijerni izazov. Privilegija je učestovati u takvom procesu. Imao sam sreću da sam učestvovao u dve najveće integracije na tržištu ne samo po broju podataka, sastanaka, klijenata, već kompleksnosti celog procesa. U svetu se dešavaju trilioni evra integracionih procesa, a samo 30-40 odsto svih integracija ikada ostvare svoje strateške i finansijske ciljeve. Zajedničko kod svih tih integracija je stres koji zaposleni prolaze. Za razliku od većine kolega u drugim bankama u tom trenutku dok vi obavljate posao to morate da činite na dva koloseka. Prvi da radite tekuće poslove, a istovremeno i integracione. Kada se na to dodaju banke sa različitim proizvodima, korporativnim kulturama, strateškim ciljevima, to je dosta izazova koje morate da prebrodite. Pri tom, mi smo imali situaciju da se sve to obavlja u vreme pandemije, gde zaposleni nisu mogli da budu fizički prisutni i da komuniciraju jedni sa drugima, da razmene iskustva, reše dileme. 

Šta je bitno kod procesa integracije, kako ni malo jednostavan proces učiniti što lakšim?

Ključno je da sav taj stres, nedoumice, koje ne možete da eliminišete, možete da ublažite – razgovorom. Komunikacija mora da bude pravilna, pravovremena i jednostavna, da je ljudi razumeju. U slučaju OTP banke Srbija u maju je završena integracije kada smo spojili bivšu Vojvođansku i OTP banku (a koja je ranije kupila Sosijete ženeral prim. aut.) i formirali banku za koju smo morali da naviknemo klijente da je to treća banka. Ova integracija je specifična i po tome jer su se banke koje su se spajale približno iste veličine. To nije banka koja je nastala tako što je velika banka „usisala“ manju u svoj sistem i korporativnu kulturu. Ovde je u pitanju to da smo morali da krenemo od početka, što je i tehnički i kulturološki mnogo izazovnije. 

Šta su novi izazovi koji su tek pred vama?

Drugi izazov je ovo što ste pitali, a šta posle? Očekivanje klijenata je da se integracijom sve to završava i da mi ulazimo u mirne vode i da počinjemo da radimo kao naše kolege u drugim bankama. Kod nas je integracija novi početak, jer je to nova institucija, nova korporativna kultura koju mi moramo da izgradimo. Zapravo, mi smo novi tržišni igrač i moraju da nas prepoznaju naši klijenti i konkurenti i da opravdamo zašto je stvorena ta banka, moramo da se tržišno dokažemo i opstanemo. Ako smo broj jedan kreditor, onda to treba i da ostanemo i da održimo. To je novi nivo kojem treba da se prilagodimo.

I tako ste došli do 5,6 milijardi evra aktive i neto profita od 54 miliona evra, a što je rast od 100 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. To je veliki i nesumnjiv uspeh, kako ste uspeli pogotovu u ovoj godini završetka integracije?

Mi smo uspeli u toku integracije da rastemo. To nije uobičajeno, jer kad ste u integraciji onda se više bavite tim pitanjima i na neki način zanemarite tržište jer je prioritet uspešna integracija. U obe banke menadžment je odradio svoj posao kako treba i uspešno smo spojili banke, a da se ne zanemare potrebe klijenata. U mnogim segmentima smo uspeli da budemo nosioci rasta u uprkos integracionim aktivnostima u spajanju. Kad rastete dolazi efekat, a taj efekat je stvaran ranije za godinu dana, najviše kroz rad naših kolega u sektoru privrede i stanovništva.

Svedoci smo ukrupnjavanja tržišta, da li se razmišlja o organskom rastu ili možda daljem rast kroz neke akvizicije?

Mislim da u ovom momentu ne razmatramo akvizicije, više ćemo biti orijentisani ka tržištu i klijentima. Cilj OTP Grupe u regiji je da bude vodeća banka i to smo sada postigli i sad to treba da valorizujemo kroz tekuće aktivnosti. Ovo što smo stvorili je dovoljno da ostvarimo ciljeve koje smo odredili za ovo tržište.

U javnosti provejava stav da male banke i one koje nisu specijalizovane neće moći da opstanu?

