Lazarević: Nezaustavljiv rast digitalnih transakcija

PRATITE NAS

Poslednji članci iz ove rubrike

„Addiko banka u odnosu na period pre proglašenja pandemije ostvarila je rast digitalnih transakcija od 10 odsto. Uprkos tome što je ovaj rast i ranije u Banci bio dosta visok, pandemija je definitivno dodatno doprinela da digitalne transakcije dođu do ovako visokog nivoa od 94 odsto“, kaže u razgovoru za „Svet bankarstva i investicija“ Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko banke. 

Pandemija je promenila mnogo toga u navikama klijenata. Da je tako, ukazuje i naš sagovornik. Tradicionalne banke sve više su i digitalne, a prednosti su višestruke što uviđaju i građani i kompanije.

„Udeo digitalnih transakcija u ukupnim transakcijama fizičkih lica u Addiko banci iznosi 94 odsto, dok je udeo za pravna lica još viši 96 odsto. U segmentu fizičkih lica, podela između eBanking-a i mBanking-a ide u korist mBanking-a i to u razmeri 72 odsto mBanking na prema 28 odsto eBanking. Tu uočavamo jasan trend prelaska sa eBanking na mBanking rešenje“, ističe Vojislav Lazarević.

Iza nas je godina prilagođavanja, kako biste u njoj sagledali bankarski sektor?

Da, to ste lepo definisali ‒ godina prilagođavanja. Kada je počela pandemija, centrala Addiko banke se organizovala tako da 95 odsto zaposlenih u roku od tri dana započnu rad od kuće. Da ste nas pitali pre pandemije da li možemo da poslujemo tako da kancelarije zameni kućni ambijent rada, sigurno bi odgovor bio ‒ ne. Nakon izvesnog perioda vratili smo se na 50 odsto na rad u kancelarijama, ali smo sada ponovo na 25 odsto koliko iznosi rad od kuće. Banka u virtualnom režimu rada funkcioniše, odnosno sistemi i zaštita. Rad sa klijentima je nastavio kao što je i bio, ali smo sve preduzeli da zaštitimo naše zaposlene. Pandemija nas je pomerila unapred, naučila mnogo toga i dala mogućnost da razmišljamo o novom načinu poslovanja, kako možemo da se efikasnije organizujemo, a da je zdravlje na prvom mestu. 

Digitalizacija je ta nova realnost, u kom pravcu će Addiko banka razvijati svoje digitalne usluge?

Digitalizacija je tu, pa je tu, kao neminovnost. Pandemija i lockdown stanovništva u kućama su doprinele da se ubrza ceo proces digitalizacije. Nisu samo banke te koje su u tom procesu prednjačile, već i ugostiteljstvo, trgovine… Ceo digitalni proces u svakodnevnom životu se ubrzao. Taj trend biće tu da ostane i on se neće vraćati unazad, već može samo da se još više ubrza. Bankarstvo je u međuprelaznom periodu u kome ćemo imati paralelno deo populacije koji vrlo brzo prihvata promene i prelazi na digitalne kanale i digitalni način života i onaj deo koji će nastaviti tradicionalno da koriti usluge banaka kroz bankarsku mrežu. Trenutno smo na ta dva koloseka. Mlađe generacije lakše prihvataju digitalizaciju, mada imamo i starije koji je uspešno prihvataju i primenjuju. Definitivno će ostati i deo stanovništva koji će i dalje na tradicionalne načine zadovoljavati usluge u bankarstvu. Narednih godina istovremeno postojaće dva procesa, ali će se sve više i više prelaziti na digitalizaciju. Evo i primera, pre samo dve decenije sam živeo i radio u Grčkoj, ispred banke su stajali studenti koji su obučavali starije građane da koriste bankomate. To je tada bio digitalni napredak.

Sada sa mobilnim telefonima obavljamo plaćanja, služe i kao digitalni novčanici…

Polako ulazimo u fazu procesa prelaska na digitalne kanale i svih usluga ne samo bankarskih, već i drugih. Praktično je, štedi vreme i klijentima i bankama. Međutim, i dalje je prisutna potreba za ljudskim kontaktom, kad se uzima kredit klijent pita, konsultuje… U tom smislu biće potrebe za fizičkim prisustvom i savetovanjem sa bankarskim službenicima.

