Srbija od 1. septembra pravi važan korak ka međunarodnom tržištu kapitala. Dugoročne državne obveznice denominovane u dinarima postaju dostupne međunarodnim investitorima preko „Euroclear Bank“. Reč je o jednoj od ključnih svetskih infrastruktura za čuvanje i saldiranje hartija od vrednosti.
Ova promena za Srbiju, može imati vrlo konkretne finansijske posledice.
Lakši pristup stranim investitorima mogao bi da poveća tražnju za srpskim dinarskim obveznicama. Veća baza kupaca trebalo bi da doprinese i likvidnijem tržištu.
Dugoročni cilj je još važniji – povoljnije finansiranje države.
Šta se zapravo menja?
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti povezan je sa „Euroclear Bank“. Time domaće tržište državnih obveznica dobija direktnu vezu sa infrastrukturom koju veliki međunarodni investitori već koriste.
Od 1. septembra međunarodni investitori preko svojih računa u Eurokliru mogu da drže i saldiraju dugoročne državne obveznice Srbije denominovane u dinarima.
Ministarstvo finansija navodi da će kroz sistem biti dostupno pet postojećih, nedospelih dinarskih obveznica. U sistem će moći da ulaze i određene buduće emisije.
Za velike fondove ovo je značajna promena. Kupovina neke hartije ne zavisi samo od toga da li investitor smatra da je prinos atraktivan.
Važni su i infrastruktura, način saldiranja, čuvanje hartija, operativni troškovi i jednostavnost pristupa tržištu. Upravo tu Euroklir postaje važan.
Zašto je Euroklir važan?
Veliki međunarodni investitori žele standardizovan i efikasan pristup različitim tržištima. Što je tržište komplikovanije za ulazak, veća je verovatnoća da će ga deo investitora jednostavno zaobići.
Povezivanje sa Euroklirom uklanja deo tih prepreka. Značaj projekta prepoznat je mnogo ranije.
Svetska banka je u dokumentaciji projekta razvoja tržišta kapitala Srbije navela da bi povezivanje domaćeg sistema sa Euroklirom međunarodnim investitorima omogućilo kupovinu domaćih obveznica i njihovo saldiranje i čuvanje kroz Euroklir sistem.
Takav model smanjuje operativne prepreke. Investitorima takođe može da ukloni potrebu za otvaranjem posebnih bankarskih i kastodi aranžmana u Srbiji.
Svetska banka je ocenila i da bi ovakav sistem mogao da proširi bazu međunarodnih investitora i doprinese dodatnoj likvidnosti tržišta.
Zašto je veća likvidnost važna Srbiji?
Siniša Mali, ministar finansija, ocenio je da povezivanje predstavlja istorijski iskorak u otvaranju domaćeg tržišta kapitala međunarodnim investitorima.
„Naš cilj nije samo da povećamo broj investitora, već želimo da izgradimo likvidnije i efikasnije tržište dinarskih državnih obveznica, koje će nam omogućiti još bolje uslove finansiranja. Veća dostupnost, veća tražnja i veća likvidnost stvaraju osnovu za konkurentnije prinose i, dugoročno, niži trošak zaduživanja države“, rekao je Mali.
Ministar je naglasio da je doprinos ovom povezivanju dala i činjenica da Srbija ima investicioni rejting, čime je dodatno povećana atraktivnost naših državnih hartija od vrednosti za globalnu investicionu zajednicu.
„Srbija je spojila tri ključna elementa savremenog tržišta kapitala – investicioni rejting, atraktivne dinarske državne hartije od vrednosti i direktan pristup međunarodnoj tržišnoj infrastrukturi. Povezivanjem sa Euroklir bankom srpsko tržište postaje dostupnije globalnoj investicionoj zajednici, upravo u trenutku kada Srbija svojim kreditnim kvalitetom ulazi u krug zemalja čije državne hartije mogu biti predmet ulaganja sve šireg broja međunarodnih institucionalnih investitora“, zaključio je Mali.
Projekat je pripreman šest godina. Ideja nije samo da strani fondovi lakše kupe srpske obveznice. Cilj je da se promeni struktura tržišta. Ako više međunarodnih institucionalnih investitora može jednostavno da pristupi dinarskim obveznicama, potencijalna baza kupaca postaje šira.
Veća konkurencija među investitorima može da poveća tražnju. Veća tražnja može da poveća likvidnost.
A likvidnije tržište može da doprinese konkurentnijim prinosima.
Za državu je krajnji cilj jednostavan – niži trošak zaduživanja.
- Amerika preuzima deo naftne igre u Venecueli: Kinezi i Rusi gube važne poslove
- Samsung izgubio spor sa Swatchom: Zbog digitalnih brojčanika mora da plati 11,6 miliona dolara
- Nova pravila za trgovce u Srbiji: Cene 35 velikih lanaca od sada pod većom kontrolom
- Dinarske državne obveznice Republike Srbije od danas dostupne preko Euroklir banke
- Italija ostaje bez četiri miliona stanovnika: Demografija postaje jedan od najvećih ekonomskih problema
Bolja infrastruktura uklanja jednu prepreku. Ako se broj zainteresovanih investitora poveća, država dobija širu bazu potencijalnih kupaca svojih obveznica.
To može postati važno prilikom novih emisija.
Ministarstvo finansija upravo u većoj dostupnosti, tražnji i likvidnosti vidi osnovu za konkurentnije prinose i dugoročno niži trošak finansiranja.
Važna je i dinarska komponenta
Postoji još jedan element koji ovaj potez čini posebno zanimljivim. Reč je o obveznicama denominovanim u dinarima.
Srbija time međunarodnim investitorima ne otvara samo još jedan kanal za kupovinu državnog duga. Otvara im jednostavniji pristup dugu u domaćoj valuti.
Razvijanje tržišta dinarskog duga ima strateški značaj. Veće oslanjanje na domaću valutu može da smanji deo valutnog rizika koji država preuzima kada se zadužuje u evrima ili dolarima.
Investicioni rejting dodatno menja poziciju Srbije
Ministarstvo finansija povezivanje sa Euroklirom posmatra zajedno sa još jednim važnim faktorom – investicionim rejtingom Srbije.
To je značajno zato što veliki institucionalni investitori često imaju precizno definisana pravila o tome u koje države i hartije smeju da ulažu.
Investicioni rejting zato može da proširi krug potencijalnih kupaca. Euroklir sa druge strane olakšava tehnički pristup tim hartijama.
Kombinacija kreditnog kvaliteta, lokalnih obveznica i međunarodno prepoznatljive infrastrukture može biti mnogo značajnija nego bilo koji od ta tri elementa pojedinačno.
Projekat počeo još 2019. godine
Povezivanje nije nastalo preko noći. Proces integracije domaće infrastrukture sa međunarodnim finansijskim sistemom pokrenut je 2019. godine.
U februaru 2020. Ministarstvo finansija i Euroklir potpisali su memorandum o razumevanju sa ciljem povezivanja sistema za saldiranje.
Na projektu su potom radili Ministarstvo finansija, Centralni registar hartija od vrednosti, Narodna banka Srbije i međunarodni partneri.
Šest godina kasnije sistem prelazi iz projekta u praktičnu upotrebu.
Ova promena je šansa da domaće tržište kapitala postane deo finansijske infrastrukture koju globalni investitori svakodnevno koriste.