Šta znači mala banka? U svetu imate dosta banaka koje nemaju veliku infrastrukturu, sa virtualnim šalterima, nemaju ekspoziture, iako su elektronske mogu da opstanu jer su im manji troškovi. A zašto dolazi do ukrupnjavanja banaka? Odgovor najčešće leži u optimizaciji troškova, jer imate regulatorne i investicione troškove gde morate da pratite tehnološki razvoj i da budete onlajn banka i digitalno prisutni. Međutim, za to su potrebne značajne investicije,  potrebno je da ulažete novac, a za to morate da imate jak investicioni kapacitet koji pak zahteva kritičnu masu kapitala, prihoda i klijenata i da pratite trendove. Kako manje banke to mogu da urade? Možda mogu da opstanu putem specijalizacije, da rade nešto bolje nego drugi, da se fokusiraju na jedan deo, ali da nemaju veliku infrastrukturu. Optimizacija poslovanja i troška je vrlo bitna kategorija. Da mogu da ostvare određen nivo profitabilnosti koji zadovoljava potrebe investitora, a to nije lako. Zato smo i svedoci konsolidacije bankarskog sektora, jer su neki investitori shvatili da ne mogu da zadovolje neke svoje investicione apetite na ovom tržištu gde su kamatne stope drastično pale i gde nema velikih margina.

Građani Srbije svoje investicione apetite utoljavaju na tržištu nekretnina. Kako biste objasnili to što je tražnja za stanovima nikad veća, ponuda takođe, cena kvadrata nikad viša, a stambeni krediti nikad jeftiniji?

I dalje je ponuda nekretnina manja od tražnje, ali joj se polako približava, što predstavlja generator rasta cena. Ukoliko na to dodamo akumulaciju građana, koja je uvek bila formirana u vidu devizne štednje dobijamo trenutnu situaciju na tržištu. S druge strane, kad pogledamo da su u inostranstvu kamatne stope za evro negativne, a da kamatne stope na štednju nisu više toliko atraktivne, građani moraju da nađu neku alternativu bilo u cilju ostvarivanja prinosa ili sprečavanja obezvređivanja svojih sredstava. Beleži se i inflacija u evro zoni, onda je i jasno da se traži način da se sačuva vrednost novca. U Srbiji na žalost nemamo dodatne supstitucije ulaganja u neke obveznice ili na berzi. I dalje je našim građanima primarna opcija štednji ulaganje u kupovinu stana ili kuće. S druge strane prisutna je transformacija štednje u neki oblik nekretnina, što dodatno pojačava cenu kvadrata. Mogu da se pohvalim da mi u OTP banci imamo razvijen servisni model za private banking klijente koji uključuje investiciono i finansijsko savetovanje, kao i naš know-how u upravljanju imovinom. To je prepoznao i renomirani magazin Global Finance, koji je OTP proglasio za najbolju banka za privatno bankarstvo u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

A kamatne stope za stambene kredite takođe nikad niže zahvaljujući ECB i FED, do kad to može da bude tako?

Dokle god na evropskom i na američkom tržištu bude postojala značajna količina novca u opticaju, ne možemo očekivati da će kamatne stope ići na više. Međutim, prisutan je novi elemenat, što ranije nije bio slučaj, a to je pojava većih inflatornih očekivanja, koja su prošle godine započeta sa rastom cena poljoprivrednih proizvoda, a sada je rast cena energenata i sirovina, a što ima uticaja na druge delatnosti. Inflacija koja je značajnija mogla bi da utiče na cenu novca u budućnosti.

Kad smo kod građana i privrede, kakav je odnos m-bankarstva u poređenju sa e-bankarstvom u OTP banci Srbija? 

Trenutno u OTP banci imamo više od 250 hiljada aktivnih digitalnih korisnika, od čega najveći deo čine fizička lica i to korisnici mobilne aplikacije, dok klijenti privrede i MSP pretežno koriste elektronsko bankarstvo. Jasno je da digitalizacija predstavlja odgovor ne samo na potrebe lokalnog tržišta, već da je ovo put kojim se na globalnom nivou sve industrije transformišu. Okolnosti pandemije COVID-19 samo su značajno ubrzale realizaciju postojećih tendencija i pokazale njihovu nužnost. Prema poslednjim podacima vidimo da u Srbiji imamo više od 2.5 miliona fizičkih lica koja koriste mobilno bankarstvo i 3 miliona ljudi koji koriste elektronsko bankarstvo. Sve ovo  nedvosmisleno pokazuje da digitalno bankarstvo već sada predstavlja platformu za rešavanje jednostavnijih finansijskih transakcija koje su ujedno i najčešće, a siguran sam da će u ne tako dalekoj budućnosti dolazak u banku i uspostavljanje tradicionalnog poslovnog odnosa između banke i klijenta biti neophodno samo u slučaju rešavanja kompleksnijih finansijskih zahteva.

