Intervju za Svet bankarstva i investicija: Dr Srđan Kondić, predsednik IO ADDIKO banke Srbija
Snažan rast kreditnog portfolija, više od 37.000 novih klijenata, kao i pad NPL-a sa 6,4% na 4,2%, doveli su do rekordnog profita i potvrdili snagu transformacije Addiko Banke u Srbiji
„Rezultate u 2025. godini ocenjujem kao veoma snažne, posebno zato što nisu došli slučajno, već kao posledica jasne i disciplinovane transformacije poslovanja. Addiko Banka Srbija prošla je kroz sveobuhvatan zaokret i ostvarila odlične poslovne rezultate. Rast profita od 72 odsto i više od 37.000 novih klijenata nisu posledica jednog poteza, već promene modela rada. Najviše je uticalo to što smo banku učinili efikasnijom, fokusiranijom i odgovornijom u upravljanju. S jedne strane, snažno smo se usmerili na ono što klijenti danas zaista očekuju od banke – brzinu, jednostavnost i pouzdanost. Ubrzali smo donošenje odluka, pojednostavili procese i uklonili veliki deo interne komplikacije koja usporava i klijenta i organizaciju.“
Ovim rečima dr Srđan Kondić, predsednik Izvršnog odbora Addiko Banke počeo je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“. Rezultati banke od kada je on na čelu su impresivni, a odgovarajući dalje na pitanje šta je uticalo na toliki rast profita, naš sagovornik kaže da je važan doprinos došao i iz boljeg upravljanja kvalitetom portfolija.
„Uspeli smo da značajno smanjimo NPL i trošak rizika, što je imalo veoma konkretan uticaj na krajnji rezultat. To je takođe važna potvrda da transformacija nije bila samo komercijalna, već i razvojno i risk gledano ozbiljno postavljena.To se vidi i u vrlo konkretnim stvarima. Potrošačke kredite danas odobravamo u proseku za deset minuta. Omogućili smo online otvaranje računa, online depozite, online kredite i jednostavnije svakodnevno bankarstvo. Kada istovremeno unapredite iskustvo klijenta, povećate internu efikasnost i podignete kvalitet upravljanja rizikom, onda rast profita više nije iznenađenje. On postaje logičan rezultat.“
Koje odluke u bankarstvu se donose danas, a imaju itekako merljive posledice u budućnosti?
Danas se donose odluke koje će odrediti ko će za nekoliko godina biti relevantan, a ko će ostati spor, skup i suštinski prevaziđen sistem. To su odluke o tome koliko ste spremni da pojednostavite procese, koliko ulažete u tehnologiju, kakvu kulturu gradite i koliko ozbiljno pristupate podacima, veštačkoj inteligenciji i otpornosti sistema.
Banke koje danas ne modernizuju svoju osnovu, ne menjaju način rada i ne podižu standard odgovornosti, sutra će cenu toga platiti kroz lošije korisničko iskustvo, sporiji rast i manju konkurentnost. U bankarstvu posledice loših odluka ne dolaze odmah, ali kada dođu, vrlo su merljive i obično veoma skupe.
Zato mislim da je ovo period u kome se ne odlučuje samo o sledećoj poslovnoj godini, već o tome ko će imati pravo da igra ozbiljnu utakmicu i u narednoj deceniji.
Da li je veći uticaj digitalne transformacije ili veštačke inteligencije na efikasnost rada banaka?
Digitalna transformacija je osnova, a veštačka inteligencija njen akcelerator. Ako nemate dobro postavljene procese, kvalitetne podatke i zdravu tehnološku osnovu, AI neće rešiti suštinske probleme. Može ih samo učiniti vidljivijim.
S druge strane, kada je transformacija ozbiljno postavljena, veštačka inteligencija može značajno da unapredi efikasnost – od brže obrade zahteva i kvalitetnije analitike, do personalizovanije komunikacije i veće produktivnosti zaposlenih. U narednom periodu posebno će rasti značaj digitalnih i AI savetnika, koji će klijentima moći da pruže bržu, precizniju i dostupniju podršku.
Zato to ne vidim kao dilemu „ili-ili“. Pravo pitanje je da li je banka sposobna da spoji transformaciju i AI na način koji je poslovno smislen, bezbedan i održiv. Veštačka inteligencija nije zamena za transformaciju, već njen akcelerator.
