Ovih dana navršilo se osamdeset godina otkako je Džordž Orvel objavio tanku knjigu o životinjama koje govore, svrgavaju svog farmera i započnu novi svetski poredak, sanjajući o jednakosti. Na poslednjim stranicama, svinje hodaju na dve noge, ostale životinje ih ne razlikuju od ljudi, a revolucija je pojela samu sebe.
Kada je „Životinjska farma“ prvi put objavljena, nekoliko dana nakon završetka Drugog svetskog rata, predstavljala je svojevrsnu optužnicu protiv totalitarizma i oštru alegoriju pada Ruske revolucije u diktaturu. Danas, ona nastavlja da bude ogledalo političkim i društvenim stvarnostima daleko izvan svog prvobitnog konteksta.
Zašto „Životinjska farma“ odbija da ostari?
Orvelova priča se često čita kao satira staljinizma, ali njena trajnost leži u njenoj univerzalnosti. Mehanizmi koje opisuje (kako se moć konsoliduje, kako se ideali kompromituju, kako se jezik manipuliše) mogu se naći u savremenim parlamentima, salama za sastanke, građanskim pokretima i onlajn platformama. „Sve životinje su jednake“ zvuči kao predizborni slogan, sve dok se ne pojave sitna slova: „…ali neke životinje su jednakije od drugih.“ Ta fraza je postala sinonim za licemerje i dvostruke standarde u današnje vreme.
U 2025. godini, „Životinjska farma“ se može čitati kao artefakt Hladnog rata, ali je ona takođe i oštar, uznemirujući prikaz kako moć mutira, kako propaganda premazuje laži „moralnim lakom“ i kako se kolektivno pamćenje briše jednom po jednom malom revizijom istorije. U nastavku teksta vam donosimo deset istina o politici i društvu kojima nas ova knjiga uči, a vi kažite: koliko su ih dobro prostudirali i koliko ih uspešno primenjuju današnji moćnici?
Revolucija u sebi sadrži seme sopstvene korupcije
Životinje svrgavaju svog ljudskog gospodara, farmera, gospodina Džonsa, kako bi stvorile ravnopravno društvo, ali svinje koje su predvodile pobunu postepeno usvajaju sve ljudske poroke. Spavaju u krevetima, piju alkohol, hodaju na dve noge… sve do poslednje scene gde susedni farmeri, gledajući kroz prozor, ne mogu da razlikuju svinje od ljudi na večeri.
Moć postepeno kvari kroz sitne kompromise
Nakon revolucije, svinje opravdavaju čuvanje kravljeg mleka i jabuka kao neophodne „hrane za mozak“ za vođstvo. Ova prva mala nejednakost postavlja presedan koji korak po korak eskalira do masovnih pogubljenja i svinje Napoleona koji postaje apsolutni diktator.
Jezik postaje oružje za kontrolu stvarnosti
Portparol svinja, Skviler, tajno menja pisane zapovesti farme noću… „Nijedna životinja ne sme piti alkohol“ postaje „Nijedna životinja ne sme piti alkohol u prekomernim količinama“. Ovo na kraju kulminira apsurdnom kontradikcijom „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih“.
Neznanje je proizvedeno da bi se omogućilo ugnjetavanje
Napoleon, svinja, u izolaciji odgaja štence kako bi postali njegovi zlobni psi čuvari. Pritom namerno drži druge životinje nepismenima, kako ne bi mogle da pročitaju izmenjene zapovesti.
Istorijsko sećanje može biti izbrisano i ponovo napisano
Snežna grudva, svinja koja je herojski predvodila životinje u bici i projektovala vetrenjaču, kasnije je od strane Napoleona prikazana kao izdajnik „u savezu sa farmerom Džonsom od početka“. Revolucionarna himna „Zveri Engleske“ je takođe zabranjena i zamenjena pesmama koje hvale Napoleona.
Propaganda je moćnija od fizičke sile
Svinja Skviler stalno preti da će se „Džons vratiti“ ako životinje ne poslušaju. U isto vreme, predstavlja lažnu statistiku koja pokazuje povećanu proizvodnju hrane čak i dok životinje gladuju. One veruju da njihova patnja služi većem dobru.
Pronalaženje „žrtvenog jarca“ omogućava političke manipulacije
Kada se vetrenjača sruši u oluji, Napoleon krivi prognanu svinju Snoubola za sabotažu. Nakon toga,za sve, od nestalih jaja do polomljenog alata, kriv je Snoubol, čime se odvraća pažnja od Napoleonovih neuspeha.
Strah i nasilje menjaju samu svest
Napoleon koristi svoje dresirane pse za napad da natera životinje da lažno priznaju zaveru sa prognanim Snoubolom. Zatim ih javno pogubi, stvarajući takav pritisak, strah i teror da čak i preispitivanje naređenja postaje nezamislivo.
Masovni konformizam je stvoren veštački, nije prirodan
Ovce su dresirane da neumorno, bez razmišljanja i udubljivanja, skandiraju slogane i uguše svako neslaganje blejanjem minutama. Lako prelaze sa „Četiri noge dobre, dve noge loše“ na „Četiri noge dobre, dve noge bolje“ kada svinje počnu da hodaju uspravno.
Lojalnost radničke klase ključ je njihove eksploatacije
Bokser, vredni tegljački konj čiji su motoi „Radiću više“ i „Napoleon je uvek u pravu“, srušio se od prekomernog rada. Umesto da ga pošalje u zasluženu penziju, Napoleon ga prodaje fabrici lepka za novac kojim će kupiti viski dok životinjama govori da je Bokser umro u bolnici.