OTP banka je pionir u digitalizaciji u Srbiji, možda i zahvaljujući i inovacionom HUB-u matice u Mađarskoj. Kako vidite dalji razvoj procesa digitalizacije u Srbiji?

OTP je i u Srbiji i u Mađarskoj među prvim bankama započeo proces digitalne transformacije pre mnogo godina. OTP Lab, inovacioni hab Grupe, najviše je usmeren na razvoj i implementaciju inovacija, a u izboru svetskog magazina Global Finance New York OTP je i najbolja finansijska laboratorija za inovacije na svetu. A zašto je to važno? Inovacija je prvi iskorak da vi ne morate da odlazite u banku, da putem aplikacije, telefona i računara možete sve svoje operacije da obavljate. Sledeći korak je identifikacija klijenata. Da li je to upotreba blokčejn tehnologija, zajedno sa drugim bankama da ukoliko jedna banka identifikuje klijenta, da to ne moraju da čine druge banke. Dovoljno da imamo poverenje da je svako svoj posao uradio profesionalno, a da klijentima omogućimo da nesmetano obave transakcije. Možda budućnost donosi to da će se identifikacijom lica klijenta moći obavljati sve transakcije u virtualnom svetu gde nema ni logovanja ni kliktanja, već se sve radi na bazi prepoznavanja lica. Važno je da to bude što jednostavnije, razumljivije, a to zahteva i određeni regulatorni okvir, jer moramo da brinemo o rizicima koji mogu da budu prouzrokovani, a kako bi zaštitili i nas i klijenta.

____________________________

Generator ZERO

Banka tradicionalno sprovodi preduzetnički konkurs namenjen startap kompanijama. Šta su specifičnosti ovogodišnjeg Generatora ZERO?

U ovo vreme najviše je aktuelna tema zelene energije i okruženja gde živimo, a mi kao banka treba da damo primer i da podstičemo. Kroz našu kreditnu politiku možemo dosta da stimulišemo naše klijente da se okrenu ka zelenoj i zdravoj ekonomiji, da smanjimo nivo karbonskog otiska. Kroz Generator ZERO smo to prepoznali i to se vidi kroz broj prijava koje su stigle. 

Takođe, mi smo prva banka u Srbiji koja je deo Priceless Planet Coalition kompanije Mastercard,  koja ima za cilj da u sledećih pet godine posadi 100 miliona stabala širom sveta. To je samo još jedan pokazatelj koliko ozbiljno shvatamo tranziciju našeg poslovanja u pravcu ekološke održivosti, tako što će za svakog klijenta koji otvori račun u banci zasaditi po jedno drvo u područjima kojima je pošumljavanje najpotrebnije. Moram da dodam i da OTP banka koristi isključivo zelenu energiju, što potvrđuje zeleni sertifikat EPS-a, dok naša centralna zgrada koristi sopstvene solarne panele. 

_________________

Potrebe klijenata – liberalizacija zakona o deviznom poslovanju

Predsednik ste Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, koje je nedavno obeležilo stogodišnjicu postojanja. Sa tog mesta, šta bi bile Vaše sugestije kako bi  ambijent za bankarsko poslovanje bio još bolji?

Sto godina postojanja Udruženja banaka Srbije je značajan jubilej. Napomenuo bih da bi svi trebalo da budemo ponosni na to da smo među prvim zemljama u Evropi osnovali Udruženje koje je partner regulatoru. Ako znamo da je prvo udruženje banaka u Evropi osnovano 1901. godine u Nemačkoj, drugo 1912. u Švajcarskoj, treće u Italiji 1919. a u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1921. to govori o našoj dugoj tradiciji. Tokom svih tih decenija, Udruženje je preživelo brojne transformacije koje su unapredile usluge. Imali smo bilten Bankarstvo čiji su počasni članovi odbora bili čuveni Srbi Mihajlo Pupin i Nikola Tesla. Trudimo se da budemo adekvatan partner sa Narodnom bankom Srbije u cilju kreiranja boljeg okruženja za banke i klijente. Postoji rastuća potreba klijenata za promenu zakona o deviznom poslovanju i veliki broj klijenata traži da se liberalizuje taj zakon.

Preporučujemo

Pratite nas