Kada je moguće očekivati veće prinose na državne hartije od vrednosti? Od kojih međunarodnih i domaćih ekonomskih faktora to zavisi? U slučaju da početkom sledeće godine dobijemo investicioni rejting kako će se to odraziti na prinose? Da li inflacija, od koje mnogi u Evropi već strahuju, može da se dogodi Srbiji i kako bi to uticalo na prinose? Stručnjaci se slažu da će mnogo toga zavisiti od dužine monetarnih podsticaja u EU, ali i SAD, brzine imunizacije, ali možda postoji i neki X faktor koji nam je možda „ispod radara“. Ako ga ne vidimo, možemo li ga bar naslutiti?
Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskom odeljenju novosadskog investicionog društva Momentum Securities, kaže da se prinosi na državne dužničke hartije, verovatno, neće bitnije menjati u bližoj budućnosti a glavna odrednica za ta očekivanja je politika Evropske centralne banke (ECB).
„Sve dok ovaj ekonomski blok ne izađe na staze malo jačeg i stabilnijeg privrednog rasta, ECB se neće odlučiti da podiže kamate. Štaviše, primenjivaće i dalje razne instrumente monetarnih intervencija u cilju smanjivanja prinosa na obveznice. Faktor koji bi ovo mogao da promeni jeste eventualni jači rast inflacije kada bi ECB mogao malo da pooštri monetarnu politiku“, kaže Gujaničić.
Prema njegovim rečima, akcije glavnih svetskih centralnih banaka su presudni faktori koji utiču na cenu naših obveznica, a dramatično većih promena svakako neće biti čak i ako Srbija dobije investicioni rejting. „Domaće obveznice investitorima donose pozitivan, realni prinos za razliku od mnogih članica evrozone čiji je prinos na 10-ogodišnje obveznice negativan. U tom smislu su ove hartije atraktivne brojnim ulagačima koji se bore da ostvare kakvu-takvu zaradu. I ova odluka neće bitnije uticati na prinos naših hartija“, naglašava on.
Profesor dr Dejan Erić sa Beogradske bankarske akademije kaže da nije nimalo lako odgovoriti na pitanje o prinosima i da ne postoji „čarobna kugla“.
Imajući u vidu međunarodne okolnosti: mere kreditno-monetarne politike kako bi se zadržao nivo privredne aktivnosti kao i „obilje“ dostupnog slobodnog kapitala, to sve gura cenu novca i kapitala na dole.
„Dovoljno je samo da pogledate kada čak i zemlje iz našeg regiona ponude evroobveznice na međunarodnom tržištu po stopama od 1-2% ‒ tražnja višestruko prevazilazi ponudu. Otuda, ne očekujem da će u kraćem roku doći do povećanja kamatnih stopa. Što se tiče prinosa, postoje više vrsta prinosa. Nominalni sigurno neće biti visoki. Ali, tekući i prinosi do dospeća zavise od aktivnosti investitora na finansijskom tržištu i njihove sposobnosti da kupe obveznice pod povoljnijim uslovima“, smatra Erić.
Erić naglašava i da je tržište obveznica u našoj zemlji još u početnoj fazi. „Imali smo i nekoliko emisija municipalnih obveznica, ali slab sekundarni promet. Zelene obveznice su aktraktivan instrument, posebno u zemljama EU. Sigurno je da imaju perspektive. Ali, pre njih potrebno je puno učiniti u pogledu razvoja ostalih instrumenata duga i širenju svesti o značaju tržišta kapitala“, naglašava on.
On kaže i da je većina savremenih instrumenata osigurana od promena inflacije. Nekada su obveznice definisane kao hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom. Još od sredine 70-ih godina to ne važi. Većina savremenih instrumenata duga sadrži varijabilne kamatne stope koje su definisane po formuli – neka fiksna stopa + varijabilni deo obično vezan za neku referentnu kamatnu stopu koja odražava mnoge faktore, uključujući i inflaciju.
Srpska hartija i dalje isplativija od ostalih
Da se osvrnemo na najnovije podatke Uprave za javni dug. Šta nam govore? Stopa prinosa na dvogodišnje državne obveznice, čija je prodaja realizovana 23. marta iznosila je 1,6%, a na desetogodišnje emitovane 9. februara nešto viša stopa 2,5 %. Kod reotvorene dvanaestogodisnje obveznice, prodate 16. marta, stopa prinosa je 3,44 odsto. Šta se nameće kao zaključak? Definitivno je isplativo ulagati u državne obveznice Srbije duže ročno. Ulaganje na duži rok, nosi veći rizik, ali imajući u vidu okolnosti navedene na početku ovog teksta, ne bi trebalo da bude mesta za brigu u pogledu njihove likvidnosti.
