Kako je BP „prevario“ ceo svet?

Prošlo je više od godinu od kada se ceo svet čudio potezu najvećeg živog investitora da desetine milijardi dolara uloži u biznise sa fosilnim gorivima. Voren Bafet, čovek kome nije problem da “udari” protiv celog sveta, očigledno je napravio još jednu investiciju na kojoj će mu ceo svet (možda) zaviditi. Još jedna vest to potvrđuje.

Kompanija British Petroleum (BP) saopštila je da će povećati proizvodnju nafte i gasa i oštro smanjiti investicije u čistu energiju.

Kako stručnjaci komentarišu ovaj potez predstavlja vraćanje na fosilna goriva u pokušaju da se oživi opadajuću cenu akcija kompanije.

Britanska energetska kompanija objavila je ove poteze kao deo dugo očekivanog ažuriranja strategije čiji je cilj pridobijanje investitora, posebno novog u vidu  Elliott Management-a, koji je nedavno preuzeo udeo u BP-u.

Izvršni direktor kompanije Mari Očinklos kaže da je ovo „radikalna promena“, i da će se u budućnosti BP fokusirati na ispumpavanje više nafte u SAD, gde je kompanija veliki ofšor proizvođač, i u zemljama Bliskog istoka, uključujući Oman, Ujedinjene Arapske Emirate i Irak.

Ekološki predvodnik ili grešnik?

Kod kompanije koja je sebe označavala u reklamama kao “Beyond Petroleum”, do katastrofalnih grešaka poput čuvenog ekološkog incidenta u Meksičkom (pardon Američkom) zalivu 2010, uvek je postojala sumnja u njene dobre namere po pitanju životne sredine. Iako su “namere” bile praćene velikim ulaganjima u obnovljive izvore energije, ekološki aktivisti su im se rugali.

Bez obzira na to, kada su 2020. objavilli namere da do 2050. godine budu emiteri sa nultom emisijom ugljenika, postali su prva i do danas jedina velika naftna kompanija koja se posvetila takvom cilju. Međutim, kako eksperti smatraju BP je jednostavno napravio “pravu opkladu u pogrešno vreme”.

Šta je problem BP-a?

Akcije BP-a su zaostajale za rivalima poput kompanija Shell, Exxon Mobil i Chevron otkako je kompanija preduzela najagresivnije korake naftnog velikana da se prebaci na izvore energije sa niskim sadržajem ugljenika 2020. Ta opklada se izjalovila kada se potrošnja fosilnih goriva vratila nakon ranih dana pandemije, a cene u Ukrajini i Rusiji porasle.

BP ima i velike dugove. Da bi ih smanjila, kompanija je ranije saopštila da cilja prodaju imovine od 20 milijardi dolara do 2027. godine. To podrazumeva moguće prodaje posla sa mazivima, kompaniju Castrol, ali i prodavanje udela u svojoj solarnoj jedinici, Lightsource.

Aktivisti i sponzorisani

Odluka britanske kompanije dovela je protestante ispred sedište kompanije u Londonu odmah nakon objavljivanja ove odluke.

Čarli Kronik, viši savetnik za klimu u britanskom Greenpeace-u, rekao je da je resetovanje BP-a dokaz da kompanije za fosilna goriva „ne mogu ili neće biti deo rešenja za klimatsku krizu“. On je pozvao vladu da „osigura da kompanije poput BP plate svoj deo za klimatsku štetu koju nanose“.

Za razliku od njih, kako pišu britanski mediji, dva najomiljenija muzeja u Britaniji, The British Museum i Science Museum bila su prinuđena da brane svoje finansijske veze sa BP-om nakon objave kompanije.

Muzeji, koji imaju sponzorske ugovore sa BP, rekli su da odluka kompanije da poveća svoja ulaganja u naftu i gas smanjenjem zelene potrošnje neće promeniti njihov odnos sa njom.