Na današnji dan 14. februara 1924. godine nastao je IBM, jedan od vodećih proizvođača računara u svetu.
Iako se danas obeležava 100 godina prisustva imena ove kompanije na biznis sceni, priča o njoj krenula je nešto ranije.
Kompanija koja će biti sinonim za tehnologiju, osnovana je 1911. godine kao Computing-Tabulating-Recording Company.
Nastala je u okviru konsolidacije tri manje kompanije koje su proizvodile tabulatore za bušene kartice i druge kancelarijske proizvode.
Kompanija svoj uspeh duguje čoveku pod imenom Tomas Votson, koji je 1914. preuzeo vođstvo, a pomenute 1924. stekao potpunu kontrolu nad firmom.
Magija Votsona
Na ovom mestu bio je do svoje smrti, a bio je direktno uključen u nagli rast kompanije koja je bila glavna snaga iza razvoja elektronike. Votson je razvio IBM-ov stil menadžmenta i poslovne kulture na osnovu iskustva u kompaniji NCR i kompaniju pretvorio u visoko efektivnu organizaciju okrenutu prodaji. Bio je jedan od najbogatijih ljudi svog vremena i u godini svoje smrti 1956. proglašen je za najvećeg i najboljeg prodavca.
Kako je to uradio? Godine 1933. IBM je kupio Electromatic Typewriters i time ušao u polje električnih pisaćih mašina, u kojem je na kraju postao lider u industriji. Tokom Drugog svetskog rata, IBM je pomogao da se napravi nekoliko brzih elektromehaničkih kalkulatora koji su bili prethodnici elektronskih računara.
Ali kompanija se uzdržala od proizvodnje ovih elektronskih sistema za obradu podataka sve dok Votsonov sin, Tomas Votson, mlađi, nije postao predsednik kompanije 1952. godine i sponzorisao sveobuhvatan prodor u tu oblast. Nakon što je ušao u oblast računara, veličina IBM-a mu je omogućila da ulaže velika sredstva u razvoj.
IBM I dalje među najuticajnijima
Ova investiciona sposobnost, dodata njegovoj dominaciji u kancelarijskim mašinama za računanje, njegovoj marketinškoj stručnosti i posvećenosti popravljanju i servisiranju sopstvene opreme, omogućila je IBM-u da brzo preuzme dominantnu poziciju na američkom tržištu računara. Do 1960-ih proizvodio je 70 odsto kompjutera u svetu i 80 odsto onih koji se koriste u Sjedinjenim Državama.
Tokom narednih decenija, IBM je ostao u samom vrhu među tehnoloskim kompanijama, ali njegova veličina nije mu dozvoljava da brzo ulazi u nove poduhvate, kao neke druge koje su odluke donosile ‘u garažama’.
Međutim, IBM je postao prva kompanija koja je generisala više od 3.000 patenata u jednoj godini (2001.), a kasnije i više od 4.000 patenata u jednoj godini (2008.). Kompanija sada poseduje više od 40.000 aktivnih patenata, koji ostvaruju značajan prihod od tantijema.
Zato, iako pored Mete, Apple-a, Amazona i drugih, nije među najvećim tehnološkim kompanijama, i dan danas IBM predstavlja jednu od najuticajnijih kompanija u svetu na polju tehnologija.
