Piše: Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Momentum Securities
Još kada je pokrenut državni projekat podele besplatnih akcija u nekolicini javnih preduzeća bilo je jasno da se radi o populističkoj priči sa jasnim ciljem koji nema mnogo dodira sa javnim interesom. Ono što je tada tek moglo da se nasluti jeste šteta koja će uslediti, a koja se pre svega meri kroz dugotrajni gubitak poverenja građana u domaće finansijsko tržište.
Ambijent u kojem se razmatrao i doneo zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu raspodelu bio je više nego afirmativan kada je tržište akcija u pitanju. U jeku sprovođenja privatizacije, domaće tržište kapitala je hvatalo zamah, a 2007. godina donela je rekordne promete i astronomske cene akcija kompanija iz procesa privatizacije. Ti brojevi imaju primese naučne fantastike kada se posmatraju sa ovim protokom vremena – promet akcija te godine iznosio je 1,8 milijardi evra što je bilo ne mnogo lošije od obima stranih direktnih investicija. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, skočio je skoro 40 procenata u 2007, nakon rasta od 58 odsto prethodne godine, dok je tržišna vrednost kompanija na njihovom vrhuncu, poput Komercijalne banke i Dunav osiguranja, premašivala milijardu evra.
Obećanje – ludom…
Koliko li bi tek mogle da vrede nekotirane strateške državne kompanije iz oblasti naftne industrije, telekomunikacija ili energetike, mora da su se zapitali tadašnji kreatori domaće ekonomske politike. I nisu časili časa, doneta je odluka da se svim punoletnim građanima, koji do tada nisu učestvovali u procesu privatizacije, podeli po 15 procenata akcija u šest strateški značajnih kompanija, a deo vlasničkog kolača ostavi i bivšim i sadašnjim zaposlenima u tim kompanijama u srazmeri sa godinama njihovog radnog staža.
U red za podelu besplatnih akcija stalo je oko 4,8 miliona građana i na desetine hiljada sadašnjih i nekadašnjih radnika ovih kompanija, a u inicijalnom predlogu zakon je obuhvatio preduzeća: Naftna industrija Srbije (NIS), Elektroprivreda Srbije (EPS), Telekom Srbija, JAT Airways, Galenika i Aerodrom „Nikola Tesla“.
U teoriji je ovo moglo da znači početak građanskog akcionarstva, dašak transparentnosti u poslovanju državnih kompanija koje će kontrolisati njihovi akcionari odnosno građani ove zemlje koji su i najzainteresovaniji za valjano upravljanje dojučerašnjim javnim preduzećima. U praksi, bilo je jasno da previše usitnjeno vlasništvo dodeljeno građanima sa prosečno niskim nivoom ekonomskih znanja neće doneti nikakvu kontrolu upravljanja, i da će većina novopečenih akcionara brzopotezno stati pred šalter za isplatu akcija.
Upravo je naplata besplatno dobijenih akcija postala glavna vodilja ne samo građana, već i političara koji su ovaj projekat pokrenuli. Centralna tema u javnosti ubrzo je postao iznos od hiljadu evra koji je javno obećan građanima kao realna vrednost vlasničkih papira koji će se uskoro naći u njihovim rukama. Ovo licitiranje budućom cenom jedne vrste imovine, na čiju vrednost može uticati veliki broj faktora koje je teško sagledati, imalo je u osnovi samo jednu pobudu – u 2008. godini održavali su se politički izbori koje je valjalo dobiti.
Ogoljivanje stvarnosti
Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu stupio je na snagu 3. januara 2008. godine koju su obeležila dva događaja – spomenuti izbori, koje je koalicija na vlasti dobila umnogome zahvaljujući postojanju poluge o besplatnim akcijama, ali i izbijanje svetske ekonomske krize koja je ostavila drastične posledice po ovdašnju privredu i stanovništvo, ne samo kada je u pitanju vrednovanje akcija.
Beogradska berza se 2008. godine stropoštala više od 75 procenata, a ako se ovom nominalnom padu doda i oštra korekcija kursa dinara krajem ove godine, jasno je da su investitori veoma brzo izgubili veći deo imovine oličene u akcijama. I baš kao što su se tržišne kapitalizacije ovdašnjih berzanskih kompanija istopile kao sneg na suncu, tako je i razbijen mit o mogućem prihodovanju hiljadu evra od besplatnih akcija, a ovaj iznos se preneo u pošalice u vezi sa još jednim lukavstvom ovdašnjih političara.
