Svi će osetiti posledice posete Trampove svite Kini: Kakve su prognoze?

Donald Tramp stigao je u Peking 13. maja 2026. godine, što je prvi put da američki predsednik dolazi u posetu Kini od 2017. Dočekan je ceremonijalno, kineski tradicionalno uz sve protokole, kako jednoglasno navode mediji. U Trampovom društvu bila je i delegacija od 17 američkih poslovnih lidera, uključujući direktore Boeinga i Cargilla, Apple-a, stigao je i Ilon Mask, kao i čelnici BlackRock- a, Mete, Goldman Sachs-a, JP Morgana, Mastercard-a, Qualcomma i Vize.

Prema oceni BBC-a, ovaj susret više je bio definisan srdačnom retorikom i simbolikom nego konkretnim ekonomskim rezultatima. Ali, i simbolika ima cenu i posledice.

Okvir za naredne tri godine

Pre svih objavljenih konkretnih cifri, važno je razumeti šta su dve strane postavile kao načelni dogovor.

Si Đinping i Donald Tramp saglasili su se da izgrade „konstruktivni kinesko-američki odnos strateške stabilnosti“. Peking će ovaj okvir tretirati kao vodilju za naredne tri i više godina, rekao je Si.

Obe strane proslavile su posetu kao reset u međusobnim odnosima. Kina je govorila o „strateškoj stabilnosti“, dok je Tramp opisao odnos SAD i Kine kao „veoma snažan“. Samit je završen bez zajedničkog saopštenja o konkretnim sporazumima ili bez sveobuhvatnog sporazuma o trgovinskim pitanjima, ali sa jasnom porukom da obe strane žele predvidljivost. To bi moglo da znači mirnije poslovno okruženje u odnosu na prošlogodišnji destruktivni tarifni rat.

Šta je zapravo dogovoreno

Najkonkretniji ekonomski rezultat stigao je nekoliko dana nakon što su lideri napustili Peking. Bela kuća je saopštila da će Kina godišnje kupovati poljoprivredne proizvode iz SAD u vrednosti od „najmanje“ 17 milijardi dolara, i to do 2028. godine.

Pored toga, Kina će obnoviti pristup tržištu za američku govedinu vraćanjem statusa više od 400 prerađivačkih pogona i nastaviti uvoz živinarskih proizvoda iz saveznih država koje američki Departman za poljoprivredu proglasi slobodnim od ptičjeg gripa. Tramp i Si takođe su se dogovorili o osnivanju dva nova tela — Odbora za trgovinu SAD-Kina i Odbora za investicije SAD-Kina — radi upravljanja trgovinskim i investicionim tokovima.

Si je delegaciji američkih poslovnih lidera poručio da će Kina širiti pristup stranim kompanijama, a Bela kuća je saopštila da su dve strane razgovarale o proširenju američkog pristupa kineskom tržištu i kineskim investicijama u američku industriju.

Međutim, postoji važna ograda: Kina još nije potvrdila niti komentarisala najave Bele kuće. Debora Elms, šefica odeljenja za trgovinsku politiku u Hinrich Foundation iz Singapura, upozorava: „Skeptična sam prema svakom saopštenju koje je objavila samo jedna strana bez potvrde druge. Ovo je posebno akutno problem u Trampovom drugom mandatu, naročito s Kinom.“ Dodaje i da bi čak i u slučaju da se kupovine ostvare, efekat na američku ekonomiju bio skroman: „SAD je ekonomija od 30 biliona dolara. Čak i ako se ove kupovine materijalizuju, neto efekat će biti zanemarljiv.“

Boeing: Očekivanja nisu ispunjena

Najkonkretniji industrijski rezultat bila je narudžbina aviona. Tramp je izjavio da je Kina pristala na kupovinu 200 Boeingovih aviona — što bi, ako se potvrdi, bila prva ovakva narudžbina od strane zvanične kineske vlade u skoro deceniju.

Zvuči impresivno ali nije ispunilo očekivanja tržišta. Umesto da skoče, Boeingove akcije su po objavljivanju te informacije pale, jer su očekivanja na američkoj strani bila znatno veća — da će Kinezi naručiti i do 500 aviona, piše WSJ. Kina, valja napomenuti, ni ovu kupovinu još nije zvanično potvrdila.

Tajvan: Pitanje koje lebdi iznad svega

Iza ekonomskih tema, jedno pitanje dominiralo je razgovorima više nego što se isprva činilo.