Gde su skriveni potencijali?
Najveći potencijali danas nisu skriveni u tome da banka nudi sve svima, već u tome da nekoliko važnih stvari radi vrhunski. Potencijal je u bržim procesima, boljem korišćenju podataka, većoj produktivnosti, kvalitetnijem savetovanju i uklanjanju svega što klijentu i organizaciji nepotrebno troši vreme.
Veliki prostor postoji i u preciznijem razumevanju potreba klijenata. Nije poenta nuditi što više proizvoda, već ponuditi pravo rešenje u pravom trenutku. Klijenti danas ne traže komplikovan sistem, već banku koja brzo i jasno rešava problem.
U narednim godinama pobeđivaće institucije koje budu znale da spoje fokus, brzinu odluke i relevantnost za klijenta. Tu su danas najveći potencijali.
Sve veći akcenat se stavlja na personalizovanu ponudu klijentima, na to da se iskoriste podaci koji postoje i da se predvidi šta će biti ili šta već jeste potreba klijenata. Iz iskustva Addiko Banke, u kom pravcu će se ovaj segment ličnog pristupa razvijati?
Lični pristup više se neće meriti time koliko često zovete klijenta, već koliko ga dobro razumete. Klijenti ne žele više ponuda, već relevantnije ponude. Očekuju da ih banka razume, da prepozna trenutak u kome im nešto zaista treba i da im ne troši vreme nevažnom komunikacijom.
Zato će se ovaj segment razvijati ka mnogo preciznijoj i pametnijoj personalizaciji, zasnovanoj na podacima, ponašanju klijenata i kvalitetnoj analitici. Uz podršku veštačke inteligencije, banke će moći da ponude mnogo smislenije sledeće korake, brže odgovore i relevantniju podršku.
Ali ovde je važna mera. Personalizacija mora biti korisna, a ne invazivna. Ako je dobro postavljena, ona povećava i zadovoljstvo i lojalnost klijenta. Ukoliko nije, postiže suprotan efekat.
Zemlje zapadnog Balkana su prirodno ekonomski povezane, a regionalna ekspanzija način za rast.
Već je održana prva regionalna edukativna SME Akademija koja je okupila 70 menadžera MSP sektora iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Kako teku pripreme za drugu Akademiju i ko će ovog puta biti polaznici?
Zapadni Balkan jeste prirodno povezan ekonomski prostor i upravo zato verujem da regionalna razmena znanja i iskustava ima veliku vrednost. Prva SME Akademija je potvrdila da postoji ozbiljna potreba za sadržajem koji je praktičan, aktuelan i direktno primenljiv za ljude koji vode male i srednje biznise.
Pripreme za drugu Akademiju idu u pravcu dodatnog podizanja kvaliteta sadržaja i uključivanja novih polaznika koji imaju ambiciju da rastu i bolje razumeju promene koje oblikuju tržište. Ne želimo formalni događaj radi forme, već platformu na kojoj ljudi mogu da dobiju znanje, kontakte i konkretne ideje koje mogu odmah da primene.
Za nas je to važan deo šireg pristupa prema SME segmentu. Nije dovoljno samo finansirati rast. Potrebno je pomoći klijentima da ga bolje razumeju i kvalitetnije planiraju.
Obrađivane su teme kao što su transformacija poslovanja, jačanje prodajnih timova i finansijskog planiranja, uvođenje veštačke inteligencije i strateških inovacija koje oblikuju budućnost biznisa. Po Vašem mišljenju, koja su znanja privrednicima najpotrebnija?
Danas više nije dovoljno da privrednik bude dobar samo u svom osnovnom poslu. Tržište traži mnogo širu sposobnost upravljanja – od finansijskog planiranja i vođenja prodaje, do razumevanja tehnologije, podataka i promena u ponašanju kupaca.
Posebno su važni finansijska disciplina, razumevanje novčanih tokova, sposobnost donošenja brzih i kvalitetnih odluka, kao i otvorenost prema novim alatima, uključujući veštačku inteligenciju. U vremenu brzih promena, znanje više nije dodatna prednost. Ono postaje osnov opstanka i rasta.
Oni koji budu najbrže učili i najbrže prilagođavali modele poslovanja, imaće ozbiljnu prednost na tržištu.