Kada se pogledaju podaci o prinosima na evropske HOV, jasno je i zašto je srpska hartija i dalje isplativija od ostalih. Prema podacima koje je NBS prezentovala u svom Pregledu dešavanja na svetskom finansijskom tržištu od 15. do 19. marta ove godine referentna kamatna stopa Evropske centralne banke je – 0,5 odsto, a prema ovoj stopi u velikoj meri se opredeljuju i cene mnogih državnih obveznica na evropskom kontinentu. Očekivanja su da će u prvom kvartalu ove godine ta stopa ostati nepromenjena.
Iz koje vizure treba posmatrati prinose na državne obveznice u EU i u regionu? Za mnoge je iznenađenje, nesnalaženje vodećih zemalja u EU, u epidemiji. Dugotrajni lokdauni i te kako utiču na privrede tih zemalja, mada neki podaci ohrabruju kao što je porast narudžbina robe veće dodatne vrednosti iz Kine. Međutim, u ovoj pandemijskoj jednačini i dalje je mnogo nepoznatih. Da vidimo kako stoje stvari sa Nemačkom. Ona nas sve zanima. Trenutno su u ovoj zemlji prinosi na obveznice negativni. U prethodno pomenutom izveštaju NBS, navedeno je da je nivo prinosa na dvogodišnje obveznice iznosio -0,70% a na desetogodišnje -0,30% Pre tri meseca, odnosno krajem 2020. godine, prinos na dvogodišnje obveznice je bio -0,72%, a na desetogodišnje -0,57%. Dakle, prinos je i dalje negativan. I trend nije obećavajući. Sa druge strane, glavni pokretački svetski „motor“ – Amerika, šalje ohrabrujuće signale. Prinosi državnih obveznica SAD su tokom izveštajnog perioda porasli kod instrumenata duže ročnosti, dok su kod kraće ročnosti, ostali nepromenjeni. Prinos na desetogodišnju obveznicu dostigao je nivo od 1,754 odsto i najviši je za poslednjih više od godinu dana. Dolar je ojačao za dva odsto od početka godine, usled sve veće razlike u prinosima u odnosu na obveznice drugih razvijenih zemalja.
Šta se dešava u komšiluku?
Analitičar InterCapitala, jedne od vodećih investicionih kompanija iz Hrvatske i regije Dino Durigl kaže da osiguravači većinu svog portfelja drže u obveznicama, najčešće investicijskog rejtinga, kako bi zadržali konzervativnu strukturu ulaganja.
„S obzirom da gotovo četvrtina svetskog duga nosi negativan prinos, osiguravači će biti primorani da se okrenu riskantnijoj opciji kao što su deonice. Poređenja radi, najveći slovenski osiguravači, Triglav i Sava Re, koji posluju u skoro svim državama ex Jugoslavije imaju vrlo konzervativne portfelje. Triglav ima oko 7% portofelja u deonicama dok Sava Re tek oko 2%. U potrazi za prinosom, osiguravači će morati da razmišljaju o većoj izloženosti tzv. „value“ deonicama, vrstama imovine sa relativno predvidljivim novčanim tokovima i uglavnom visokim nivoom isplate dobiti“, objašnjava Durigl i podseća da „iz moda relativno niskih kamatnih stopa nismo praktično nikada ni izašli još od finansijske krize 2008“.
Kada govorimo o zemljama ex-yu, treba napomenuti još to da slovenačke desetogodišnje obveznice nose negativan prinos dok se bolje od naših, odnosno manje koštaju i bolje se kotiraju, hrvatske obveznice.
Kolizija interesa između ulagača u domaće HOV i države po pitanju prinosa na državne obveznice je jasna, ali može li se pronaći neka „zlatna“ sredina? Državi je svakako u interesu i razvijeno tržište osiguranja. Niko ne pominje municipalne obveznice – izdaju ih lokalne samouprave u cilju sakupljanja sredstava za lokalne investicije. Sada, kada se mnoge opštinske kase suočavaju sa manjkom prihoda, možda treba razmišljati u tom pravcu. Ima mnogo lokalnih projekata koji vape za investicijama. Investicije u ekološke projekte, takođe su jedna od opcija budućnosti. Tu se „otvaraju karte“ za tzv. „zelene obveznice“ koje je nedavno stidljivo spomenuo i ministar finansija Siniša Mali nakon sastanka sa guvernerom Razvojne banke Saveta Evrope Rolfom Vencelom. Osiguravajuće kuće u ovom pandemijskom periodu ne mogu da računaju ni na velika ulaganja u penzione i investicione fondove. Još ako srpska hartija, do sredine ove godine, kako je najavljeno, uđe u indeksnu korpu J.P. Morgana državnih obveznica zemalja u razvoju, gde se uključuju samo kredibilne i likvidne obveznice, to donosi i veću konkurenciju na tržištu, na strani tražnje. Izazova, dakle ima. Sve dok ne krene oporavak. A odgovor na pitanje kada će to biti, kako stvari trenutno stoje, vrednije je od milion dolara.
