Kada se američki kasnovečernji šou programi nađu u središtu političkih kontroverzi, to retko prođe nezapaženo. Tako se i Džimi Kimel, jedan od najpoznatijih lica late-night televizije, našao u centru afere nakon što je u svojoj emisiji spomenuo konzervativnog aktivistu Čarlija Kirka. Taj trenutak nije prošao tek kao još jedna od njegovih provokativnih šala; u rekordnom roku, emisija je, „na neodređeno“, sklonjena iz programskog rasporeda, što je otvorilo lavinu pitanja o granicama satire, političkoj polarizaciji i pritiscima na medije u Sjedinjenim američkim državama.
„Prst u oko“ predsedniku
Kirk je ubijen dok je govorio na univerzitetskom događaju 10. septembra na Utah Valley University, a napadač je uhapšen. Motivi su još nejasni. Kimel je u ponedeljak i utorak komentarisao reakcije konzervativaca na tragediju, govoreći: „MAGA ekipa očajnički pokušava da okarakteriše ovog klinca koji je ubio Čarlija Kirka kao bilo šta drugo osim kao jednog od njih i čini sve što može da bi od toga napravila političke poene..“ Time je Kimel p(r)ozvao one sa desnice da prestanu da minimizuju ili negiraju bilo kakvu povezanost ubice sa ideologijama koje podržavaju. Dodatni „prst u oko“ bilo je emitovanje priloga u kom Trampa, velikog prijatelja ubijenog Kirka, pitaju kako se oseća nakon njegove smrti, na šta predsednik lakonski odgovara da je to veoma tužan događaj i odmah prelazi na temu renoviranja balske dvorane Bele kuće, pokazujući na građevinske mašine u dvorištu. Kimel je to, duhovito, prokomentarisao:
„Čini se da je predsednik u četvrtoj fazi tugovanja: izgradnji“.
Poznat po svom liberalnom stavu i čestom kritičkom osvrtnom tonu prema republikanskim figurama, Kimel je često bio meta konzervativnih kritičara. Ali ovog puta nije se radilo samo o šali. Pominjanje Čarlija Kirka, osnivača organizacije Turning Point USA i jednog od najuticajnijih glasova američke desnice na društvenim mrežama, pokrenulo je reakcije koje su prevazišle uobičajenu tviter(X)-buru. Kimel i mreža ABC optuženi su za „targetiranje konzervativnih glasova“ i za „opasnu retoriku“ koja može podstaknuti govor mržnje.
Nexstar Media Group, vlasnik lokalnih stanica ABC mreže, prilično brzo je reagovao, objavom će odmah prestati da emituje Jimmy Kimmel Live!. Razlog su, kako su rekli, Kimelovi komentari; Nexstar je ocenio da su „uvredljivi i bezosećajni u ovom kritičnom momentu nacionalnog političkog diskursa“. Jedan od ključnih elemenata cele afere je stav FCC-a (Federalne komunikacione komisije, slično našem REM-u). Predsednik Brendan Kar je rekao da oni prikupljaju sve pritužbe i komentare i da stanicama koje nastave da emituju sporne sadržaje prete kazne ili čak oduzimanje licence. Državni sekretar Marko Rubio upozorio je strane državljane koji u pozitivnom smislu komentarišu Kirkovu smrt na internetu da se „pripreme za deportaciju“, potpredsednik Džej Di Vens ohrabrio je ljude da prijave one kolege koji to čine svojim poslodavcima, a državna tužiteljka Pam Bondi našla se na udaru kritika zbog pozivanja na suzbijanje „govora mržnje“ – poteza za koji mnogi veruju da je u suprotnosti sa zaštitom Prvog amandmana.
Više od obične TV afere
Tu dolazimo do odgovora na ključno pitanje:
Zašto bi jedna od najgledanijih TV mreža u Americi odlučila da ukine jedan od svojih najpopularnijih brendova?
Odgovor leži u spoju političkog pritiska, komercijalnih interesa i promenjenog medijskog pejzaža. ABC, kao deo Disney korporacije, nalazi se pod stalnim nadzorom političkih i društvenih grupa. Kada se jedan segment javnosti glasno i organizovano pobuni, kompanije se neretko povlače u defanzivu, birajući opciju „sigurne distance“ da bi izbegle rizik od bojkota ili gubitka oglašivača. Ovo nije prvi put da se tzv. kasnovečernja satira suočava sa tako nečim. Slično se dogodilo i Stivenu Kolberu, koji je zbog komentara o Donaldu Trampu bio meta kampanje konzervativnih organizacija koje su tražile njegovo otpuštanje, ali TV mreža tada nije popustila. Kod Kimela, čini se da je do izražaja došao trenutni politički kontekst i posebno osetljivost mreže na kritike.
Stručnjaci za medije naglašavaju da je ova situacija više od obične TV afere. Profesor komunikacija sa Univerziteta Južne Kalifornije, Džefri Koul, za Variety je rekao da „kasnovečernja televizija više nije samo zabava, ona je postala arena u kojoj se oblikuje političko mišljenje generacija“. U tom smislu, svaki incident odražava dublji sukob u društvu. U vreme kada su televizijske kuće pod većim pritiskom nego ikada da balansiraju između progresivne i konzervativne publike, čak i jedan segment može izazvati ozbiljne reperkusije.
„Prvo Kolbert, sada Kimel. Nagodbe u poslednjem trenutku, tajni sporedni dogovori, spajanja vredna više milijardi dolara koja čekaju odobrenje Donalda Trampa“, prokomentarisala je demokratska senatorka Elizabet Voren. „Trampovo ućutkivanje slobode govora guši našu demokratiju.“
Voditelji kao simboli kulturnih i poltičkih tabora
Upravo zato slučaj Kimel otvara i širu diskusiju o slobodi govora i korporativnoj cenzuri. Kritičari odluke ABC-a tvrde da ukidanje emisije predstavlja kapitulaciju pred organizovanim političkim pritiscima i da šalje poruku da satire ima samo dok to odgovara tržištu. Ono što je sigurno jeste da će se ovakvi slučajevi sve češće ponavljati. U eri kada društvene mreže mogu da amplifikuju svaki komentar i pretvore ga u političku bitku, voditelji poput Kimela igraju ulogu mnogo veću od uloge zabavljača. Oni su postali simboli kulturnih i političkih tabora, a svaka njihova rečenica može biti iskorišćena kao oružje u širem ratu narativa. Na kraju, pitanje nije samo šta se dogodilo sa emisijom Džimija Kimela, već šta nam to govori o Americi danas. Kada satira može da ugrozi multimilionske ugovore, kada jedan tvit može da promeni programsku šemu, a kada političke organizacije koriste viralnost kao alat za disciplinovanje medija, jasno je da late-night šouovi više nisu bezbrižna zabava pre spavanja. Televizija je (neki bi rekli odavno) postala bojno polje na kojem se oblikuju stavovi, reputacije i političke strategije.