Koliki je odnos odobravanja kredita na šalteru banke u odnosu sa onim koje omogućavate onlajn?

Od svih kredita Addiko banke, 23 odsto su inicirani i isplaćeni kroz mobilnu aplikaciju, kroz potpuno automatizovan proces bez uključivanja ljudskog resursa. Sa druge strane, ako posmatramo učešće kredita koji su inicirani kroz digital, njihovo učešće u ukupnom broju kredita je 41 odsto. Kroz pandemiju se taj proces uvećao. 

Nedavno se moglo čuti da je perspektivna digitalna banka nemački fintech N26 svom timu priključio i beogradsku kompaniju Center for Investment and Finance (CIF). Tradicionalne banke i dalje imaju prednost, ali u kom pravcu će se morati razvijati kako bi je i zadržale? Da li je pojava digitalnih banaka za sada opasnost za tradicionalne banke?

Mislim da nisu opasnost, a što se i pokazuje u praksi. Digitalne banke postoje već desetak godina i dalje ima potreba za tradicionalnim bankarskim uslugama, ne samo kod nas već i na Zapadu, gde je proces digitalnog prihvatanja urađen i ranije nego što smo mi to učinili. Vidimo da N26 postoji paralelno sa tradicionalnim bankama koje neće moći tako lako da budu zamenjene. One obavljaju puno složenih finansijskih poslova, a osim kreditiranja, tu je i štednja i bitno je poverenje. Pojava digitalnih banaka nije nešto što izaziva banke i velike kartičarske sisteme tako da će prestati da postoje. Banke su dosta velike, ali i dosta prilagodljive.

Pandemija remeti ekonomije i gura cene na više. Ni Srbija nije izuzetak. Kurs je stabilan, ali je inflacija itekako prisutna. 

Inflacija se dešava globalno, najviši je rast cena hrane i energenata, s druge strane puno je novca u opticaju, ima puno štednje. Očekivanja su da će se taj ekonomski ciklus stabilizovati i polako smiriti u drugoj polovini 2022. godine. Živimo u epohi razvoja tehnologija koje su same po sebi deflatorne, povećavaju produktivnost i smanjuju cene. U svim razvijenim evropskim zemljama, kao i u SAD i Kini imamo demografski problem, a to je starenje populacije, što takođe samo po sebi deluje deflatorno, jer su drugačije potrebe stanovništva. Cela priča o inflaciji je tranziciona i ona će se smiriti. 

Šta je izazov pred bankarskim sektorom?

Na globalnom nivou sva predviđanja za svetsku ekonomiju u sledećoj godinu su visoka ‒ rast od 3,5 odsto, a imamo inflaciju oko 2,5 odsto. Ohrabruje što je veći rast od inflacije. Ne očekujem potrese, ono što može da bude mali šok za ceo sistem je kako će reagovati svet posle dve godine povlačenja cele likvidnosti i nakon štampanja novca. Srbija je kao država u dobroj poziciji, imamo solidan rast, očekivanja su i da će se inflacija stabilizovati, a imamo dosta veliku štednju. Kamatne stope u evrima će možda početi da prelaze u pozitivnu kategoriju jer smo od 2010. u okruženju negativnih kamatnih stopa. Za bankarski sektor može da bude pozitivna stvar da kamatne stope krenu na gore i da se stabilizuju.

To možda jeste dobro za bankarski sektor, ali da li je i za klijente?

Ne očekujemo veliki skok kamatnih stopa koji će usporiti privredu. Živimo u okruženju velike tražnje, velikog rasta globalno BDP-a, tu mislim i na Srbiju koja će imati rast od šest odsto u ovoj godini, a inflacija je oko četiri odsto, možda i manja, a što je dobro mesto, gde možemo da budemo ekonomski.

Banke su sa nepresušnim izvorima finansiranja, novca ima, a da li i prilika za finansiranje kompanija? Ima li dobrih projekata?

