Klađenje na rat: Kako su Ukrajina i Iran postali prilika za profit

Kao da industrija kockanja i klađenja nije, sama po sebi, dovoljno dijabolična, u svetu se pojavio trend koji to diže na novi nivo (ili spušta na još dublje dno, u zavisnosti od toga kako ga posmatrate).

Klađenje na rat.

Institut za proučavanje rata (ISW), američki think-thank svakodnevno objavljuje mapu fronta u Ukrajini. Iako biste očekivali da su najčešći posetioci sajta sadašnja ili bivša vojna lica, stratezi i analitičari, na mapu najčešće “klikću” – anonimni kockari. Naime, jedna od mapa prikazuje grad Kostjantinivku, veliko industrijsko uporište i ključni odbrambeni centar u istočnom delu ukrajinske Donjecke oblasti. Ono je jedno od najaktivnijih ratišta u rusko-ukrajinskom ratu i predstavlja svojevrsnu „kičmu” ukrajinske odbrane u tom regionu, uprkos konstantnom granatiranju i rojevima dronova. Hiljade civila i dalje žive tamo.

Sada je više od pola miliona dolara “na talonu” platforfme za klađenje Polymarket, uloženo na pitanje da li će Rusija zauzeti Kostjantinivku ove godine. Te opklade biće razrešene ako ISW objavi mapu na kojoj se vidi da Rusija kontroliše gradsku železničku stanicu.

Nekada su se ljudi kladili na fudbal, izbore ili dobitnike “Oskara”. U rastućoj onlajn ekonomiji, danas hiljade ljudi raspravljaju da li će neka država bombardovati drugu državu, da li će pasti grad u Ukrajini ili hoće li američke trupe ući u Iran. Rat je postao tržište. A internet je pronašao način da od njega napravi spektakl. Ljudi su se kladili na prekid vatre između SAD i Irana (u igri je bilo 280 miliona dolara) a više od sedam miliona dolara bilo je uloženo na to da li će SAD izvršiti invaziju na Iran.

“Riziko” sa stvarnim žrtvama

Polymarket je danas najpoznatija svetska platforma za “predviđanje”, ali je put od skromnog startapa bio pun izazova. Osnovao ju je Šejn Koplan, u junu 2020. godine. Njegova ideja bila je da stvori tržište gde ljudi ne samo pogađaju, već ulažu novac u svoje prognoze. Verovao je da su tržišta, gde postoji finansijski rizik, precizniji izvor informacija od tradicionalnih anketa ili medija. Polymarket je brzo privukao pažnju tokom pandemije i američkih izbora, kada je predvideo rezultate preciznije od agencija za istraživanje javnog mnenja.

Dugogodišnji korisnici kažu da sve više liči na kazino, mesto gde se može monetizovati sve, od Trampovih ispada besa do drugog dolaska Isusa Hrista. Zato igrači u tom moćnom „kazinu” sve češće pokušavaju da oblikuju svet kako bi obezbedili dobitak. Posebno bizaran deo cele priče jeste činjenica da se oko ovih opklada stvaraju čitave onlajn zajednice. Na Discord serverima i forumima hiljade ljudi analiziraju satelitske snimke, izjave vojnih zvaničnika i objave političara pokušavajući da predvide sledeći potez država kao da igraju “Riziko” ili neku multiplayer strategiju. Neki prate letove vojnih aviona, drugi analiziraju govore američkih zvaničnika a treći pokušavaju da otkriju „insajderske informacije” pre ostatka tržišta.

Mnogi od tih ljudi nisu politički motivisani niti ih posebno zanima ishod rata. Njih zanima volatilnost. Što je svet nestabilniji, to postoji više prilika za zaradu.

