Novinar, pisac, istraživač i jedan od osnivača Substack platforme Hemiš Mekenzi nedavno je napisao:
„Živimo u najznačajnijem medijskom preokretu još od pronalaska štamparske prese, i to objašnjava sve – od toga zašto ne možete da podnesete komšiju, pa do trenutnih političkih previranja.
Donedavno, najbolji način za sticanje političkog uticaja u razvijenim demokratijama bio je da izgledate dobro na televiziji, govorite smirenim tonom i gradite odnose s ljudima koji kontrolišu medije. Još uvek se samo delimično udaljavamo od te ere. To je bila era koja nam je dala lidere poput Ronalda Regana, Tonija Blera i Angele Merkel.
Danas živimo u haotičnijem okruženju, gde narativna histerija društvenih mreža pokreće političke pokrete koji dobijaju moć iskorišćavanjem pažnje, bilo pozitivne bilo negativne, koristeći se moralnim panikama i demagozima koji viču sa govornica.“
Ne prenose se samo informacije
Kao višegodišnji istraživač medija i autor Mekenzi upozorava da savremeni medijski sistemi ne prenose samo informacije.
„Oni oblikuju način na koji razmišljamo i ponašamo se. Politička kultura se tome prilagođava. Videli smo kako se to odvijalo sa pojavom štamparske prese sredinom 15. veka, kada je razbijen monopol pismenih elita na informacije i podrivena dominacija crkve. Videli smo to i sa pojavom radija koji je prvi put omogućio političarima da se direktno obrate građanima u njihovim domovima, stavljajući novi naglasak na emotivni apel. Televizija je, pak, stavila ličnost i imidž iznad suptilne rasprave o politici“ piše Mekenzi.
Nijedna od ovih tranzicija nije se desila preko noći. Revolucije ovakvog tipa mogu potrajati decenijama. Ono što danas ljudi doživljavaju može biti najintenzivnija faza duboke transformacije koja je počela pre mnogo godina.
Ali, kao što istorija uči, ovo stanje nije trajno, kako to navodi autor.
Rušenje hrama
Decenijama su ljudi živeli u svetu kojim su dominirali tradicionalni mediji koje karakteriše kontrola odozgo nadole, centralizovana vlast i zvanično mišljenje. Bio je to stabilan sistem koji je, iako je možda pružao lažnu sigurnost, pružao je i osećaj predvidivosti:
- gradske novine uz doručak
- radio vesti na putu do posla
- nacionalni TV dnevnik pre večere.
Ta stabilnost nosila je i krutost. Bilo je dostupno samo nekoliko perspektiva, a novim glasovima je bilo teško da se probiju. Morali su da budu ’pušteni unutra’ uz nečiju naklonost. Institucionalna moć medija išla je ruku pod ruku s političkom institucionalnom moći. Zajedno, ovaj sistem podsećao je na svojevrsni hram sa sopstvenim doktrinama, ritualima i sveštenstvom, kako je to u svojim analizama opisao Mekenzi.
„Taj sistem se sada raspada. Zapravo, već neko vreme se urušava, ali sada je entropija dostigla ubrzanu fazu. Prvo su Craigslist i slične stranice sa oglasima razorili male oglase koji su održavali mnoge novine. Zatim su Google, Facebook i Youtube preuzeli oglašavanje od kojeg su mediji zavisili. A sada, servisi za striming pretplate (Netflix, Amazon Prime, Max) ruše stub televizije. To su nepovratni trendovi. Hram će nastaviti da se urušava. Sveštenici će biti sve slabiji. Njihovo vreme je prošlo.
Danas živimo u eri haotičnih medija.“
Medijima vladaju sukob i brzina
Kruta struktura tradicionalnih medija po mišljenju Mekenzija, zamenjena je haosom.
- Sukob preovladava razmatranje.
- Brzina potiskuje proveru činjenica.
„Ovaj sistem je, u mnogim aspektima, pravo čudo, s ogromnim potencijalom za demokratizaciju. Sada svako može imati glas, a vaša ideja, ako vetrovi duvaju u pravom smeru, može stići do milijardi ljudi u trenutku. Jedna od njegovih velikih vrlina je što zahteva da svi, čak i oni na vlasti, međusobno komuniciraju, a drugi mogu uzvratiti. Danas najpromućurniji političari sede na dugim intervjuima u netradicionalnim formatima i otkrivaju svoje razmišljanje.
