Evropa možda neće pobediti Sjedinjene Američke Države i Kinu u trci za razvoj najnaprednijih modela veštačke inteligencije. Ali to ne znači da mora da izgubi ekonomsku trku koju AI već pokreće. U Briselu zato sazreva drugačiji pristup. Umesto opsesije pitanjem ko će napraviti najmoćniji AI model, fokus bi trebalo prebaciti na mnogo praktičniju temu: ko će od veštačke inteligencije napraviti najveću ekonomsku vrednost.
Takvu poruku evropskim zvaničnicima preneo je Džim Hageman Snabe, specijalni izaslanik Evropske komisije za industrijsku veštačku inteligenciju, objavio je Politico.
Suština njegovog predloga je jednostavna. Evropa bi trebalo manje energije da troši na pokušaj da sustigne američke i kineske tehnološke gigante u svakoj oblasti. Mnogo važnije je da AI što brže uvede u fabrike, bolnice, poljoprivredu, transport i javnu upravu.
To bi mogao da bude jedan od važnijih zaokreta evropske tehnološke politike.
Evropa traži svoju prednost u AI trci
SAD i Kina imaju značajnu prednost kada je reč o razvoju vodećih AI modela i računarskoj infrastrukturi koja ih pokreće. Evropa, međutim, poseduje nešto drugo. Ima snažnu industrijsku bazu, razvijene zdravstvene sisteme, veliki javni sektor i kompanije sa ogromnim količinama specijalizovanih podataka.
Ideja je da upravo tu treba tražiti evropsku prednost. Snabe je evropskim komesarima predstavio pristup prema kojem bi EU trebalo da „obrne logiku“ dosadašnje AI debate. Prvo treba pronaći oblasti u kojima AI može da donese najveću ekonomsku korist. Zatim treba identifikovati prepreke za njegovu primenu i uklanjati ih ciljanim merama.
To je u velikoj meri nastavak pravca koji je Evropska komisija već postavila kroz svoju Apply AI Strategy. Strategija predviđa intenzivnije korišćenje veštačke inteligencije u strateškim sektorima i javnom sektoru, posebno među malim i srednjim preduzećima.
Komisija među prioritetne oblasti ubraja zdravstvo i farmaciju, proizvodnju, građevinarstvo, energetiku, poljoprivredu, transport, robotiku, odbranu i telekomunikacije.
Od autonomnih automobila do AI savetnika za poljoprivrednike
Promena strategije najbolje se vidi na konkretnim primerima. Evropa bi mogla da pojednostavi testiranje autonomnih vozila. Bezbednija i jednostavnija razmena zdravstvenih podataka mogla bi da ubrza razvoj personalizovanog lečenja.
U poljoprivredi bi AI mogao da postane svojevrsni digitalni kopilot farmera. Sistem bi koristio podatke sa imanja i senzora i na osnovu njih davao preporuke.
Takva ideja već ima uporište u politici Evropske komisije. U dokumentima o primeni AI u poljoprivredi navodi se da tehnologija može da unapredi preciznu poljoprivredu, automatizuje deo poslova i poljoprivrednicima ponudi personalizovane preporuke. Problem ostaju dostupnost kvalitetnih podataka, interoperabilnost sistema i nedostatak potrebnih veština.
Iz ugla Bezosa: Veštačka inteligencija neće ukinuti radna mesta, već će stvoriti manjak radnika
Slična logika primenjuje se u zdravstvu. Evropska komisija je već pokrenula inicijative čiji je cilj šira primena AI u kliničkom okruženju. Potencijal se vidi u preciznijoj dijagnostici, personalizovanoj medicini, kliničkim ispitivanjima i efikasnijem radu zdravstvenih sistema.
Drugim rečima, pitanje više nije samo šta AI može da uradi. Pitanje je koliko brzo evropska ekonomija može da počne da ga koristi.
AI kao odgovor na problem evropske produktivnosti
Iza promene pristupa nalazi se ozbiljniji ekonomski problem. Evropa godinama pokušava da pronađe način da poveća produktivnost i ubrza privredni rast. Stanovništvo stari. Troškovi energije predstavljaju problem za industriju. Globalna konkurencija raste, dok digitalna i zelena tranzicija zahtevaju ogromna ulaganja.
Na iste slabosti upozorio je i Mario Dragi u svom izveštaju o budućnosti evropske konkurentnosti.
