Bolivud, najpotentnija filmska produkcija sveta suočava se sa krizom poslednjih godina. Trpi teške udarce, a uzroci krize vidljivi su u svim sektorima indijske filmske mašinerije. Covid pandemija uspon Netflix-a, Amazon-a, nedostatak originalnih priča navode se kao osnovni uzroci krize filmova pravljenih u Mumbaju, nekadašnjem Bombaju, po kojem je ovaj filmski fenomen dobio ime.
Brkati superheroj sa nožem u ruci aperkatom udara negativca. Udarac koji izbija zub iz vilice. ,,Slow motion“. Zub oslobođen svog vlasnika, na putu kroz vazduh nailazi na oštricu noža i cepa se na pola. Muzika koja ovaj akcioni detalj diže na nivo dramatičnosti poput Ejzenštajnovih dečijih kolica i stepenica u Odesi u Oklopnjači Potemkin. Zabezeknuta su lica koja neposredno prate događaj u ovoj napetoj sceni, ali i ona u bioskopskim stolicama. Rečju, Bolivud i njegova produkcija na visini zadatka. Ipak, mnogobrojnoj i probirljivoj publici u Aziji i ovakav nivo uzbuđenja više nije dovoljan.
Dve hiljade filmova godišnje
Fenomen Bolivuda i hiperprodukcije koja se domogla globalne scene tokom 21. veka nije pojava u cvetu mladosti. Još od tridesetih godina prošlog veka Indija je krupnim koracima gazila svetskom scenom kinematografije, a Bolivud je samo jedan deo. Na početku sve je bio Lolivud.
Filmska industrija je prvobitno bila blisko povezana sa gradom Lahor, koji je danas deo Pakistana. Posle Drugog svetskog rata mnoštvo glumaca, reditelja i ostalih pregalaca filmske industrije iz Lolivuda prelaze u Bombaj i praktično postavljaju temelje na kojima će se podići Bolivud.
Sedamdesetih godina u Bolivudu nastaje veoma popularan filmski žanr – masala. U ovom žanru može se naći za svakog ponešto – akcija, romansa, komedija, drama i melodrama, sve zajedno sa elementima mjuzikla. Indijska filmska produkcija se i na svom početku smatrala hiperproduktivnom.
Iz Bolivuda je pre drugog svetskog rata izlazilo 200 filmova, a osamdeset godina kasnije (2017) ta brojka skočila je na skoro dve hiljade filmskih ostvarenja. Bolivud svoja dela snima na hindu jeziku, dok je filmska industrija u južnim delovima Indije snimala i na engleskom.
Kolač samo za neke
Kombinovanje Da Vinčijevog koda i Marvelovog univerzuma, glavni junaci koji nikada ne greše, ekstravagantna produkcija i privlačne muzičke numere manir su Bolivuda. Kada se ovom pridoda nekoliko produkcijskih kuća koje su sve odluke držale u svojim rukama zajedno sa desetak najpopularnijih i najbogatijih glumaca, pazl je koji nema mnogo delova, ali sa druge strane odlično zarađuje. Ove činjenice uljuljkale su družinu iz Bolivuda koja se trenutno guši pod nogama konkurencije.
Većinom muški superheroji koju hodaju po mačevima i lete poput zmajeva vremenom su izbledeli u očima publike. Kopije holivudskih filmova poput Forest Gampa takođe. Došlo se do toga da je i indijskoj publici dosadilo da svakog dana ,,jede kari“. Kada se na to doda da se za cenu bioskopske karte iz svog doma mogu gledati ostvarenja poput Game of thrones i House of dragon na striming platformama, sve je kristalno jasno.
Godišnje 2 milijarde od ulaznica
Uzak krug ljudi okupljen oko Bolivuda delio je većinu profita. U neku ruku razumljivo kada je novac u pitanju. Ali, grljenje producenata i glumaca bez obraćanja pažnje na nove talente i filmove sa manjim budžetom nije se pokazalo dobrim na duže staze za samu filmsku umetnost u Bolivudu. Takvim ponašanjem dođe se do cifre od hiljadu filmova u kojima se pojavio indijski glumac Brahmanandam. Najproduktivniji glumac zapadnog sveta je Kristofer Li (čuveni Saruman iz Gospodara prstenova) koji iza sebe ima 244 ostvarenja. Transparentnost cifara kada je u pitanju zarada nije previše vidljiva u medijima, ali se pouzdano zna da je zarada njegovih filmova na bioskopskim blagajnama na godišnjem nivou iznosila oko 2 milijarde dolara.
Vodeći Bolivud glumci naplaćuju pojavljivanje u filmu 300 miliona rupija ili oko milion dolara. Veliki hitovi, prvog dana prikazivanja zarade i do 15 miliona dolara.
U poređenju sa Holivudom, koji pravi skoro trostruko manje filmova, a ima godišnju zaradu od 10 milijardi dolara, u velikom su zaostatku. Ono što pravi najveću razliku u zaradi između ova dva ,,Vuda” je ogromna razlika u cenama ulaznica.
Ima li rešenja?
Dobri poznavaoci filma na najmnogoljudnijem tržištu na svetu pretpostavljaju rešenja krize koja traje već nekoliko godina. Raznolikost, originalnost, nove nade glumišta samo su neki od predloga.
Suprotno od Bolivuda uspeh južnoindijskog filma je evidentan upravo zbog odstupanja od višegodišnjeg stereotipa u kojem se davila bolivudska filmska zajednica.
,,Ljudi žele maštovit, dobro napisan scenario zajedno sa talentovanom glumačkom postavom. Kombinacija koja je tako retka u Bolivudu“, samo je jedno od rešenja koje nude stručnjaci The Economic Transcript, indijskog portala koji je vrlo dobro upućen u indijsku ekonomiju, politiku i društvo. Kao još jedan parametar kojim se upoređuju Bolivud i filmski svet sa juga Indije, jeste bavljenje teškom situacijom mase, dubljim kontaktom sa publikom i razumevanjem regionalne kulture. Zaključak je da Hindi industrija iz Bolivuda mora da uči od svojih južnoindijskih kolega i da ponovo osmisli svoje pripovedanje, jer Indija je raznolika zemlja sa hiljadu priča.
