Dva puta godišnje (minimum), dva najpopularnija tima na svetu u najpopularnijem sportu na svetu bore se pred stotinama miliona navijača širom sveta. Rivalstvo između FK Barselone i Real Madrida koja datira iz 1902. godine, poznato i kao El Klasiko, prevazilazi sport, jer ne može da pobegne od politike.
Sa zajedničkom vrednošću od preko 11 milijardi dolara (kako je izračunao magazin Forbes) i 20 titula Lige šampiona, španski giganti su dva od tri najvrednija fudbalska kluba na svetu, sa uspešnim franšizama i stotinama miliona navijača širom sveta opsednutih svojim omiljenim timovima, još opsednutijim time da njihovi timovi pobede svog ogorčenog neprijatelja – što datira još iz tridesetih godina prošlog veka.
Istorija
Prvi El Clasico odigranje 1902. godine na Copa de la Coronacion, preteči današnjeg Kupa kralja, a rivalstvo je bilo samo “sportsko”, bez političke pozadine. Onda je došao Španski građanski rat, tokom kog je Barselona postala simbol katalonskog identiteta i otpora Frankovom režimu, dok je Real Madrid bio percipiran kao „klub režima“. Nakon pobede u Španskom građanskom ratu, Franko je tokom četiri decenije koristio ubistva, mučenja i politički pritisak kako bi brutalno suzbio katalonsku kulturu a pre svih, simbol Katalonije, Barsu.
Tako su fašisti 1938. bombardovali Barselonu i prostorije kluba, bilo je zabranjeno isticanje bilo kakvih motiva vezanih za Kataloniju a katalonska zastava na grbu kluba zamenjena je španskom. Promene su bile drastične, tako da je došlo čak i do preimenovanja kluba, čiji je naziv trebao da zvuči više španski. Polarizacija ( zapravo, prava reč bi ipak bila mržnja) između dva kluba kulminirala je kada je Franko je pretio igračima Barselone pre utakmice protiv Reala, koju su na kraju izgubili sa 11:1.
Rivalitet
Tokom decenija koja su dolazile oba kluba su imala svoje uspone, padove i svoje zvezde. Mnogi igrači, zapravo njih 39, su tokom svojih karijera igrali za oba kluba. Međutim, odluke nekih igrača da promene dres izazvale su više nezadovoljstva među navijačima od drugih. Nezadovoljstvo je blaga reč za ono što je od strane svojih dojučerašnjih obožavalaca doživeo Luis Figo, koji je napustio Barsu i otišao u Real leta 2000. godine. Po povratku na Kamp Nou 2001. godine, Portugalca su dočekali transparenti na kojima je pisalo „Juda“ i „izdajnik“. Publika ga je takođe zasipala najrazličitijim predmetima uključujući novčiće, flaše i, najbizarnije, svinjsku glavu.
Ukratko, El Klasiko je najveće sportsko rivalstvo na svetu.
Prošlog vikenda pokazao je i zašto je postao globalni marketinški fenomen.
El Klasiko i novac
Katalonci su se tada približili osvajanju šampionata La Lige u “premijernoj” sezoni trenera Hansija Flika pobedivši ljutog rivala sa 4:3 (Barselona je u četvrtak i osvojila titulu). Ipak, predsednik Žoan Laporta i njegov tim dobili su još dobrih vesti i van terena, jer je prihod od prodatih ulaznica od 13,8 miliona evra oborio klupski rekord. Ovome je, nesumnjivo, doprinela i činjenica da je najjeftinija karta koštala 220 evra (članovi kluba su dobijali popust od samo 5 odsto). Do sad nezamisliv iznos nije odvratio posetioce, koji su zabeležili rekord sezone od 50 319 gledalaca na potencijalno odlučujućem meču lige ( broj bi sigurno bio i veći da se utakmica nije igrala na manjem Estadi Olimpik stadionu, jer se Kamp Nou renovira).
Prema preliminarnim analizima, meč je generisao vrednost od preko 60 miliona evra izloženosti brendova kroz televiziju, digitalne kanale i društvene mreže za oba kluba i La Ligu. Tokom 48 sati oko utakmice, El Klasiko je zabeležio preko 1,2 milijarde impresija na društvenim mrežama, što ga čini jednim od najpraćenijih sportskih događaja na Instagramu, X-u i TikToku. Tokom vikenda hotelijeri u Barseloni zabeležili su popunjenost soba od 95–98 odsto, a restorani i barovi porast prihode i do 30 odsto u odnosu na prosečan vikend.
Ukupan promet na kladionicama za meč Real–Barsa prelazi 350 miliona evra, što ga svrstava među top 5 događaja na svetskom nivou po obimu opklada. El Klasiko privlači i 650 miliona gledalaca u više od 180 zemalja sveta ( čisto radi konteksta, Superboul – kojim se Amerikanci toliko ponose – gleda oko 115 miliona ljudi). Upravo u želji da dopre do američkih potrošača ali i do mlađe publike iz generacije Z, katalonski klub je pre tri godine potpisao ugovor o sponzorstvu sa striming platformom Spotify, koji je zahvaljujući svojoj kreativnosti redefinisao sportski marketing. Svake godine, za El Klasiko, Spotify uklanja svoj logo sa prednje strane dresa Barselone — odustajući od izloženosti gledaocima tokom najgledanijih 90 minuta u globalnom sportu — da bi na njoj plasirali izvođača koga žele da istaknu na svojoj platformi. Do sada su se na dresovima našli Drejk, “Coldplay”, Rosalia, “Rolling Stones” a prošlog vikenda to je bila američka rep superzvezda Trevis Skot ( tačnije logo njegove diskografske kuće Cactus Jack).
Influenseri na tribinama
Osim dresova koji su privukli pažnju javnosti, Trevis Skot je snimio i promotivni video na stadionu Kamp Nou, dok je Cactus Jack brend lansirao limitiranu kolekciju odeće, od samo 1899 primeraka, simbolično zbog godine u kojoj je klub osnovan, inspirisanu vizuelnim identitetom Barselone. Veče pre utakmice, najverniji fanovi osvojili su specijalne ulaznice za Skotov nastup “strogo zatvorenog tipa”.
Poznati proizvođač sportske opreme Under Armour angažovao je svoja zaštitna lica iz Barselone, Ferana Toresa, Fermina Lopeza i Marka Kasadoa za razigranu reklamu u kojoj ovaj trojac uživa “proždirući” specijalitete madridske kuhinje u tradicionalnom barselonskom restoranu. Kompanija čuvenog repera Doktor Drea, Beats by Dre, poznata kako po svojim slušalacima tako i po saradnjama sa sportskim superzvezdama, pripreme za utakmicu videla kao pogodan trenutak za pokretanje partnerstva sa “zlatnim detetom” katalonskog kluba Laminom Džamalom.
Dok se prihodi od ovogodišnjeg meča još uvek broje a Luka Modrić i njegovi saigrači “ližu rane”, El Klasiko ostaje neosporno najveće sportsko rivalstvo na svetu. Svake sezone, dva kluba pišu nove stranice fudbalske istorije i pokazuju kako fudbal danas pulsira u ritmu pop‑kulture ( neki bi rekli da je to tako otkako je Dejvid Bekam prvi put šutnuo loptu). Upravo ta simbioza čini El Klasiko društvenim fenomenom kome se ljudi vraćaju iz godine u godinu — gladni spektakla i neizvesnosti i željni da na to ostave svoje teško zarađene evre.