U julu 2024, neposredno pre nego što je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika SAD, Polymarket je prijavio oko 400 miliona dolara ukupnog prometa na svojoj platformi tokom cele godine. Danas toliko može da se obrne za samo jedan dan. U oktobru prošle godine, kompanija je doživela istorijski skok vrednosti, kada je u nju investirao Intercontinental Exchange, vlasnik Njujorške berze, čime je vrednost kompanije procenjena na devet milijardi dolara. Šejn Koplan je sa 27 godina zvanično postao najmlađi self-made milijarder na svetu, sa procenjenim neto bogatstvom od oko 1,5 milijarde dolara.

Anonimna grupa koja odlučuje šta je istina

U julu 2024. američki analitičar Nejt Silver pridružio se savetodavnom odboru Polymarketa. Silver, poznat po gotovo savršenom predviđanju izbora u SAD 2012. godine, bio je oduševljen idejom i hvalio je platformu zbog njene „sve važnije uloge u pomaganju ljudima da razumeju i planiraju budućnost”. Kako je rekao, ona je „izvor podataka u realnom vremenu” za pitanja koja je inače „teško kvantifikovati”. A tržište je kupilo tu priču, kao što se može zaključiti po vrtoglavim investicijama.

Ali ako Polymarket može da utiče na veća tržišta, otvaraju se vrlo mračne mogućnosti. Ključna stvar kod jeste što platforma sama ne odlučuje šta je „istina” kada se neki događaj završi, tu na scenu stupa UMA Protocol. Universal Market Access je takozvani oracle sistem koji se koristi za potvrđivanje ishoda spornih tržišta. Oracle je mehanizam koji blockchainu „javlja” šta se desilo u stvarnom svetu, pošto blockchain sam po sebi ne može da zna da li je, recimo, došlo do prekida vatre ili pobede na izborima. UMA funkcioniše kroz sistem glasanja vlasnika UMA tokena. Kada je neki ishod sporan ili nejasan, ljudi koji poseduju UMA tokene glasaju kako tržište treba da bude rešeno. Sistem je „optimistički”, što znači da se početni odgovor prihvata automatski osim ako ga neko ne ospori. Ako dođe do osporavanja, pokreće se proces debate i glasanja. Taj model trebalo bi da bude decentralizovan i transparentan, ali je poslednjih godina često kritikovan. Kritičari tvrde da veliki vlasnici UMA kripto tokena (takozvani whales) mogu imati previše uticaja na glasanje, naročito kod političkih i geopolitičkih pitanja gde pravila mogu biti subjektivna.

Dugogodišnji korisnici tvrde da ovakav sistem otvara prostor za korupciju. Različiti ljudi poseduju različite količine UMA tokena, pa samim tim imaju i različitu glasačku moć a ne zna se ko su najveći vlasnici UMA tokena niti šta utiče na njihove glasove. Sasvim je moguće da ljudi koji konačno odlučuju ishod neke opklade istovremeno imaju velike svote novca uložene upravo na taj ishod. A to otvara sasvim novu debatu….

Kada tragedija postane grafikon

Finansijska tržišta su oduvek profitirala od ratova. Akcije naftnih kompanija, vojna industrija i berze vekovima reaguju na sukobe. Ali postoji razlika između investicionih posledica rata i direktnog klađenja na ljudsku tragediju u realnom vremenu.

Kada neko uloži novac na to da li će pasti određeni ukrajinski grad, rat prestaje da bude humanitarna katastrofa i postaje događaj sa potencijalnim velikom isplatom, što otvara ozbiljna etička pitanja. Da li ljudi počinju podsvesno da priželjkuju eskalaciju sukoba i nove ratove jer su finansijski uložili u njih? Da li tržišta podstiču širenje panike i teorija zavere? I šta se dešava kada platforme koje funkcionišu kao globalne kladionice počnu da utiču na stvarne političke i finansijske odluke?

Kada ljudi širom sveta, odmah po buđenju ujutro uzimaju telefone i i proveravaju da li je neka raketa pala jer im od toga zavisi isplata, teško je ne zapitati se da li je internet konačno potpuno izgubio granicu između informacije i igre.

I još važnije: šta se dešava sa društvom kada rat prestane da bude upozorenje i postane kladioničarski tiket?