Ali baš kao i u starom sistemu, i haotični mediji i dalje koncentrišu ekonomsku moć, s većinom koristi koja ide vlasnicima platformi. Naravno, postoje i društveni efekti. Više se ne uključujemo zbog rituala i obreda, već se izlažemo povorci galamdžija i ludaka, gde zdrav razum jedva pronalazi glas.
Prešli smo sa zbirke pravila i kodeksa na kakofoniju. Tramp, Mask, Kardašijan, Kjuban. Sada smo doterani pregalnici, galamdžije, lakoverni, teoretičari zavere i moralizatori.
Naša politička kultura sada odražava kulturu haotičnih medija. Protivnike ne pokušavate da pobedite samo argumentima, već treba i da ih ponizite. Pristalicama se ne traži samo da razmotre prednosti određenog stava, već da pokažu odanost određenoj doktrini. Neomiljene politike i institucije se prikazuju kao zle i nemoralne.“
Trenutak tranzicije
Mekenzi celo ovo stanje medijskog preokreta razume i kao početak promene ekosistema.
„Udaljavamo se od ere centralizovanih institucija prema vremenu masovno distribuiranih glasova. Do sada, sve je to bilo prilično haotično. Ali, nije svaki haos nužno loš po pretpostavkom da ne traje večno. Zapravo, haos je često neophodna faza evolucije.
Možemo posmatrati sadašnje previranje kao trenutak tranzicije. Ono što sada vidimo moglo bi da bude nastanak novog medijskog organizma koji još uvek nije pronašao svoj red.“
Da, sada svi mogu da imaju glas. Ovome svako danas svedoči, a Mekenzi ističe. Ali, ekonomske koristi i dalje uglavnom pripadaju moćnicima na vrhu. Ako objavite savršen post na Instagramu koji utiče na razmišljanje miliona ljudi, finansijska korist disproporcionalno ide Marku Zakerbergu. Kada objavite revolucionarni video na Youtube-u, platforma na kraju odlučuje ko će ga videti i koliko će novca doneti.
„Ekonomska autonomija daje nezavisnim glasovima slobodu. To znači da ne moraju odgovarati tuđim agendama da bi platili račune i da mogu biti manje podložni nepredvidivim vetrovima haotičnih medija. Omogućava im da se fokusiraju na najbolji mogući rad i daje im više energije da služe svojim zajednicama. Omogućava pojavu novog reda, odvojenog od interesa centralizovanih autoriteta…“
Novi čuvari kapija
U vrtu medija, gde biološka raznolikost cveta, može biti više pobednika i boljeg pokrivanja mnoštva različitih oblasti. U takvom sistemu, svi imaju ulogu u oblikovanju kulture u kojoj žive. Stvaraoci mogu napredovati zahvaljujući podršci svojih pratilaca, koji istovremeno pomažu da se njihov rad širi…
„Za razliku od haotičnih medija, ovaj distribuirani sistem može biti utemeljen na poverenju, jer nagrade dolaze onima koji poštuju odnose, a ne onima koji manipulišu algoritmima. Taj model zasnovan na odnosima već se vidi na Youtube-u gde se ljudi vraćaju svojim omiljenim emisijama i stvaraocima. Ali čak i tamo, odnose kontrolišu oglašivači i sama platforma. Direktne pretplate stvaraju dublju povezanost i jači osećaj poverenja. Da bi izdavači uspeli u ovom sistemu nagrađivanja, moraju duboko da služe svojoj publici.“
Po mišljenju Mekenzija ovaj sistem daje prostora novim medijskim ličnostima koje vode nezavisne intervjue sa misliocima iz nauke, tehnologije i kulture uz podršku direktnih uplata i oglasa i tako je uveren da će se u ovom modelu pojaviti novi „čuvari kapija“.
„Za razliku od starog sistema, publika će sama birati koje zajednice njihov onlajn život čine boljim. To je organski ekosistem gde poverenje formira korenov sistem koji povezuje raznovrsne zajednice, omogućavajući nam da zajedno razmišljamo umesto da vičemo jedni na druge.
Haos trenutka u kojem se nalazimo neće trajati zauvek, ali niko ne zna tačno kako će izgledati novi pejzaž kada se jednom stabilizuje. Upravo zato su vaše današnje odluke toliko važne.
Svaka pretplata, svako deljenje, svaki minut vaše pažnje je glas za kulturu koju želite da vidite kako cveta. Možete izabrati da investirate u sistem koji ceni duboke odnose više nego plitku validaciju koju nude haotični mediji“ preporuka je i savet medijskog kritičara Hemiša Mekenzija.
