Finansijska edukacija ide ruku pod ruku sa tehnološkim inovacijama

„Povećane vrednosti tržišnih kamatnih stopa donele su nam veći prihod na strani kredita u prvom kvartalu ove godine, dok smo zahvaljujući optimizaciji izvora finansiranja uspeli da održimo rashode od kamata stabilnim. Takođe, ostvarili smo bolji rezultat i u kategoriji prihoda od naknada, posebno zbog većih prihoda od platnog prometa i izdatih garancija pravnim licima“, kaže u razgovoru za „Svet bankarstva i investicija“ Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke.

U prvom kvartalu ove godine Erste Banka je zabeležila pozitivan finansijski rezultat, neto dobit je za 29,3% veća u odnosu na isti period 2023. godine. Dalje odovarajući na pitanje šta je uticao na ovako dobre rezultate, kao i kako ocenjuje drugi kvartal, naša sagovornica je istakla:

„Na ovaj rezultat značajno je uticalo i unapređenje internih procesa, što nam je omogućilo značajne uštede i optimizaciju operativnih troškova. Pored toga, poboljšanje ekonomske situacije i poverenje naših klijenata odrazili su se kroz veći obim depozita i transakcija. Što se tiče drugog kvartala, vidimo nastavak pozitivnih trendova. Zadovoljni smo dosadašnjim rezultatima i beležimo povećanu kreditnu aktivnost, pre svega u delu gotovinskih kredita stanovništvu, zahvaljujući snižavanju kamatnih stopa. Iako je tržište već izvesno vreme suočeno sa brojnim izazovima, kao što su inflacija i fluktuacije kamatnih stopa, naša strategija diversifikacije i fleksibilnog prilagođavanja uslovima na tržištu pokazala se uspešnom. Nastavićemo u istom maniru, uz pažljivo praćenje ekonomskih kretanja i prilagođavanje naše ponude potrebama klijenata.“

Šta je uticalo na rast depozita stanovništva i mikro klijenata od 9,2%? S druge strane, pad je zabeležen kod depozita pravnih lica za 0,8%, kao i pad kreditne aktivnosti privrede?

Rast depozita u segmentu stanovništva i mikro klijenata od 9,2% rezultat je rasta poverenja u našu Banku. Nudili smo konkurentne kamatne stope koje su privukle klijente i motivisale ih da nam povere svoju ušteđevinu.

S druge strane, pad depozita pravnih lica za 0,8%, kao i pad kreditne aktivnosti privrede, može se objasniti restriktivnom monetarnom politikom Narodne banke Srbije (NBS) i Evropske centralne banke (ECB) usled visokih inflatornih pritisaka. Povećanje kamatnih stopa dovelo je do smanjenja ukupne tražnje, posebno kada je reč o investicijama, jer se one uglavnom finansiraju iz kredita. U takvim okolnostima, privredni subjekti su bili usmereni na optimizaciju svog poslovanja i usmeravanje viškova likvidnosti ka izmirivanju svojih obaveza kako bi smanjili troškove poslovanja. Kao rezultat toga, došlo je do stagnacije kreditne aktivnosti privrede i blagog pada depozita pravnih lica.

Narodna banka Srbije je 13. juna snizila referentnu kamatnu stopu, a pre toga je, 6. juna, to učinila i Evropska centralna banka. Da li su to potvrde da se inflacija smiruje?

Usporavanje domaćih, ali i globalnih inflatornih pritisaka, jeste evidentno i kao rezultat već imamo pomenuta smanjenja referentnih stopa i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke za po 0,25%. Očekivanje je da će centralne banke nastaviti sa popuštanjem monetarne politike, ali ne u onolikoj meri kao što je najavljivano početkom ove godine. Analitičari, naime, upozoravaju da je neophodan oprez zbog rezistentnosti inflacije i ističu da je očekivanje daljeg smanjenja inflacije i povratak u granice cilja centralnih banaka ključni faktor koji podržava dalje ublažavanje monetarnih politika. Projekcije tržišnih učesnika pokazuju da bi ukupno smanjenje referentnih kamatnih stopa moglo iznositi od 75 do 100 baznih poena tokom ove godine, kako u evrozoni, tako i u Republici Srbiji.

U svakom slučaju, budući da se ekonomski pokazatelji postepeno stabilizuju, očekuje se da će ECB i dalje pratiti razvoj situacije, posebno rast zarada i pritisak na cene usluga, kako bi uskladila svoje monetarne mere s ciljem postizanja stabilne inflacije na srednji rok. Uprkos tome što su kretanja inflacije i dalje neizvesna, te da se ona najverovatnije neće vratiti na nivo od pre 2022. godine, projekcije su da će kamatne stope relativno brzo pasti sa trenutnog restriktivnog nivoa, uz stabilizaciju ekonomije i povoljne rezultate u prvoj polovini 2025. godine.

Kada govorimo o digitalnim uslugama Erste Banke, koje usluge beleže najveći rast? Šta preferiraju klijenti građani, a šta privreda (mala preduzeća, preduzetnici i pravna lica)?

Bez obzira na to da li se radi o građanima ili privredi, klijentima je najvažnije da imaju jednostavan i lak pristup finansijama, uz visok nivo sigurnosti i pouzdanosti. U segmentu fizičkih lica, odnosno građana, beležimo kontinuiran rast u korišćenju mobilnog bankarstva. Mobilna aplikacija postala je primarni kanal i najfrekventniji način komunikacije korisnika sa bankom. Naš prosečan korisnik se uloguje preko 20 puta mesečno, što jasno pokazuje koliko je mobilno bankarstvo postalo integralni deo svakodnevnog života. Ovaj trend prati i rast broja platnih naloga, posebno instant i QR kod plaćanja, što potvrđuje da klijenti žele da obavljaju bankarske aktivnosti putem mobilne aplikacije.