Evropska komisija navodi da su usporavanje produktivnosti, demografski izazovi, rast troškova energije i jačanje globalne konkurencije među ključnim pritiscima na dugoročni prosperitet kontinenta. Dragijev izveštaj zato insistira na investicijama i inovacijama kao osnovi nove evropske politike konkurentnosti.
Veštačka inteligencija bi u toj jednačini mogla da ima posebno mesto. Ako AI omogući kompanijama da sa istim brojem zaposlenih proizvode više, brže razvijaju proizvode ili smanjuju troškove, tehnologija prestaje da bude samo priča o Silicijumskoj dolini. Postaje pitanje evropske produktivnosti.
Problem je što Evropa ne želi novu zavisnost
Strategija, međutim, ima i drugu stranu. Evropa želi da koristi najbolje AI tehnologije, ali ne želi da celokupna ekonomska vrednost završi kod nekoliko stranih dobavljača modela, čipova, cloud infrastrukture i računarskih kapaciteta.
To objašnjava zašto Brisel paralelno govori o primeni AI i tehnološkom suverenitetu. Zvanični evropski pristup predviđa ulaganja u AI fabrike i gigafabrike, računarsku infrastrukturu, podatke i razvoj stručnjaka. Istovremeno, kompanijama bi trebalo omogućiti da lakše testiraju tehnologiju i uspešna rešenja prenesu na veći broj korisnika.
Snabe je upravo zbog toga dobio važnu ulogu. Evropska komisija ga je imenovala za specijalnog izaslanika za industrijsku veštačku inteligenciju. Njegov mandat obuhvata AI infrastrukturu, data centre, visokoperformansno računarstvo, poluprovodnike, velike jezičke modele, cloud usluge i primenu AI u industriji.
Njegov zadatak je i da savetuje predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen i izvršnu potpredsednicu Henu Virkunen.
Za evropske kompanije počinje važnija faza AI revolucije
Promena fokusa može imati značajne posledice za evropski biznis. Prva faza AI revolucije bila je obeležena pitanjem ko ima najbolji model.
Druga bi mogla da bude mnogo važnija za tradicionalne kompanije. U njoj će se meriti ko ume da veštačku inteligenciju pretvori u veću produktivnost, niže troškove i nove proizvode. Upravo tu Evropa vidi svoju šansu.
Evropska komisija je još 2025. kroz Apply AI Strategy postavila cilj da ubrza korišćenje veštačke inteligencije u ključnim industrijama i javnom sektoru. Strategija istovremeno treba da poveže infrastrukturu, podatke i mogućnosti testiranja sa konkretnim potrebama kompanija.
Za evropske kompanije to znači da će se sve manje postavljati pitanje da li treba koristiti AI.
Mnogo važnija postaće pitanja gde ga primeniti, koliko brzo i sa kakvim povratom na investiciju.
Evropa možda ne mora da napravi najbolji AI na svetu
U globalnoj tehnološkoj trci postoji iskušenje da se uspeh meri brojem najnaprednijih modela, data centara ili milijardama uloženim u računarsku infrastrukturu. Evropska računica mogla bi da bude drugačija.
Ako bolnica pomoću AI ranije otkrije bolest, fabrika poveća produktivnost, poljoprivrednik smanji troškove, a javna uprava ubrza usluge, ekonomska vrednost tehnologije postoji bez obzira na to gde je osnovni model napravljen.
Ali postoji važan uslov. Evropa mora da zadrži dovoljan deo tehnološkog lanca, znanja i ekonomske vrednosti. U suprotnom bi mogla da zameni jednu vrstu tehnološke zavisnosti drugom.
- EU menja AI strategiju: Evropi nisu najpotrebniji najbolji modeli, već kompanije koje će ih koristiti
- Koliko danas zaista košta renoviranje stana od 60 kvadrata?
- Wiener Städtische osiguranje i „Ekoopština“ u partnerstvu za održivu mobilnost
- Seka Sablić, cimeri i (ne)plaćena kirija u novoj seriji 1A
- METRO Gastro Trends: Srpska gastronomija ide uzlaznom putanjom
Zato se evropska AI strategija sve više svodi na balans između dve ambicije: što brže koristiti najbolju dostupnu tehnologiju i istovremeno graditi dovoljno sopstvenih kapaciteta da kontinent ne postane samo veliki kupac tuđih AI proizvoda.
Ukoliko taj model uspe, odgovor na pitanje da li Evropa može da pobedi u AI trci mogao bi da izgleda potpuno drugačije.
Možda neće biti presudno ko je napravio najmoćniji model. Presudno će biti ko je od njega napravio najproduktivniju ekonomiju.