Ima. Addiko banka se u kreditiranju fokusirala na industrije koje daju dodatnu vrednost, kao sto su proizvodnja, automatizacija, prehrana… Jednostavno, tokom poslednje decenije ekonomija se promenila i razvila. Dvehiljaditih smo bili uvozno orijentisano potrošačko društvo, a u pandemiji se pokazalo da smo proizvodno industrijalizovana zemlja, što nam daje stabilnost. Mi kao banka dosta finansiramo i prehrambenu proizvodnju, čiji smo značaj videli u pandemiji i to je naša prirodna baza. 

Gde još vidite perspektivu za razvoj privrede? 

Za Srbiju i njenu budućnost je bitna i IT industrija, ovde postižemo impozantne rezultate kada je reč o izvozu, sa oko 1,5 milijardi evra, dok recimo jedna Turska ima upola manje. Mi prodajemo znanje gde je margina 80 odsto, potreba je i jagma za IT stručnjacima i svima koji su u tom segmentu i tu možemo da ostvarimo najveće znanje, napredak i  „razliku u ceni“. 

Moratorijumi su doprineli da se ne desi rast NPL.

Dobro je što postoji program garantnih šema koje su napravile Narodna banka Srbije i ministarstvo finansija, a sa njima dolaze i još programi garantnih šema. To je omogućilo bankama da lakše zanavljaju kredite. Kad je počela pandemija, postojao je veliki strah da će se desiti apokalipsa, a što se nije dogodilo. Nije došlo do otpuštanja, do smanjenja tražnje u privredi. Moguće je da će biti nekih izolovanih slučajeva, ali je pitanje onda kakav je bio njihov biznis model i pre pandemije. Svi koji su radili normalno i u toku ove zdravstveno-ekonomske krize, ne očekujem da imaju kasnije probleme. 

Dok pričamo dešava se ukrupnjavanje bankarskog tržišta u Srbiji (AIK Banka a.d. Beograd, Gorenjska banka d.d. Kranj i Akri Jurop Sajprus limitid kupile su ćerke SBERBANKE u istočnoj i centralnoj Evropi, uključujući i u Srbiji, prim. aut. ).  Kakvi su izgledi da Addiko bude na strani kupovine ili prodaje?

Ukrupnjavanje bankarskog sektora je trend u regionu i nikad se ne zna šta će se desiti. Taj proces ukrupnjavanja kada se desi nije loš ni za banku ni za klijente. Mi jesmo banka koja cilja vrlo konkretne niše, davno smo prepoznali da nismo toliko veliki da možemo da nudimo sve usluge, pa smo se zato specijalizovali za poslovanje sa fizičkim licima i za mala i srednja preduzeća. To su dve niše gde imamo konkurentnu ponudu. Poslednjih godina bili smo u tranziciji prelaska iz univerzalne banke na specijalizovanu. Sada naš portofilo čini 80 odsto ono što su specijalizovane usluge, a 20 odsto ono što je bilo od ranije. Kada sam došao na čelo banke taj odnos je bio 45 odsto na prema 55 odsto. To znači da smo uspeli u svojoj zamisli.

__________________________

Neto dobit od 5,5 miliona evra za devet meseci

Kako biste ocenili poslovanje za devet meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine Addiko banke?

Specifično je porediti se sa 2020. godinom jer je po svemu ona bila posebna. Tada smo imali promenu u načinu funkcionisanja sistema i biznisa, a u ovoj godini imamo vraćanje na normalu, pre je uporediva 2019. sa ovom godinom. Addiko banka beleži rast i u delu rada sa fizičkim licima i sa malim i srednjim preduzećima. Dobro napredujemo i zabeležili smo rast i prihoda i naknada, a ono što je bitno imamo dosta veliki pad racija koji je odnos prihoda i rashoda, koji je zabeležio priličan pad u odnosu i na 2020. i 2019. godinu. Što se tiče finansijskih rezultata i prvih devet meseci, ostvarili smo neto dobit od 5,5 miliona evra.

________________________

Protokoli zaštite

Koliko su banke odnosno klijenti bezbedni i sigurni od narastajućih sajber kriminalnih radnji?

Imamo protokole IT zaštite koji rešavaju takve situacije, kao i strogu lokalnu i EU regulativu sa kojom smo usaglašeni. Banka je ta koja stoji iza svake transakcije. Stalno se procesi unapređuju, sa novim sistemima donose se i primenjuju novi sistemi zaštite.

Preporučujemo