U segmentu privrede, primat drže web i desktop (multibank) rešenja za elektronsko bankarstvo, naročito među pravnim licima. Veći korporativni klijenti često imaju integracije sa svojim poslovnim softverima, što im omogućava efikasnije upravljanje finansijama. S druge strane, preduzetnici sve više koriste mobilno bankarstvo za upravljanje finansijama u pokretu, što im pruža fleksibilnost i praktičnost koja im je potrebna za vođenje poslovanja.

Ukratko, dok građani preferiraju mobilno bankarstvo zbog njegove pristupačnosti i jednostavnosti, pravna lica i korporativni klijenti se oslanjaju na robustnija web i desktop rešenja koja im omogućavaju detaljnije upravljanje finansijama. Preduzetnici, kao specifičan segment, balansiraju između oba sveta, koristeći mobilno bankarstvo za brz i efikasan pristup finansijskim uslugama.

U kom pravcu dalje će se razvijati digitalizacija u bankama?

Na našem tržištu u narednom periodu možemo očekivati dalji rast ugovaranja na daljinu, odnosno kupovinu proizvoda i usluga banke bez potrebe za odlaskom u filijalu. Ovaj trend prati i ekspanzija bezgotovinskih plaćanja, posebno kroz digitalne novčanike i P2P transakcije, koji postaju sve popularniji među korisnicima.

Veštačka inteligencija već nalazi svoju primenu u bankarstvu, a njeni prvi primeri su vidljivi u segmentima servisiranja klijenata, poput chatbot rešenja, naprednih modela za analitiku podataka i predikciju, kao i prevencije prevara. Neupitno je da će digitalizacija nastaviti da unapređuje korisničko iskustvo, sa ciljem da klijenti dobiju relevantan sadržaj u pravom momentu i kroz pravi kanal.

Što se tiče budućnosti, centralne banke širom sveta istražuju mogućnosti izdavanja digitalnih valuta, koje bi mogle značajno promeniti način na koji novac funkcioniše u ekonomiji. Takođe, ne smemo zanemariti ni otvoreno bankarstvo (Open Banking), koje omogućava deljenje finansijskih podataka između finansijskih institucija i trećih strana uz pristanak korisnika. Ovi trendovi će nesumnjivo oblikovati i naše tržište u nekom momentu.

Prema istraživanju koje je sprovela Erste Banka, čak 68% ispitanika ne vodi evidenciju svojih prihoda i rashoda, 65% se za finansijske savete isključivo obraća porodici i prijateljima, a tek 6% banci, dok 25% ispitanika smatra da poseduje neophodno znanje za upravljanje novcem. Zašto ne postoji veća svest o potrebi za ličnom finansijskom edukacijom?

Upravljanje finansijama je veština koja značajno utiče na naš život, bez obzira na to čime se bavimo i gde živimo. Donošenje odgovornih finansijskih odluka može promeniti našu budućnost na bolje. Međutim, većina nas, ako izuzmemo ekonomiste, nije imala priliku da o finansijama uči tokom redovnog školovanja. To znanje nije dovoljno praktično i primenjivo, pa se nažalost često uči na greškama koje mogu biti veoma skupe.

S obzirom na to da je finansijska pismenost ključna za donošenje informisanih i odgovornih odluka, naš cilj je da približimo finansijska znanja svima koji žele bolje da razumeju ovu oblast i efikasnije upravljaju svojim finansijama. Zato smo još 2018. godine pokrenuli program finansijske edukacije za građane, kroz našu onlajn edukativnu platformu ErsteZnali. Ova platforma je osmišljena da bude pristupačna i interaktivna, pružajući korisnicima praktična znanja koja mogu odmah da primene u svakodnevnom životu.

Verujemo da je finansijska edukacija temelj za izgradnju stabilnije i sigurnije budućnosti za svakog pojedinca. Zato nastavljamo da ulažemo napore u podizanje svesti o važnosti upravljanja novcem i pružamo podršku svima koji žele da unaprede svoje finansijsko zdravlje.

Prepoznati ste kao banka koja dugi niz godina besplatno finansijski edukuje stanovništvo. Kako građane spremiti za novitete koje ih tek očekuju kada je reč o digitalnim uslugama?

Kada je reč o digitalnim uslugama, važno je da finansijska edukacija ide ruku pod ruku sa novim tehnološkim inovacijama. Upravo zato, jedan od ključnih aspekata naše finansijske edukacije jeste kako najbolje iskoristiti digitalne usluge da bi se olakšao život, uštedelo vreme i smanjili troškovi. Istovremeno, ističemo važnost bezbednosti u onlajn okruženju i zaštitu ličnih podataka od zloupotrebe. Svesni smo da su „onlajn džeparoši“ uvek u potrazi za novim načinima da nezakonito iskoriste naše podatke i novac, zbog čega je kontinuirana edukacija kroz sve dostupne kanale naš prioritet.

Kroz naš program finansijske edukacije, koji je prilagođen svim uzrastima i nivoima znanja, podižemo svest o tome kako prepoznati potencijalne pretnje i efikasno se zaštititi. Ovaj pristup omogućava građanima da maksimalno iskoriste sve benefite modernih tehnologija, a da se ujedno osećaju sigurno i samouvereno prilikom korišćenja digitalnih usluga.