Prosta računica govori da bi građani teško dobacili do hiljadu evra od dobijenih akcija i da je naša istorija ostala uskraćena za još jednu recesiju. Ako je skoro pet miliona građana trebalo da ukupno prihoduje skoro pet milijardi evra, spomenute kompanije bi trebalo da dostignu vrednost od oko 32 milijarde evra, što je bilo više nego tadašnji bruto domaći proizvod naše zemlje. I kada se pogledaju profiti ovih kompanija u to vreme, ili njihova buduća poslovna očekivanja, jasno je da je ova kalkulacija bila više nego nategnuta i motivisana drugom lukrativnom svrhom.
Šta je od svega ostalo?
Ako je svetska ekonomska kriza raspršila snove o najavljenom vrednovanju akcija, ništa bolje nije prošao ni tempo podele ovih vlasničkih papira. Planirana podela akcija u naredne tri godine nije okončana ni nakon više od 18 godina, sa brojnim manjkavostima u sprovođenju postupka i gotovo kontinuiranim menjanjem zakonskog okvira.
Akcije JAT-a građani nisu ni dobili s obzirom da je nacionalni avio-prevoznik veoma brzo propao, a njegov matični broj poslužio kao osnova za formiranje nove firme sa arapskim partnerima. I akcije farmaceutske kompanije Galenika nisu podeljene već je kompanija prodata, nakon reanimacije države posle njenog faktičkog bankrotstva, a pripadajući deo novca građana je uplaćen na račun Akcionarskog fonda. Akcije Elektroprivrede Srbije (EPS) građanima ni do dana danas nisu podeljene, a dugo najavljivana korporativizacija ovog preduzeća počela je i završila se sa promenom imena firme, odnosno dodavanjem prefiksa AD.
Inicijalni kolač besplatnih akcija i šta je od njega ostalo
Kada su u pitanju kompanije čije su akcije podeljene, građani su najpre dobili pet akcija u NIS-u, te isti broj hartija Akcionarskog fonda koji predstavlja portfolio paketa akcija privatizovanih kompanija iz nekadašnjeg Privatizacionog registra. Koju godinu kasnije građani su dobili i jednu akciju Aerodroma „Nikola Tesla“, a 2012. godine i 31 akciju u nacionalnoj telekomunikacionoj kompaniji Telekom Srbija.
I dok su se NIS i Aerodrom „Nikola Tesla“ pojavili na Beogradskoj berzi, doneli izvesnu živost u berzanskom trgovanju i što je još važnije pokazali određenu transparentnost u poslovanju, Telekom Srbija je postao paradigma odnosa države prema akcionarstvu i poštovanju vlasničkih prava. Iako su ove akcije podeljene još pre 13 godina, kompanija se nikada nije pojavila na berzanskom tržištu, a vlasnicima akcija je onemogućeno slobodno raspolaganje ovom imovinom. Slučaj Telekoma kojim se upravlja mimo barem nominalne kontrole akcionara predstavlja istinski epilog ovog populističkog zakona i demagoških namera njegovih tvoraca. Ne da akcionarstvo nije zaživelo na ovim prostorima nakon podele besplatnih akcija nego nikada nije bilo udaljenije od njega.
Hiljadu evra bez jedne nule
Građani su sa podelom akcija Akcionarskog fonda 2010. godine dobili i jednokratan iznos od 1.700 dinara na ime ranije prodatih vlasničkih udela, a u kasnijim godinama i dividende od podeljenih akcija kompanija u ukupnom iznosu od 6.850 dinara. Računajući poslednju cenu akcija NIS-a, kojima se ne trguje od januara usled pretnje sankcijama SAD, portfelj pet akcija NIS-a i jedne akcije Aerodroma trenutno vredi oko 5.800 dinara. Sumirajući isplaćeni novac i vrednost portfelja akcija, nakupilo se u džepovima građana tokom svih ovih godina oko 14.300 dinara ili izraženo u ovde omiljenijoj valuti 122 evra.