Srednje i male kompanije imaju često nameru, ali nemaju dovoljno ni znanja, a ni strukturu kod primene ESG. Gde je tu uloga Addiko Banke?
Uloga banke nije samo da obezbedi finansiranje, već i da bude partner koji klijentu pomaže da razume promene koje dolaze i da se za njih pripremi. Kada govorimo o ESG-u, mnoge male i srednje kompanije imaju volju, ali nemaju dovoljno znanja, kapaciteta ili jasnu sliku kako da taj proces postave na praktičan i održiv način.
Tu banka može da pomogne kroz edukaciju, savetovanje, razmenu znanja i kroz finansijska rešenja koja podržavaju održive investicije. Važno je da ESG ne ostane tema rezervisana samo za velike sisteme i formalne izveštaje.
Ako želimo ozbiljan razvoj privrede, onda održivost mora postati deo realne poslovne prakse, prilagođen mogućnostima i potrebama malih i srednjih kompanija.
Otpornost u bankarskom sektoru, otpornost u digitalnom svetu. Koliko je, a svedoci smo svakodnevnih pokušaja zloupotrebe, izazovno čuvati na pravi način podatke o klijentima, ali i sačuvati njihovo poverenje?
To je danas jedno od ključnih pitanja za ceo bankarski sektor. Što su usluge digitalnije, to odgovornost banke raste. Klijent s pravom očekuje da mu banka omogući brzo i jednostavno iskustvo, ali istovremeno i najviši nivo zaštite njegovih podataka i sredstava.
Zato otpornost više nije samo IT tema. Ona je postala pitanje strategije, upravljanja rizicima i ukupne odgovornosti banke. Podrazumeva ulaganje u sajber bezbednost, kvalitetne kontrole, zaštitu pristupa, edukaciju zaposlenih, ali i kontinuiranu edukaciju klijenata.
Poverenje se u bankarstvu gradi dugo, a gubi veoma brzo. Zato bezbednost ne sme biti tretirana kao tehnički detalj, već kao temelj odnosa sa klijentom i jedan od osnovnih uslova za dalji razvoj digitalnog bankarstva.
Mobilno i elektronsko bankarstvo, kako će se dalje razvijati?
Razvijaće se u pravcu još veće jednostavnosti, brzine i personalizacije. Klijenti danas ne žele samo da imaju aplikaciju, već očekuju da kroz nju brzo, intuitivno i bez komplikacija završe najveći deo svojih bankarskih potreba.
Sledeća faza razvoja doneće više automatizacije, više pametnih preporuka, više personalizovanih usluga i više podrške koja će biti dostupna u pravom trenutku. Digitalni kanali moraće da budu sve manje administrativni, a sve više korisni.
Upravo to smo i radili u Addiko Banci – ne digitalizaciju radi efekta, već rešenja koja klijentu štede vreme. Online otvaranje računa, online depoziti, online krediti i brže odluke nisu više dodatna pogodnost, već novi standard. Budućnost pripada bankama koje budu znale da spoje vrhunsko korisničko iskustvo sa visokom sigurnošću i poverenjem.
Addiko Banka sredinom januara svečano je otvorila novi poslovni prostor na Dorćolu, koji je osmišljen kao savremeno bankarsko okruženje koje objedinjuje digitalne usluge i stručno savetovanje. Za koje stručne savete klijenti iz segmenta stanovništva odnosno SME imaju potrebe?
Iako se veliki broj usluga seli u digitalne kanale, potreba za kvalitetnim savetovanjem nije nestala. Naprotiv, klijenti žele da svakodnevne bankarske stvari rešavaju brzo i digitalno, ali kada donose važnije životne ili poslovne odluke, žele razgovor sa nekim ko razume njihov kontekst i može da im da jasan i stručan savet.
Kod stanovništva to su najčešće pitanja kredita, štednje, upravljanja ličnim finansijama i donošenja većih finansijskih odluka. Kod SME klijenata potreba za savetovanjem je još izraženija i odnosi se na likvidnost, investicije, strukturu finansiranja, planiranje rasta i prilagođavanje tržišnim promenama.
Zato verujem da budućnost nije ni isključivo digitalna ni isključivo fizička. Budućnost je u pametnoj kombinaciji brzih digitalnih usluga i stručnog savetovanja onda kada je ono klijentu zaista potrebno.