Tramp je novinarima na Air Force One rekao da ga je Si direktno pitao da li bi SAD poslale vojsku da brani Tajvan u slučaju kineske invazije. „Rekao sam: ‘Ne govorim o takvim stvarima’,“ izjavio je Tramp. „Samo jedna osoba to zna — ja. Jedini sam koji to zna.“

Tramp je dodao da će uskoro doneti odluku o novom paketu naoružanja za Tajvan, koji je trenutno stavljen na čekanje. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je da je „tokom sastanka osetio da SAD razumeju kinesku poziciju“ po pitanju Tajvana.

Ovo nije sporedna napomena — tajvansko pitanje direktno utiče na globalnu ekonomiju. Tajvan je srce svetske proizvodnje poluprovodnika, a svaka destabilizacija tog odnosa imala bi trenutne i ozbiljne posledice po tehnološku industriju, automobile i gotovo svaki sektor koji koristi čipove.

Carine: Privremeno primirje, ne i mir

U maju 2025, nakon razgovora u Ženevi, dve strane su se dogovorile da smanje uzajamne carinske stope na deset odsto u periodu od 90 dana. Sporazum je produžen, a tzv. „Liberation Day“ carine na kinesku robu ostale su na nivou od deset odsto do novembra 2026.

Procenjuje se da efektivna carinska stopa na kinesku robu, uključujući sve postojeće mere, iznosi oko 23,69 odsto. To je i dalje značajan trošak za sve kompanije koje uvoze robu iz Kine.

Tramp je rekao da reč „carina“ nije „pala“ u razgovorima, ali je tema lebdela u pozadini jer se očekuje da će američka istraživanja kineskih nefer trgovinskih praksi rezultovati novim carinama već ovog leta.

Ko je zapravo pobednik iz Pekinga?

Za Si Đinpinga, 43 sata koliko je Tramp proveo u Pekingu bila su sasvim dovoljna da sakupi diplomatske poene, a da pritom ne napravi nikakve suštinske ustupke, procenjuje Business Insider.

„Tramp je dobio ceremonijalni sjaj za kojim je žudeo tokom posete Kini, ali je samit završio otprilike onako kako je i počeo — bez konkretne pomoći od svog „prijatelja“ Si Đinpinga ni po pitanju rata u Iranu, ni u pogledu zahtevne političke klime kod kuće.

Jedna scena možda najbolje opisuje ton čitavog susreta: šetajući vrtom u Džongnanhaiju, gde žive i rade kineski zvaničnici, Tramp je zastao da pohvali ruže i rekao da su najlepše koje je ikada video. Si mu je obećao da će mu poslati seme za ružičnjak Bele kuće“ detalj je koji navodi Conversation.

Šta to znači za kompanije i svakodnevni život

Za uvoznike i lance snabdevanja: Carinska neizvesnost ostaje. Postoji realna mogućnost da Kina ponovo aktivira kontrolu izvoza retkih zemnih metala kao odgovor na eventualno pooštravanje američkih mera — a retki metali su ključni za elektroniku, automobile i baterije.

Za prehrambenu industriju i poljoprivredu: Dogovorene kupovine sojinog zrna, govedine i živinarskih proizvoda konkretna su vest za farmere i izvoznike — ali tek kada Peking to i zvanično potvrdi.

Za tehnološki sektor: Prisustvo direktora Apple-a, Qualcomm-a i Microna u delegaciji nije slučajno. Američka tehnološka industrija duboko je umrežena s kineskim tržištem i dobavljačima, a svako pogoršanje odnosa direktno udara na troškove i lance snabdevanja.

Za potrošače: Carine se u krajnjoj liniji oslikavaju na cene. Sve dok carinski rat ne bude razrešen trajnim sporazumom, pritisak na cene uvoznih proizvoda, od elektronike do odeće i bele tehnike, ostaje na snazi.

Za investitore: Tramp i Si zakazali su nove susrete u septembru u Vašingtonu, novembru u Šenženu i decembru na samitu G20 u Majamiju, a taj vremenski okvir poklapa se s istekom aktuelnog carinskog primirja, što sugeriše da teži razgovori tek dolaze.

Veliki biznis, mali rezultati, za sada

Od Trampove poslednje posete Pekingu pre više od osam godina, američka razmena robe s Kinom pala je za više od trećine. Bilateralna trgovina robom prošle godine iznosila je oko 415 milijardi dolara, u poređenju s više od 690 milijardi u 2022, piše CNBC.

„Ušli smo u eru u kojoj je trenje između dve najveće svetske ekonomije postalo osnovno stanje, a ne izuzetak. Pekinški samit to nije promenio. Ali ni zaoštrio. Ruže su ostale u vrtu. Seme je obećano. Hoće li ikad biti posađeno, pokazaće jesen“ piše Conversation.